Kako je terorizam povezan sa “braniocima od terorizma“
U MATERICI MATRIKSA
KNJIGA PRVA
Odeljak 4.
prevod citiranih izvora sa engleskog, francuskog,
nemačkog, italijanskog, poljskog: autor (Lev Gunjin)
KAKO JE TERORIZAM POVEZAN SA „BRANIOCIMA OD TERORIZMA“?
Svi avioni koji su se obrušili na tornjeve bliznakinje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku (11. septembar 2001. g.) i druge objekte, poleteli su sa aerodroma, čija je bezbednost bila „poverena“ izraelskoj kompaniji ICTS [1] (uz učešće kompanije „Verint“). Ista kompanija dobila je ugovor za skeniranje putnika na aerodromu Šarl de Gol (tako da ih zaposleni na aerodromu vide gole). Skoro svo osoblje ove kompanije čine bivši oficiri ubilačke sabotažne jedinice povezane sa Mosadom, poznate pod nazivom Šin Bet. Kompanija „ICTS“pruža „bezbednost“(!!!) na aerodromu Logan u Bostonu, Čikagu i drugim američkim aerodromima otprilike od 1999. ili 2000. godine! Najmanje 2 „oteta“ aviona koja su se zabila u tornjeve Svetskog trgovinskog centra u Njujorku poletela su upravo sa aerodroma Logan! A filijale ICTS -a (kao što je „Huntleigh USA Corporation“) su vršile kontrolu nad „bezbednošću“ praktično svih aerodroma sa kojih su poletali „oteti“ avioni. Druga kompanija koja je imala sličnu mogućnost je izraelska kompanija „NICE Systems“. Treća: „Verint“. Sve imaju veze sa krugovima poznatim kao „Israeli DEA Groups“ , koji su povezani sa događajima od 11. 9.
„Izraelska kompanija Magal Security obezbeđuje bezbednost (svih) većih aerodroma u svetu (na primer, aerodrom u Čikagu – O“Hare Airport). Pakt Nacionalne bezbednosti, potpisan 2007. između Sjedinjenih Država i Izraela, uključuje tačke razmene informacija o antidruštvenim i kriminalnim aktivnostima, bezbednosnim procedurama letova i aerodroma, o planiranju u vanrednim situacijama, istraživanju i proizvodnji eksploziva i njihovom otkrivanju“ – navodi se na sajtu izraelskog Ministarstva industrije i trgovine, investinisrael.co.il iz 2012.
Kompanija Systems Planning Corporation (SPC) bavila se marketingom sistema Flight Termination System, koji omogućava preuzmanje upravljanja nad letelicom i njeno prevođenje na daljinsko upravljanje sa zemlje. Na čelu ove kompanije bio je do 2001. (!) Dov Zahejm, oficir – operativac Mosada, koji je radio zajedno sa izraelskim špijunom u SAD, Polardom (obojica su obavljali obaveštajne aktivnosti u SAD u korist Izraela; Polard već više godina služi kaznu u američkom zatvoru). Dov Zahejm je jevrej talmudista, profesor na jevrejskom verskom univerzitetu (Yeshiva University), služio je u Pentagonu kao glavni finansijski službenik i kontrolor u periodu 2001 – 2005, a pre toga u Systems Planning Corporation (SPC) (1987-2001) se lično bavio marketingom sistema Flight Termination System.
Većina stručnjaka već odavno ne dovodi u sumnju da su avione na objekte usmeravali ne „teroristi” koji su ih oteli, već sistem daljinskog upravljanja koji je preuzeo navigaciju aviona. A upravo su kompanija „NICE Systems“ i druge izraelske kompanije dobile ekskluzivne ugovore za ugradnju „protivkradnih” uređaja u avione američke civilne flote. Ko je imao najverovatnije priliku da daljinski usmeri avione na kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, ako ne „ICTS“ (I-SEC Technologies B.V., u vlasništvu službenika Mosada Ezre Harela koji je registrovao kompaniju u Holandiji; Holandija je, posle Engleske, drugi glavni saveznik cionista u Evropi) i druge izraelske firme?
