Како је тероризам повезан са “браниоцима од тероризма“

Субота, 23. 05. 2026. Kefalo

У МАТЕРИЦИ МАТРИКСА

КЊИГА ПРВА
Одељак 4.

превод цитираних извора са енглеског, француског,
немачког, италијанског, пољског: аутор (Лев Гуњин)

КАКО ЈЕ ТЕРОРИЗАМ ПОВЕЗАН СА „БРАНИОЦИМА ОД ТЕРОРИЗМА“?

Сви авиони који су се обрушили на торњеве близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку (11. септембар 2001. г.) и друге објекте, полетели су са аеродрома, чија је безбедност била „поверена“ израелској компанији ICTS [1] (уз учешће компаније „Verint“). Иста компанија добила је уговор за скенирање путника на аеродрому Шарл де Гол (тако да их запослени на аеродрому виде голе). Скоро сво особље ове компаније чине бивши официри убилачке саботажне јединице повезане са Мосадом, познате под називом Шин Бет. Компанија „ICTS“пружа „безбедност“(!!!) на аеродрому Логан у Бостону, Чикагу и другим америчким аеродромима отприлике од 1999. или 2000. године! Најмање 2 „отета“ авиона која су се забила у торњеве Светског трговинског центра у Њујорку полетела су управо са аеродрома Логан! А филијале ICTS -а (као што је „Huntleigh USA Corporation“) су вршиле контролу над „безбедношћу“ практично свих аеродрома са којих су полетали „отети“ авиони. Друга компанија која је имала сличну могућност је израелска компанија „NICE Systems“. Трећа: „Verint“. Све имају везе са круговима познатим као „Israeli DEA Groups“ , који су повезани са догађајима од 11. 9.

„Израелска компанија Magal Security обезбеђује безбедност (свих) већих аеродрома у свету (на пример, аеродром у Чикагу – O“Hare Airport). Пакт Националне безбедности, потписан 2007. између Сједињених Држава и Израела, укључује тачке размене информација о антидруштвеним и криминалним активностима, безбедносним процедурама летова и аеродрома, о планирању у ванредним ситуацијама, истраживању и производњи експлозива и њиховом откривању“ – наводи се на сајту израелског Министарства индустрије и трговине, investinisrael.co.il из 2012.

Компанија Systems Planning Corporation (SPC) бавила се маркетингом система Flight Termination System, који омогућава преузмање управљања над летелицом и њено превођење на даљинско управљање са земље. На челу ове компаније био је до 2001. (!) Дов Захејм, официр – оперативац Мосада, који је радио заједно са израелским шпијуном у САД, Полардом (обојица су обављали обавештајне активности у САД у корист Израела; Полард већ више година служи казну у америчком затвору). Дов Захејм је јевреј талмудиста, професор на јеврејском верском универзитету (Yeshiva University), служио је у Пентагону као главни финансијски службеник и контролор у периоду 2001 – 2005, а пре тога у Systems Planning Corporation (SPC) (1987-2001) се лично бавио маркетингом система Flight Termination System.

Већина стручњака већ одавно не доводи у сумњу да су авионе на објекте усмеравали не „терористи” који су их отели, већ систем даљинског управљања који је преузео навигацију авиона. А управо су компанија „NICE Systems“ и друге израелске компаније добиле ексклузивне уговоре за уградњу „противкрадних” уређаја у авионе америчке цивилне флоте. Ко је имао највероватније прилику да даљински усмери авионе на куле близнакиње Светског трговинског центра, ако не „ICTS“ (I-SEC Technologies B.V., у власништву службеника Мосада Езре Харела који је регистровао компанију у Холандији; Холандија је, после Енглеске, други главни савезник циониста у Европи) и друге израелске фирме?

„Odigo“ (Одиго) је израелска телекомуникациона компанија која обавља посао свеамеричког система за слање „хитних порука“. Неколико сати пре терористичког напада 9. септембра 2001, Јевреји, сарадници Одига у кулама близнакињама Светског трговинског центра у Њујорку, су добили су упозорење и сви су напустили зграде. Магазин „Countrerpunch” je објавио чланак у коме аутор подсећа о 4000 Израелаца који су – сви до једног – напустили куле близнакиње Светског трговинског центра непосредно пре него што су авиони налетели на обе зграде (Christopher Ketcham, 12. март 2009). Други чланак истог аутора, „Тројански коњ,“ говори о дивљој и агресивној шпијунажи Израела у САД (26. септембар 2008.) помоћу инфилтрације у амерички систем телекомуникација.

