Црква

Фрушгорске светиње

Фото: idemonaput.rs

 

На Фрушкој Гори  се налази око 40 црквишта. А према монографији др Олге Зиројевић „Поседи Фрушкогорских манастира“, за време  ропства под Турцима, 32 манастира на Фрушкој Гори плаћала су порез Порти. Манастири су током векова пљачкани, спаљивани и рушени, понеки из темеља дизани. Почетком овог века, захваљујући великим напорима владике сремског Василија, почела је интензивнија обнова манастира, и сада у Срему већ постоје 24 активна манастира. А у њима се налазе вековима чуване и сачуване реликвије у виду моштију светитеља и српских великана, као и вредне иконе.

+  +  +

Крајем 17. века, приликом велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем, мошти цара Лазара, које су почивале у манастиру Раваница код Ћуприје, пренете су у Сент Андреју у Угарској. Нешто касније, мошти су похрањене у Раваници врдничкој на Фрушкој Гори, и ту су биле све до априла 1942. године. Тада архимандрит манастира Врдник Лонгин Томић (од 1951. владика захумско-херцеговачки и од 1955. владика зворничко-тузлански) обавештава професора Богословије и првог управника Музеја СПЦ др Радослава Грујића* о дивљању усташа по Фрушкогорским манастирима. Захваљујући професоровом познанству са мајором Албрехтом фон Рајсвицом, уз заштиту немачких војника, мошти Светог цара Лазара пренете су из тадашње НДХ  у Саборну цркву у Београду, заједно са оскрнављеним моштима цара Уроша V из манастира у Јаску и  деспота Стефана Штиљановића из манастира у Шишатовцу.

 

Сада се мошти цара Лазара од 1989. године (после скоро три века), поново налазе у манастиру Раваница код Ћуприје. А у Врднику, у Врдничкој – Сремској Раваници налази се део моштију (део кључне кости) светитеља.

 

Мошти Светог цара Уроша V, сина Душана Силног,  враћене су  после рата у манастир Свете Тројице у селу Јазак, недалеко од Врдника. У Саборној цркви у Београду сада се налазе честице моштију цара Уроша, део моштију цара Лазара, као и мошти последњег српског деспота Стефана Штиљановића, (1498 – 1543), из братства Паштровића.

 

Остаци спаљених моштију мати Ангелине, као и архиепископа Максима (1417– †1516), пре замонашења деспота Ђорђа Бранковића) и осталих  из породице сремских Бранковића, сакупљени после турског разарања манастира 1716. године, чувани, сачувани и после усташког пљачкања у пролеће 1942. године, налазе се у маузолеју сремских Бранковића, у манастиру Крушедол у истоименом месту.

 

У манастиру Ново Хопово из 15. века, захваљујући архиепископу Максиму (деспоту Ђорђу Бранковићу у световном животу), од 1504. године налазе се делимично спаљене мошти познатог хришћанског свеца, првог заштитника града Венеције (до 828. год.), Светог Теодора Тирона (младог регрута). Свети мученик Теодор Тирон спаљен је 306. год. у граду Амасија (данашња Турска), јер није хтео да се одрекне вере у живог Бога, Исуса Христа.

*  *  *

*Комунистичка власт није опростила сарадњу др Радослава Грујића са окупатором ради спасавања живота хиљада српских избеглица из НДХ, као и спасавања српског културног блага. Грех му је био и што је прикупљао податке о злочинима над Србима, о опљачканом црквеном културном благу и о срамној улози римокатоличке цркве за време рата. Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача прогласила га је за злочинца који је радио на фашизирању српског народа. Лишен је српске националне части и уклоњен са Универзитета. Пошто је тек 2014 рехабилитован није много спомињан ни на отварању Музеја СПЦ 2013. године).

 

Приредио: Слободан Бојковић