„Odigo“ (Odigo) je izraelska telekomunikaciona kompanija koja obavlja posao sveameričkog sistema za slanje „hitnih poruka“. Nekoliko sati pre terorističkog napada 9. septembra 2001, Jevreji, saradnici Odiga u kulama bliznakinjama Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, su dobili su upozorenje i svi su napustili zgrade. Magazin „Countrerpunch” je objavio članak u kome autor podseća o 4000 Izraelaca koji su – svi do jednog – napustili kule bliznakinje Svetskog trgovinskog centra neposredno pre nego što su avioni naleteli na obe zgrade (Christopher Ketcham, 12. mart 2009). Drugi članak istog autora, „Trojanski konj,“ govori o divljoj i agresivnoj špijunaži Izraela u SAD (26. septembar 2008.) pomoću infiltracije u američki sistem telekomunikacija.
Agencije, iz čijih je kompjuterskih i telefonskih mreža Mosad „ispumpavao” praktično sve informacije su: su Ministarstvo pravde (Department of Justice), FBI (FBI), Agencija za borbu protiv narkotika (Drug Enforcement Agency, DEA), Državni sekretarijat (State Department) i Bela kuća (White House). Autor „skromno“ prećutkuje o CIA i Pentagonu. Na prvo mesto rang liste najagresivnijih, neprijateljskih, antiameričkih špijunskih aktivnosti Kečam stavlja „Verint“ (na drugo – „Amdoks“). Bivši istražitelj CIA Robert David Steele tvrdi da „prisluškivanje telefona Amerikanaca od strane Agencije za nacionalnu bezbednost zapravo znači prisluškivanje telefona Amerikanaca od strane Mosada“.
Iz magazina „The Net“ saznajemo da praktično svu fajervol zaštitu američkih korporacija i državnih kompjuterskih sistema sprovodi izraelska kompanija Checkpoint Systems („Čekpoint Sistems“), čije se uprava – kao i kompanija „Verint“, „Odigo“, „Arroumid Grup“, „NICE Systems“, „Ulticom“, „Narus“ i „Amdoks“ – nalazi u Izraelu. Štaviše, kasnije se ispostavilo da je „Čekpoint“, sa tržišnom vrednošću od 16,2 milijarde dolara – najveća kompanija u Izraelu. Ovu kompaniju (Čekpoint) je osnovao su oficir Mosada Gil Šved i njegovi saradnici iz jedinice Unit 8200, visokotehnološkog obaveštajnog tima izraelske vojske. Ova kompanija se 2006. godine spremala da kupi američku konkurentsku kompaniju Sourcefire (koja je imala ugovore sa Pentagonom i CIA), ali su „poslednji” nepotkupljivi američki činovnici sprečili ovaj posao.
Japanski mediji tvrde da je izraelska kompanija Magna BSP, koja je bila odgovorna za „bezbednost” nuklearnog reaktora Fukušima faktički odgovorna za katastrofu 2011.
Eksplozija na moskovskom aerodromu „Domodedovo“ usledila je odmah nakon povratka Medvedeva sa putovanja u Palestinu, gde je održao govor o pravima palestinskog naroda koji je osakaćen od strane Izraela. A po dolasku izraelskog premijera Netanjahua u Moskvu momentalno je usledila eksplozija u metrou.
29. marta 2010, kao odgovor na pregovore Medvedeva i Lavrova sa rukovodstvom Palestinske Autonomije i šefom Hamasovog politbiroa u Gazi (januar-februar 2010), dogodila se eksplozija na stanici metroa „Lubjanka“ u kojoj je poginulo 25 ljudi, i odmah zatim eksplozija na stanici „Park kulture“ u kojoj je ubijeno 12 ljudi. (134 osobe su povređene, 39 je poginulo). Umesto tuge i saosećanja, jevrejski rabin i poslanik Dume, Mihael Ben-Ari je o terorističkim napadima u metrou rekao: „Onaj ko sa počastima primi delegaciju Hamasa u Kremlju, ne može da se žali na teror, jer ga je prepoznao kao legitiman metod rešavanja problema.“
Ruske vlasti su u decembru 2010. i januaru 2011. preduzele nekoliko važnih političkih akcija. Kakve su to bile akcije? Prvo. Govor predsednika Ruske Federacije o ruskom narodu, zbog čega može biti gonjen po antiruskom članu 282 (sestra bliznakinja istih članova uvedenih posle 11. septembra 2001. na zahtev Izraela i svetskih jevrejskih organizacija iz EU, Engleske, SAD i Kanade). Drugo. Sastanak Medvedeva tamo (u Jerihonu) sa brutalno pretučenim novinarom Olegom Kašinom, paralelno sa izjavom Putina Medvedeva o budućem raspoređivanju novih atomske bojevih glava, ako Rusija ne bude uključena u sporazum o protivraketnim instalacijama.