Агенције, из чијих је компјутерских и телефонских мрежа Мосад „испумпавао” практично све информације су: су Министарство правде (Department of Justice), ФБИ (FBI), Агенција за борбу против наркотика (Drug Enforcement Agency, DEA), Државни секретаријат (State Department) и Бела кућа (White House). Аутор „скромно“ прећуткује о ЦИА и Пентагону. На прво место ранг листе најагресивнијих, непријатељских, антиамеричких шпијунских активности Кечам ставља „Веринт“ (на друго – „Амдокс“). Бивши истражитељ ЦИА Robert David Steele тврди да „прислушкивање телефона Американаца од стране Агенције за националну безбедност заправо значи прислушкивање телефона Американаца од стране Мосада“.

Из магазина „The Net“ сазнајемо да практично сву фајервол заштиту америчких корпорација и државних компјутерских система спроводи израелска компанија Checkpoint Systems („Чекпоинт Системс“), чије се управа – као и компанија „Веринт“, „Одиго“, „Arroumid Grup“, „NICE Systems“, „Ulticom“, „Narus“ i „Aмдокс“ – налази у Израелу. Штавише, касније се испоставило да је „Чекпоинт“, са тржишном вредношћу од 16,2 милијарде долара – највећа компанија у Израелу. Ову компанију (Чекпоинт) је основао су официр Мосада Гил Швед и његови сарадници из јединице Unit 8200, високотехнолошког обавештајног тима израелске војске. Ова компанија се 2006. године спремала да купи америчку конкурентску компанију Sourcefire (која је имала уговоре са Пентагоном и ЦИА), али су „последњи” непоткупљиви амерички чиновници спречили овај посао.

Јапански медији тврде да је израелска компанија Magna BSP, која је била одговорна за „безбедност” нуклеарног реактора Фукушима фактички одговорна за катастрофу 2011.

Експлозија на московском аеродрому „Домодедово“ уследила je oдмах након повратка Медведева са путовања у Палестину, где је одржао говор о правима палестинског народа који је осакаћен од стране Израела. А по доласку израелског премијера Нетањахуа у Москву моментално је уследила експлозија у метроу.

29. марта 2010, као одговор на преговоре Медведева и Лаврова са руководством Палестинске Аутономије и шефом Хамасовог политбироа у Гази (јануар-фебруар 2010), догодила се експлозија на станици метроа „Лубјанка“ у којој је погинуло 25 људи, и одмах затим експлозија на станици „Парк културе“ у којој је убијено 12 људи. (134 особе су повређене, 39 је погинуло). Уместо туге и саосећања, јеврејски рабин и посланик Думе, Михаел Бен-Ари је о терористичким нападима у метроу рекао: „Онај ко са почастима прими делегацију Хамаса у Кремљу, не може да се жали на терор, јер га је препознао као легитиман метод решавања проблема.“

Руске власти су у децембру 2010. и јануару 2011. предузеле неколико важних политичких акција. Какве су то биле акције? Прво. Говор председника Руске Федерације о руском народу, због чега може бити гоњен по антируском члану 282 (сестра близнакиња истих чланова уведених после 11. септембра 2001. на захтев Израела и светских јеврејских организација из ЕУ, Енглеске, САД и Канаде). Друго. Састанак Медведева тамо (у Јерихону) са брутално претученим новинаром Олегом Кашином, паралелно са изјавом Путина Медведева о будућем распоређивању нових атомске бојевих глава, ако Русија не буде укључена у споразум о противракетним инсталацијама.

Треће. Говор Медведева 18. јануара 2011. одржан на палестинским територијама под окупацијом Израела (у Јерихону), о обнављању руске подршке праведној ствари Палестинаца. Медведев је рекао да Палестинци имају право на сопствену државу са главним градом у Источном Јерусалиму и рекао да је Израел обавезан да заустави изградњу насеља на Западној обали реке Јордана и у Источном Јерусалиму.

А буквално за неколико дана, 24. јануара 2011. године, на аеродрому Домодедово је детонирана бомба на бази пластелита (такве бомбе користе специјалне службе) [2] . Погинуло је 35 људи, 130 је повређено.