Treće. Govor Medvedeva 18. januara 2011. održan na palestinskim teritorijama pod okupacijom Izraela (u Jerihonu), o obnavljanju ruske podrške pravednoj stvari Palestinaca. Medvedev je rekao da Palestinci imaju pravo na sopstvenu državu sa glavnim gradom u Istočnom Jerusalimu i rekao da je Izrael obavezan da zaustavi izgradnju naselja na Zapadnoj obali reke Jordana i u Istočnom Jerusalimu.
A bukvalno za nekoliko dana, 24. januara 2011. godine, na aerodromu Domodedovo je detonirana bomba na bazi plastelita (takve bombe koriste specijalne službe) [2] . Poginulo je 35 ljudi, 130 je povređeno.
(Istog dana, prim. prev) 24. januara trebalo je da stigne u Moskvu glavni rabin Hersona i Hersonske oblasti, Josef Jicak Volf, ali je na čudan način odustao upravo od tog leta (na kome su putnici postradali), vratio kartu i neočekivano se uputio vozom do Kijeva, sa presedanjem na avion. (Što je besmisleno, ako odbacimo verziju da je rabin bio upozoren na teroristički napad. Uporedimo to sa upozorenjem Izraelaca o napadu na njujorške kule bliznakinje).
Ali ko je obezbeđivao „bezbednost” aerodroma u Domodedovu? Ista izraelska kompanija ICTS koja je i u SAD bila zadužena za „bezbednost” aviona koji su se zabili u tornjeve bliznakinje Svetskog trgovinskog centra, i koja je u Engleskoj, kada su u metrou detonirane bombe, bila zadužena za „bezbednost” metroa! (Pogledajte detalje na početku ovog poglavlja). Da li je „slučajnost“ što se u SAD obezbeđenje od strane ICTS završilo eksplozijom njujorških nebodera (kada je poginulo 4 hiljade ljudi), a u Rusiji – eksplozijom na aerodromu Domodedovo? Da li je slučajno što se u istoj zgradi sa glavnom kancelarijom ICTS u Holandiji nalazi i jedno od predstavništva naftovoda Baku–Džejran–Aškelon? Da li je slučajno što se londonska kancelarija izraelske kompanije ICTS takođe nalazi u istoj zgradi kao i predstavništvo naftnog projekta Nabuko na 4. (ruski 5.) spratu zgrade koja se nalazi na trgu Tavistok (Tavistock Square), u Tavistok kući (Tavistock House)?
Vlasnik aerodroma Domodedovo je Valeri Kogan, izraelski državljanin sa velikim poslovnim vezama među ljudima iz Mosada, i u Londonu. Do septembra 2011, kada je rusko-izraelsko zbližavae bilo u priličnom zamahu, sve optužbe za kriminalni nemar protiv pokrenute ranije protiv vlasnika aerodroma i onih koji su odgovorni za obezbeđenje, su bile odbačene…
Država Izrael je najveća teroristička organizacija na svetu, čiji su osnivači od 1940-ih godina izvršili desetine hiljada terorističkih napada širom sveta.
Umesto primera koje navodim u nastavku, mogu se navesti desetine drugih, a umesto njih desetine i stotine. Princip delovanja globalnog terorističkog „generatora“ Izraela i njegove glavne metode, zajedno sa istorijom cionističkog terorizma, opisao sam u nekoliko radova i članaka, od kojih su najvažniji „Gulag Palestine“ i „Istorija globalnog izraelskog terorizma“. [3] .