(Истог дана, прим. прев) 24. јануара требало је да стигне у Москву главни рабин Херсона и Херсонске области, Јосеф Јицак Волф, али је на чудан начин одустао управо од тог лета (на коме су путници пострадали), вратио карту и неочекивано се упутио возом до Кијева, са преседањем на авион. (Што је бесмислено, ако одбацимо верзију да је рабин био упозорен на терористички напад. Упоредимо то са упозорењем Израелаца о нападу на њујоршке куле близнакиње).

Али ко је обезбеђивао „безбедност” аеродрома у Домодедову? Иста израелска компанија ICTS која је и у САД била задужена за „безбедност” авиона који су се забили у торњеве близнакиње Светског трговинског центра, и која је у Енглеској, када су у метроу детониране бомбе, била задужена за „безбедност” метроа! (Погледајте детаље на почетку овог поглавља). Да ли је „случајност“ што се у САД обезбеђење од стране ICTS завршило експлозијом њујоршких небодера (када је погинуло 4 хиљаде људи), а у Русији – експлозијом на аеродрому Домодедово? Да ли је случајно што се у истој згради са главном канцеларијом ICTS у Холандији налази и једно од представништва нафтовода Баку–Џејран–Ашкелон? Да ли је случајно што се лондонска канцеларија израелске компаније ICTS такође налази у истој згради као и представништво нафтног пројекта Набуко на 4. (руски 5.) спрату зграде која се налази на тргу Тависток (Tavistock Square), у Тависток кући (Tavistock House)?

Власник аеродрома Домодедово је Валери Коган, израелски држављанин са великим пословним везама међу људима из Мосада, и у Лондону. До септембра 2011, када је руско-израелско зближавае било у приличном замаху, све оптужбе за криминални немар против покренуте раније против власника аеродрома и оних који су одговорни за обезбеђење, су биле одбачене…

Држава Израел је највећа терористичка организација на свету, чији су оснивачи од 1940-их година извршили десетине хиљада терористичких напада широм света.

Уместо примера које наводим у наставку, могу се навести десетине других, а уместо њих десетине и стотине. Принцип деловања глобалног терористичког „генератора“ Израела и његове главне методе, заједно са историјом ционистичког тероризма, описао сам у неколико радова и чланака, од којих су најважнији „Гулаг Палестине“ и „Историја глобалног израелског тероризма“. [3] .

Док су други, доленаведени, примери израелског тероризма надалеко познати, покушаји јеврејско-ционистичких терориста 1942-1944 да убију британског премијера Винстона Черчила дуго су остали предмет гласина и спекулација све док, коначно, 2011. године, нису декласификовани неки документи британске обавештајне службе МИ5. Британски лист „Телеграф” (Telegraph) је у априлу 2011. објавио белешку о плановима јеврејских терориста да убију Черчила [4] . Лист брижљиво избегава имена двојице израелских премијера који су били повезани са припремама Черчиловог убиства, тврдећи да је те планове развио други члан јеврејско-ционистичке банде „Лехи“ у Палестини, Елијаху Бет-Цури (или: Витка Косој).
Заправо, овај терориста није играо најистакнутију улогу у банди Аркашке (Аврама Штерна), и није могао бити покретач тако важног терористичког напада као што је убиство британског премијера.

Много важнију улогу у банди „Лехи“ ау имали Аба Ахимеир (Адолф Ашмитски), бивши вођа (1931-1933) бандитске формације „Брит а-Бироним“; Игор Језерницки, са надимком Јицак Шамир (будући премијер Израела); Н. Фридман, звани Натан Јелин-Мор; Нафтали Левенчук (Љубинчик, или Љубенчик); Мишка Бегин-Косовски из Бреста, надимак – Менахем Бегин (будући премијер Израела); Игор Шаиб (са надимком Израел Елдад).

Јеврејско-ционистичка банда „Лехи“ планирала је да пошаље своје џелате у Лондон, ради убиства британског министра спољних послова Ернста Бевина, премијера Винстона Черчила и других британских руководилаца. Ернст Бевин је био снажан противник стварања јеврејско-ционистичке државе Израел у Палестини; у својим говорима је ционисте у Палестини називао саучесницима Хитлерових нациста и окорелим терористима.