Dok su drugi, dolenavedeni, primeri izraelskog terorizma nadaleko poznati, pokušaji jevrejsko-cionističkih terorista 1942-1944 da ubiju britanskog premijera Vinstona Čerčila dugo su ostali predmet glasina i spekulacija sve dok, konačno, 2011. godine, nisu deklasifikovani neki dokumenti britanske obaveštajne službe MI5. Britanski list „Telegraf” (Telegraph) je u aprilu 2011. objavio belešku o planovima jevrejskih terorista da ubiju Čerčila [4] . List brižljivo izbegava imena dvojice izraelskih premijera koji su bili povezani sa pripremama Čerčilovog ubistva, tvrdeći da je te planove razvio drugi član jevrejsko-cionističke bande „Lehi“ u Palestini, Elijahu Bet-Curi (ili: Vitka Kosoj).
Zapravo, ovaj terorista nije igrao najistaknutiju ulogu u bandi Arkaške (Avrama Šterna), i nije mogao biti pokretač tako važnog terorističkog napada kao što je ubistvo britanskog premijera.
Mnogo važniju ulogu u bandi „Lehi“ au imali Aba Ahimeir (Adolf Ašmitski), bivši vođa (1931-1933) banditske formacije „Brit a-Bironim“; Igor Jezernicki, sa nadimkom Jicak Šamir (budući premijer Izraela); N. Fridman, zvani Natan Jelin-Mor; Naftali Levenčuk (Ljubinčik, ili Ljubenčik); Miška Begin-Kosovski iz Bresta, nadimak – Menahem Begin (budući premijer Izraela); Igor Šaib (sa nadimkom Izrael Eldad).
Jevrejsko-cionistička banda „Lehi“ planirala je da pošalje svoje dželate u London, radi ubistva britanskog ministra spoljnih poslova Ernsta Bevina, premijera Vinstona Čerčila i drugih britanskih rukovodilaca. Ernst Bevin je bio snažan protivnik stvaranja jevrejsko-cionističke države Izrael u Palestini; u svojim govorima je cioniste u Palestini nazivao saučesnicima Hitlerovih nacista i okorelim teroristima.
U novembru 1944. jevrejsko-cionistički teroristi iz bande „Lehi“ ubili su u Kairu izaslanika UN i bivšeg britanskog ministra lorda Mojna. U ovom ubistvu je lično učestvovao pomenuti Bet-Curi. Pre nego što su ga Britanci obesili 1945. godine, ovaj terorista, uhvaćen od strane Britanaca, je govorio o planovima jevrejsko-cionističkog rukovodstva da eliminiše vrh Velike Britanije. Njegova ispitivanja i njihov sadržaj su odmah obeleženi kao poverljivi.
Godine 1945. iz Beča, glavnog grada Austrije, jevrejsko-cionistički teroristi su uspeli da kidnapuju švedskog diplomatu Raula Valenberga, koji je znao dosta o saradnji cionista sa nacistima. Valenberg je bio povezan sa Himlerom; pokušao je da na kraju rata svojim rukama spase desetine ili stotine hiljada evropskih Jevreja. To je bilo potrebno Himleru da bi se suprotstavio projektu stvaranja države Izrael, koji je pokrenuo Adolf Hitler. Himler, koji je u početku podržavao ideju o ratu u Palestini protiv Engleske rukama jevrejskih cionista i stvaranju „jevrejske države“, kasnije je revidirao svoj stav.
Godine 1945. Jelin-Mor, jedan od vođa jevrejske cionističke organizacije „Lehi“, razradio je i poslao pismo-bombu budućem britanskom premijeru Entoniju Idenu.
22. jula 1946. godine dogodio se masakr u hotelu Kralj David u Jerusalimu. Jevrejsko-cionistički teroristi su razneli hotel, ubivši 91 britanskog građanina, i u početku su za napad okrivili Arape. Britanske obaveštajne agencije su kasnije uhvatile jevrejske teroriste; oni su izjavili da su se pomoću terorističkog napada borili protiv „britanske okupacije Palestine“. Ovom krvavom akcijom rukovodio je budući premijer Izraela Menahem Begin (Miška Begin-Kosovski).
3. septembra 1947. u pošti u jugozapadnom Londonu eksplodirao je paket koji su poslali jevrejski cionisti. Eksplozija je uništila deo krova; 2 osobe su teško povređene. I ovde su jevrejski teroristi pokušali da prebace krivicu na druge: na Irsku republikansku armiju. Ali britanske obaveštajne službe su tada identifikovale prave krivce: cionističke organizacije „Irgun cvei leumi“ i „Lehi“ (Šternova banda). Bandom „Lehi“ je komandovao Šternov naslednik Igor Jezernicki (ili Ezertinski; budući zamenik šefa Mosada, a potom premijer Izraela Jicak Šamir). Ukupno, engleski Scotland Iard otkrio je 8 cionističkih bombi.
Samo u decembru 1947. godine, jevrejsko-cionističke bande „Irgun cvei leumi“ i „Lehi“ (Šternova banda), koje su osnovale Državu Izrael, izvele su mnoge terorističke napade: 7. decembra su bacile bombu na arapsku pijacu u Haifi; 11. decembra dignuti su u vazduh arapski autobusi su u Haifi i Jerusalimu (uz mnogo civilnih žrtava); 12. decembra detonirali su bombu i počinili krvavi masakr u Haifi, blizu Tira, u Gazi, Hebronu i drugim gradovima (ubijene su stotine muslimanskih i hrišćanskih Palestinaca); 13. decembra agenti Irguna bacili su bombe na palestinske autobuse ubivši 16 i ranivši 67 palestinskih hrišćana; izvršili su i seriju napada 15. decembra, napadajući palestinske autobuse i pešake, muslimane ili hrišćane.
Ovaj spisak omogućava da se stekne široka slika jevrejsko-cionističkog terora, koji ne prestaje ni na minut ni na jednom kontinentu, u bilo kom delu sveta.
Septembra 1948. godine u Jerusalimu jevrejsko-cionistička banda „Lehi“ (banda Šterna) je ubila švedskog grofa Folke Bernadota. Predstavnik Švedskog međunarodnog Crvenog krsta, grof Bernadot, pokušao je da organizuje međunarodni otpor zločinima jevrejsko-cionističkih terorističkih grupa u Palestini i da domorodačko hrišćansko-muslimansko palestinsko stanovništvo stavi pod zaštitu međunarodnog vojnog kontingenta. Takođe je pokušao da postigne mir između Izraela i Palestinaca, kao i između Izraela i okolnih arapskih zemalja. Operaciju ubistva Bernadota planirao je i izveo budući drugi čovek Mosada i izraelski premijer Jicak Šamir (Igor Jzernicki-Jezertinski).
Nakon što se banda „Lehi“ pridružila izraelskoj vojsci i obaveštajnim službama, Jicak Šamir je napravio novu terorističku organizaciju: „Zvezdana liga“. O ovoj krvavoj bandi pogledajte u nastavku, u vezi sa ubistvom švedskog premijera Ulofa Palmea 1982. godine.
U maju 1948. (nakon formiranja „jevrejske države” Izrael) od eksplozije knjige poslate bratu ubijen je dvadesetogodišnji student Reks Faran. Njegov brat Roj služio je do 1946. u britanskim snagama u Palestini, i cionistička banda „Lehi“ (Šternova banda) se zaklela da će se osvetiti Roju za ubistvo mladog jevreja – teroriste. Pretnja je izvršena…
Godine 1948. jevrejsko-izraelski cionisti poslali su iz „jevrejske države” „poklon” engleskom generalu, ser E. Barkeru, koji je komandovao engleskim jedinicama sa ,mandatom u Palestini. „Poklon“ Barkeru je, naravno, bila bomba.
Tokom 1950-ih, Mosad je u više navrata koristio pakete sa eksplozivom i pisma-bombe za izvođenje terorističkih napada na teritoriji Velike Britanije.
Pre stvaranja Države Izrael, na čelu zametka Mosada bio je Fejfelj (Feđka) Polkes, agent Gestapoa, jedan od veznih ljudi između Hitlerovih nacista i jevrejskih cionista, u borbi i jednih i drugih protiv Velike Britanije. Polkes je prenosio Gestapou informacije o akcijama i stanovima skloništima nemačkih antifašista, učesnika nemačkog Otpora. Nakon formiranja države Izrael od strane terorističkih cionističkih bandi, centralna ličnost Mosada je dugo godina ostao Iser Harel (pravo ime Joska Galjperin, rođen u Vitebsku 1912. godine). Posle Harela, na čelu Mosada je bio Meir Amit (pravo ime Miška Slucki), bivši agent CIA. 1968. godine zamenio ga je Cvi Zamir, zvani Cvika (prema nekim izvorima, pravo ime Namik Paricki). Ovog bandita je britanska policija 1944. godine dva puta hvatala zbog učešća u terorističkim akcijama i šverca oružja. Za jednog od tajnih vođa Mosada takođe je smatran premijer Izraela, Levi Eškol (pravo ime Ljovka Školjnik).