У новембру 1944. јеврејско-ционистички терористи из банде „Лехи“ убили су у Каиру изасланика УН и бившег британског министра лорда Мојна. У овом убиству је лично учествовао поменути Бет-Цури. Пре него што су га Британци обесили 1945. године, овај терориста, ухваћен од стране Британаца, је говорио о плановима јеврејско-ционистичког руководства да елиминише врх Велике Британије. Његова испитивања и њихов садржај су одмах обележени као поверљиви.

Године 1945. из Беча, главног града Аустрије, јеврејско-ционистички терористи су успели да киднапују шведског дипломату Раула Валенберга, који је знао доста о сарадњи циониста са нацистима. Валенберг је био повезан са Химлером; покушао је да на крају рата својим рукама спасе десетине или стотине хиљада европских Јевреја. То је било потребно Химлеру да би се супротставио пројекту стварања државе Израел, који је покренуо Адолф Хитлер. Химлер, који је у почетку подржавао идеју о рату у Палестини против Енглеске рукама јеврејских циониста и стварању „јеврејске државе“, касније је ревидирао свој став.

Године 1945. Јелин-Мор, један од вођа јеврејске ционистичке организације „Лехи“, разрадио је и послао писмо-бомбу будућем британском премијеру Ентонију Идену.

22. јула 1946. године догодио се масакр у хотелу Краљ Давид у Јерусалиму. Јеврејско-ционистички терористи су разнели хотел, убивши 91 британског грађанина, и у почетку су за напад окривили Арапе. Британске обавештајне агенције су касније ухватиле јеврејске терористе; они су изјавили да су се помоћу терористичког напада борили против „британске окупације Палестине“. Овом крвавом акцијом руководио је будући премијер Израела Менахем Бегин (Мишка Бегин-Косовски).

3. септембра 1947. у пошти у југозападном Лондону експлодирао је пакет који су послали јеврејски ционисти. Експлозија је уништила део крова; 2 особе су тешко повређене. И овде су јеврејски терористи покушали да пребаце кривицу на друге: на Ирску републиканску армију. Али британске обавештајне службе су тада идентификовале праве кривце: ционистичке организације „Иргун цвеи леуми“ и „Лехи“ (Штернова банда). Бандом „Лехи“ је командовао Штернов наследник Игор Језерницки (или Езертински; будући заменик шефа Мосада, а потом премијер Израела Јицак Шамир). Укупно, енглески Сцотланд Иард открио је 8 ционистичких бомби.

Само у децембру 1947. године, јеврејско-ционистичке банде „Иргун цвеи леуми“ и „Лехи“ (Штернова банда), које су основале Државу Израел, извеле су многе терористичке нападе: 7. децембра су бациле бомбу на арапску пијацу у Хаифи; 11. децембра дигнути су у ваздух арапски аутобуси су у Хаифи и Јерусалиму (уз много цивилних жртава); 12. децембра детонирали су бомбу и починили крвави масакр у Хаифи, близу Тира, у Гази, Хеброну и другим градовима (убијене су стотине муслиманских и хришћанских Палестинаца); 13. децембра агенти Иргуна бацили су бомбе на палестинске аутобусе убивши 16 и ранивши 67 палестинских хришћана; извршили су и серију напада 15. децембра, нападајући палестинске аутобусе и пешаке, муслимане или хришћане.

Овај списак омогућава да се стекне широка слика јеврејско-ционистичког терора, који не престаје ни на минут ни на једном континенту, у било ком делу света.

Септембра 1948. године у Јерусалиму јеврејско-ционистичка банда „Лехи“ (банда Штерна) је убила шведског грофа Фолке Бернадота. Представник Шведског међународног Црвеног крста, гроф Бернадот, покушао је да организује међународни отпор злочинима јеврејско-ционистичких терористичких група у Палестини и да домородачко хришћанско-муслиманско палестинско становништво стави под заштиту међународног војног контингента. Такође је покушао да постигне мир између Израела и Палестинаца, као и између Израела и околних арапских земаља. Операцију убиства Бернадота планирао је и извео будући други човек Мосада и израелски премијер Јицак Шамир (Игор Јзерницки-Језертински).

Након што се банда „Лехи“ придружила израелској војсци и обавештајним службама, Јицак Шамир је направио нову терористичку организацију: „Звездана лига“. О овој крвавој банди погледајте у наставку, у вези са убиством шведског премијера Улофа Палмеа 1982. године.

У мају 1948. (након формирања „јеврејске државе” Израел) од експлозије књиге послате брату убиjен je двадесетогодишњи студент Рекс Фаран. Његов брат Рој служио је do 1946. у британским снагама у Пaleстини, и ционистичка банда „Лехи“ (Штернова банда) се заклела да ће се осветити Роју за убиство младог јевреја – терористе. Претња је извршена…

Године 1948. јеврејско-израелски ционисти послали су из „јеврејске државе” „поклон” енглеском генералу, сер Е. Баркеру, који је командовао енглеским јединицама са ,мандатом у Палестини. „Поклон“ Баркеру је, наравно, била бомба.

Током 1950-их, Мосад је у више наврата користио пакете са експлозивом и писма-бомбе за извођење терористичких напада на територији Велике Британије.

Пре стварања Државе Израел, на челу заметка Мосада био је Фејфељ (Феђка) Полкес, агент Гестапоа, један од везних људи између Хитлерових нациста и јеврејских циониста, у борби и једних и других против Велике Британије. Полкес је преносио Гестапоу информације о акцијама и становима склоништима немачких антифашиста, учесника немачког Отпора. Након формирања државе Израел од стране терористичких ционистичких банди, централна личност Мосада је дуго година остао Исер Харел (право име Јоска Гаљперин, рођен у Витебску 1912. године). После Харела, на челу Мосада је био Меир Амит (право име Мишка Слуцки), бивши агент ЦИА. 1968. године заменио га је Цви Замир, звани Цвика (према неким изворима, право име Намик Парицки). Овог бандита је британска полиција 1944. године два пута хватала због учешћа у терористичким акцијама и шверца оружја. За једног од тајних вођа Мосада такође је сматран премијер Израела, Леви Ешкол (право име Љовка Шкољник).

Године 1954, у такозваној афери Лавон, откривено је да је израелски Мосад поставио бомбе у неколико зграда, укључујући и зграду повезану са амбасадом САД у Египту. Превремена експлозија једне од бомби омогућила је египатским обавештајним службама да идентификују једног од терориста, а затим идентификују читаву израелску шпијунско – саботажну мрежу и деактивирају преостале бомбе.

Од 1962. до 1965. Мосад је извео неколико терористичких напада на немачке инжењере, научнике и произвођаче оружја, запослене у египатској одбрамбеној индустрији. Неколико писама бомби послато је немачким научницима који су сарађивали са Египтом.

У јуну 1968. године, Роберта Кенедија, брата Џона Ф. Кенедија, убио је Палестинац из Палестинске ослободилачке организације. Касније је доказано да је младог Палестинца за ову операцију ангажовао Мосад како би испровоцирао будућег председника Сједињених Држава да се освети Палестинцима.

6. јуна 1967. године 6 борбених авиона, 3 торпедна чамца и 2 борбена хеликоптера напало је амерички ратни брод USS Liberty. Убијена су 24 Американца, а око 200 рањено или „нестало без трага“. Када је утврђено да нападачи нису били египатски, већ израелски авиони, чамци и хеликоптери, Израел је навео да је „побркао” амерички брод са „бродом неке арапске земље”. У ствари, циљ Израела је био да за напад окриви Египћане и изазове америчку инвазију на Египат.

Врло сличан догађајима од 6. јуна 1967. Био је напад на касарне америчких падобранаца на међународном аеродрому у Бејруту 23. октобра 1983. Током напада убијен је 241 амерички маринац. Израел се оштро противио да се било која друга сила „меша“ у либанске послове. У септембру исте године израелски званичници су упозорили америчко руководство о „могућим терористичким нападима“ на америчке трупе у Либану и саветовали им да „напусте Либан што је пре могуће“. Ова форма израелске претње је изузетно типична и позната сваком политичару. Када Израел жели нешто да постигне, ако се његови захтеви не испуне, он почиње да прети арапским или било којим другим тероризмом. Тако је било и непосредно пре терористичких напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године, када су израелски и светски ционистички лидери, њихови идеолози и медији под њиховом контролом, запретили најутицајнијим владама на свету тероризмом ако не буду испуњени захтеви које је Израел поставио о увођењу ванредне цензуре, војног стања и трибунала против свих критичара „јеврејске државе“.