Godine 1954, u takozvanoj aferi Lavon, otkriveno je da je izraelski Mosad postavio bombe u nekoliko zgrada, uključujući i zgradu povezanu sa ambasadom SAD u Egiptu. Prevremena eksplozija jedne od bombi omogućila je egipatskim obaveštajnim službama da identifikuju jednog od terorista, a zatim identifikuju čitavu izraelsku špijunsko – sabotažnu mrežu i deaktiviraju preostale bombe.
Od 1962. do 1965. Mosad je izveo nekoliko terorističkih napada na nemačke inženjere, naučnike i proizvođače oružja, zaposlene u egipatskoj odbrambenoj industriji. Nekoliko pisama bombi poslato je nemačkim naučnicima koji su sarađivali sa Egiptom.
U junu 1968. godine, Roberta Kenedija, brata Džona F. Kenedija, ubio je Palestinac iz Palestinske oslobodilačke organizacije. Kasnije je dokazano da je mladog Palestinca za ovu operaciju angažovao Mosad kako bi isprovocirao budućeg predsednika Sjedinjenih Država da se osveti Palestincima.
6. juna 1967. godine 6 borbenih aviona, 3 torpedna čamca i 2 borbena helikoptera napalo je američki ratni brod USS Liberty. Ubijena su 24 Amerikanca, a oko 200 ranjeno ili „nestalo bez traga“. Kada je utvrđeno da napadači nisu bili egipatski, već izraelski avioni, čamci i helikopteri, Izrael je naveo da je „pobrkao” američki brod sa „brodom neke arapske zemlje”. U stvari, cilj Izraela je bio da za napad okrivi Egipćane i izazove američku invaziju na Egipat.
Vrlo sličan događajima od 6. juna 1967. Bio je napad na kasarne američkih padobranaca na međunarodnom aerodromu u Bejrutu 23. oktobra 1983. Tokom napada ubijen je 241 američki marinac. Izrael se oštro protivio da se bilo koja druga sila „meša“ u libanske poslove. U septembru iste godine izraelski zvaničnici su upozorili američko rukovodstvo o „mogućim terorističkim napadima“ na američke trupe u Libanu i savetovali im da „napuste Liban što je pre moguće“. Ova forma izraelske pretnje je izuzetno tipična i poznata svakom političaru. Kada Izrael želi nešto da postigne, ako se njegovi zahtevi ne ispune, on počinje da preti arapskim ili bilo kojim drugim terorizmom. Tako je bilo i neposredno pre terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine, kada su izraelski i svetski cionistički lideri, njihovi ideolozi i mediji pod njihovom kontrolom, zapretili najuticajnijim vladama na svetu terorizmom ako ne budu ispunjeni zahtevi koje je Izrael postavio o uvođenju vanredne cenzure, vojnog stanja i tribunala protiv svih kritičara „jevrejske države“.
Godine 1984. jevrejski cionisti su organizovali bučne i demonstracije praćene neredima ispred libijske ambasade u Londonu. Ovu demonstraciju je čuvalo oko 30 britanskih policajaca. Na samom vrhuncu cionističkog spektakla, snajperskim hicem je ubijena policajka Ivon Flečer (setimo se snajpera jevrejskog Bejtara tokom „jeljcinskih događaja“ u Moskvi). Pucali su iz obližnje zgrade, koju je izraelski Mosad iskoristio da špijunira libijsku ambasadu. Naravno, za sve su okriviki Libijce…
Godine 1985. grupa „Crni septembar“ pod rukovodstvom Abu Nidala, kontrolisana od strane Izraela, ispalila je raketu „zemlja-vazduh“ pogodivši trup putničkog aviona na avioliniji Alia na aerodromu u Atini.