Године 1984. јеврејски ционисти су организовали бучне и демонстрације праћене нередима испред либијске амбасаде у Лондону. Ову демонстрацију је чувало око 30 британских полицајаца. На самом врхунцу ционистичког спектакла, снајперским хицем је убијена полицајка Ивон Флечер (сетимо се снајпера јеврејског Бејтара током „јељцинских догађаја“ у Москви). Пуцали су из оближње зграде, коју је израелски Мосад искористио да шпијунира либијску амбасаду. Наравно, за све су окривики Либијце…

Године 1985. група „Црни септембар“ под руководством Абу Нидала, контролисана од стране Израела, испалила је ракету „земља-ваздух“ погодивши труп путничког авиона на авиолинији Алиа на аеродрому у Атини.

У зиму 1986. израелски Мосад је у Стокхолму организовао атентат на шведског премијера Улофа Палмеа. Улоф Палме је 1982. године подсетио светску заједницу на убиство грофа Бернадота, како је рекао, „од стране криминалаца из нацистичко-ционистичких јеврејских банди у Палестини, од којих је Израел формирао ционистичку терористичку организацију „Звездана лига” под вођством Мосада.“ Израел му, наравно, није опростио.

На основу Палмеових говора 1983-1984, шведски лист „Свенска Дагбладет“, повезан са владиним круговима, написао је:

„Данас, израелски министар спољних послова, Шамир, осуђује Палестинску ослободилачку организацију за терористичке активности, али зар он није у прошлости активно учествовао у терористичким нападима и био међу оснивачима такозване „Звездане лиге“?“

У децембру 1988. Мосад је дигао у ваздух авион PanАМ у Енглеској, Локерби. Погинуле су 103 особе. План је био да експлодира изнад океана, али је авион експлодирао изнад земље, и материјални докази о израелској умешаности пали су у руке истражитеља. Ипак, званичници и медији су за напад и даље кривили Либију.

Није случајно бивши израелски премијер Моше Шарет написао у свом дневнику јануара 1955. године: „Моше Дајан жели да киднапује авионе, као и арапске официре.“

1992. године aгенти Мосада су у Луксору у Египту убили 58 странаца, већином Швајцараца (укупно је погинула 71 особа). Тако је Израел практично уништио египатски туристички бизнис.

Године 1966. дигнуте су у ваздух куле у Кобару. Израел је за напад окривио организацију Хезболах, али војни истражитељи Сједињених Држава су указали на Израел.

1993. године, ционистички кругови, забринути због раста патриотског антиционистичког покрета у Сједињеним Државама и ширења америчке патриотске милиције (у оквиру које се реч „ционизам” сматрала срамотном речју), су организовали експлозију у Оклахома Ситију. Ционисти су искористили превареног члана патриотског покрета, Тимотија Меквеја (види Елохим Сити – јеврејски спонзорисани терор у Меки), али иза експлозије су заправо стајали јеврејски ционисти Андреас Страсмеир и Данијел Шпигелман (Andreas Strassmeir и Daniel Spiegelman). Тако су ционисти бацили сенку на хришћанску патриотску милицију и на њу усмерили ФБИ.

Средином фебруара 1993, камион бомба експлодирао је у гаражи испод Светског трговинског центра у Њујорку. Сматра се да је то било дело руку Израела.

Године 1996. два припадника израелске антитерористичке бригаде убила су 35 и ранили 25 људи у аустралијском летовалишту Порт Артур на Тасманији.

Крајем 2008. године, управо током изборног периода, у Аустрији је инсценирана саобраћајна несрећа у којој је погинуо лидер аустријске крајње десничарске опозиционе партије Јорг Хајдер. То се догодило само две недеље након што је његова странка освојила 29% гласова на парламентарним изборима. Нико не сумња да је то било дело Мосада.

Могли бисмо набрајати и даље, али наведени примери су сасвим довољни, тим пре што се могу заменити безбројним другим примерима.

„Службену евиденцију“ израелског тероризма је важно имати на уму у вези с тим што су се јеврејско-ционистички терористи из 1940-их и 1950-их година (укључујући Иргун и Лехи у пуном саставу) придружили не само израелској војсци, Мосаду и другим безбедносним агенцијама, већ и такозваним „безбедносним фирмама“. Данас ове израелске безбедносне фирме доминирају светом; управо њихове су видео камере које су постављене у свим већим градовима света, и њихови агенти и полицијско техничко особље контролишу све светске аеродроме, путеве, градове, железничке станице итд.

ITCS, Nice Systems, Verint, Comverse, Global CST и друга израелска чудовишта су основали терористи група Иргун, Ха-Гана и Лехи, а преплавили су их терористи из ових и других јеврејско-ционистичких банди, које су одгајиле потпуно исте бандите који су их заменили. На пример, извесни Јаков Елиав (наравно, надимак, јер скоро сви Израелци не живе под својим правим именима, већ под надимцима) који је седамдесетих година прошлог века био заменик руководиоца једне од истакнутих израелских „безбедносних“компанија – радо је причао у новинама како је 1940-их био учесник „Лехија“ ( Штернова банда) где је био један од оних који су правили писма-бомбе које су јеврејски терористи слали у Енглеску.

Ето ко су они (и њихови ученици) који нас посматрају преко видео камера и друге опреме за шпијунирајње грађана. Када је светски познати немачки песник и прозаиста Гинтер Грас рекао за њих „псима псећа смрт“, имао је у виду то да ће се они сами међусобно убијати, као што су то чинили 1940-их и 1950-их, када су се Лехи, Иргун и друге банде међусобно бориле на живот и смрт. Проблем је у томе што би се то и догодило када измежу њих не бисмо стајали ми, њихове жртве и плен. Засићени пленом и пијани од крви, ционистички лешинари не кљуцају једни друге у тој мери која би могла спасити нас. И стога је спасење само у нашим сопственим рукама. Ово морају разумети сви народи и све земље.

Аутор: Лев Гуњин

Извор: https://budclub.ru/g/gunin_l_m/1-04-anti-terrorists-are-the-terrorists.shtml

[1] У „дружби“са другим израелским компанијама. Види такође: Лев Гунин, „Матрикс на канадском“[ БИТИ ЧОВЕК ЈЕ ЗЛОЧИН (КАНАДА: ХАРПЕРОВА МАТРИЦА); МАТРИКС НА КАНАДСКИ НАЧИН – ГЛАВНИ ЧЛАНАК (пдф формат); МАТРИКС НА-КАНАДСКИ Серија чланака о успостављању режима надреалног виртуелног електронског затвора у Канади. Садржај; КАНАДА је тајни полигон за „НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК“.
Разговор између Михаила Озерова и Лева Гуњина; РУСИЈА И КАНАДА: ДВА ОБЈЕКТА ИЗРАЕЛСКОГ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПРОШИРАЊА; МАТРИКС У КАНАДИ (ПО ИЗРАЕЛСКОМ РЕЦЕПТУ); ИНСТАЛАЦИЈА ДЕМОКРАТИЈЕ У КАНАДИ. . . ИЗ ИЗРАЕЛА; ], где су наведени извори. Као допуна: Израелска компанија Magal Security осигурава безбедност на главним светским аеродромима (на пример, аеродром у Чикагу – O“Hare Airport). Пакт о националној безбедности, потписан 2007. између Сједињених Држава и Израела, укључује тачке размене информација о антидруштвеним и криминалним активностима, о процедурама безбедности летова и аеродрома, планирању у ванредним ситуацијама, и о истраживању и производњи експлозивних средстава и њиховом откривању .“(Канцеларија за међународне односе израелског Министарства индустрије и трговине инвестинисраел.цо.ил – 2012).

[2] Видети претходну фусноту: „Пакт о националној безбедности потписан 2007. између Сједињених Држава и Израела укључује тачке размене информација о антидруштвеним и криминалним активностима, о безбедносним процедурама у ваздуху и аеродромима, планирању у ванредним ситуацијама и о истраживању, производњи и откривању експлозива.(Канцеларија за међународне везе Министарства Индрустрије и Трговине Израела investinisrael.co.il – 2012 г.).

[3] ГУЛАГ Палестине. Такође: Историја глобалног израелског тероризма: Терор као средство богаћења и покоравања.

[4] Телеграф, Данкан Гардам, дописник за безбедност, 3. април 2011.