U zimu 1986. izraelski Mosad je u Stokholmu organizovao atentat na švedskog premijera Ulofa Palmea. Ulof Palme je 1982. godine podsetio svetsku zajednicu na ubistvo grofa Bernadota, kako je rekao, „od strane kriminalaca iz nacističko-cionističkih jevrejskih bandi u Palestini, od kojih je Izrael formirao cionističku terorističku organizaciju „Zvezdana liga” pod vođstvom Mosada.“ Izrael mu, naravno, nije oprostio.
Na osnovu Palmeovih govora 1983-1984, švedski list „Svenska Dagbladet“, povezan sa vladinim krugovima, napisao je:
„Danas, izraelski ministar spoljnih poslova, Šamir, osuđuje Palestinsku oslobodilačku organizaciju za terorističke aktivnosti, ali zar on nije u prošlosti aktivno učestvovao u terorističkim napadima i bio među osnivačima takozvane „Zvezdane lige“?“
U decembru 1988. Mosad je digao u vazduh avion PanAM u Engleskoj, Lokerbi. Poginule su 103 osobe. Plan je bio da eksplodira iznad okeana, ali je avion eksplodirao iznad zemlje, i materijalni dokazi o izraelskoj umešanosti pali su u ruke istražitelja. Ipak, zvaničnici i mediji su za napad i dalje krivili Libiju.
Nije slučajno bivši izraelski premijer Moše Šaret napisao u svom dnevniku januara 1955. godine: „Moše Dajan želi da kidnapuje avione, kao i arapske oficire.“
1992. godine agenti Mosada su u Luksoru u Egiptu ubili 58 stranaca, većinom Švajcaraca (ukupno je poginula 71 osoba). Tako je Izrael praktično uništio egipatski turistički biznis.
Godine 1966. dignute su u vazduh kule u Kobaru. Izrael je za napad okrivio organizaciju Hezbolah, ali vojni istražitelji Sjedinjenih Država su ukazali na Izrael.
1993. godine, cionistički krugovi, zabrinuti zbog rasta patriotskog anticionističkog pokreta u Sjedinjenim Državama i širenja američke patriotske milicije (u okviru koje se reč „cionizam” smatrala sramotnom rečju), su organizovali eksploziju u Oklahoma Sitiju. Cionisti su iskoristili prevarenog člana patriotskog pokreta, Timotija Mekveja (vidi Elohim Siti – jevrejski sponzorisani teror u Meki), ali iza eksplozije su zapravo stajali jevrejski cionisti Andreas Strasmeir i Danijel Špigelman (Andreas Strassmeir i Daniel Spiegelman). Tako su cionisti bacili senku na hrišćansku patriotsku miliciju i na nju usmerili FBI.
Sredinom februara 1993, kamion bomba eksplodirao je u garaži ispod Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Smatra se da je to bilo delo ruku Izraela.
Godine 1996. dva pripadnika izraelske antiterorističke brigade ubila su 35 i ranili 25 ljudi u australijskom letovalištu Port Artur na Tasmaniji.
Krajem 2008. godine, upravo tokom izbornog perioda, u Austriji je inscenirana saobraćajna nesreća u kojoj je poginuo lider austrijske krajnje desničarske opozicione partije Jorg Hajder. To se dogodilo samo dve nedelje nakon što je njegova stranka osvojila 29% glasova na parlamentarnim izborima. Niko ne sumnja da je to bilo delo Mosada.
Mogli bismo nabrajati i dalje, ali navedeni primeri su sasvim dovoljni, tim pre što se mogu zameniti bezbrojnim drugim primerima.
„Službenu evidenciju“ izraelskog terorizma je važno imati na umu u vezi s tim što su se jevrejsko-cionistički teroristi iz 1940-ih i 1950-ih godina (uključujući Irgun i Lehi u punom sastavu) pridružili ne samo izraelskoj vojsci, Mosadu i drugim bezbednosnim agencijama, već i takozvanim „bezbednosnim firmama“. Danas ove izraelske bezbednosne firme dominiraju svetom; upravo njihove su video kamere koje su postavljene u svim većim gradovima sveta, i njihovi agenti i policijsko tehničko osoblje kontrolišu sve svetske aerodrome, puteve, gradove, železničke stanice itd.
ITCS, Nice Systems, Verint, Comverse, Global CST i druga izraelska čudovišta su osnovali teroristi grupa Irgun, Ha-Gana i Lehi, a preplavili su ih teroristi iz ovih i drugih jevrejsko-cionističkih bandi, koje su odgajile potpuno iste bandite koji su ih zamenili. Na primer, izvesni Jakov Eliav (naravno, nadimak, jer skoro svi Izraelci ne žive pod svojim pravim imenima, već pod nadimcima) koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio zamenik rukovodioca jedne od istaknutih izraelskih „bezbednosnih“kompanija – rado je pričao u novinama kako je 1940-ih bio učesnik „Lehija“ ( Šternova banda) gde je bio jedan od onih koji su pravili pisma-bombe koje su jevrejski teroristi slali u Englesku.
Eto ko su oni (i njihovi učenici) koji nas posmatraju preko video kamera i druge opreme za špijunirajnje građana. Kada je svetski poznati nemački pesnik i prozaista Ginter Gras rekao za njih „psima pseća smrt“, imao je u vidu to da će se oni sami međusobno ubijati, kao što su to činili 1940-ih i 1950-ih, kada su se Lehi, Irgun i druge bande međusobno borile na život i smrt. Problem je u tome što bi se to i dogodilo kada izmežu njih ne bismo stajali mi, njihove žrtve i plen. Zasićeni plenom i pijani od krvi, cionistički lešinari ne kljucaju jedni druge u toj meri koja bi mogla spasiti nas. I stoga je spasenje samo u našim sopstvenim rukama. Ovo moraju razumeti svi narodi i sve zemlje.
Autor: Lev Gunjin
Izvor: https://budclub.ru/g/gunin_l_m/1-04-anti-terrorists-are-the-terrorists.shtml
[1] U „družbi“sa drugim izraelskim kompanijama. Vidi takođe: Lev Gunin, „Matriks na kanadskom“[ BITI ČOVEK JE ZLOČIN (KANADA: HARPEROVA MATRICA); MATRIKS NA KANADSKI NAČIN – GLAVNI ČLANAK (pdf format); MATRIKS NA-KANADSKI Serija članaka o uspostavljanju režima nadrealnog virtuelnog elektronskog zatvora u Kanadi. Sadržaj; KANADA je tajni poligon za „NOVI SVETSKI POREDAK“.
Razgovor između Mihaila Ozerova i Leva Gunjina; RUSIJA I KANADA: DVA OBJEKTA IZRAELSKOG ELEKTRONSKOG PROŠIRANJA; MATRIKS U KANADI (PO IZRAELSKOM RECEPTU); INSTALACIJA DEMOKRATIJE U KANADI. . . IZ IZRAELA; ], gde su navedeni izvori. Kao dopuna: Izraelska kompanija Magal Security osigurava bezbednost na glavnim svetskim aerodromima (na primer, aerodrom u Čikagu – O“Hare Airport). Pakt o nacionalnoj bezbednosti, potpisan 2007. između Sjedinjenih Država i Izraela, uključuje tačke razmene informacija o antidruštvenim i kriminalnim aktivnostima, o procedurama bezbednosti letova i aerodroma, planiranju u vanrednim situacijama, i o istraživanju i proizvodnji eksplozivnih sredstava i njihovom otkrivanju .“(Kancelarija za međunarodne odnose izraelskog Ministarstva industrije i trgovine investinisrael.co.il – 2012).
[2] Videti prethodnu fusnotu: „Pakt o nacionalnoj bezbednosti potpisan 2007. između Sjedinjenih Država i Izraela uključuje tačke razmene informacija o antidruštvenim i kriminalnim aktivnostima, o bezbednosnim procedurama u vazduhu i aerodromima, planiranju u vanrednim situacijama i o istraživanju, proizvodnji i otkrivanju eksploziva.(Kancelarija za međunarodne veze Ministarstva Indrustrije i Trgovine Izraela investinisrael.co.il – 2012 g.).
[3] GULAG Palestine. Takođe: Istorija globalnog izraelskog terorizma: Teror kao sredstvo bogaćenja i pokoravanja.
[4] Telegraf, Dankan Gardam, dopisnik za bezbednost, 3. april 2011.
