ЕURO MODEL“ – популистички програм у предизборне сврхе
„Политичар мисли на следеће изборе, државник на следеће генерације. Политичар жели успјех своје странке, државник своје државе. Државник жели да управља, док је политичар задовољан да се одржава (на власти).“ – Џејмс Фримен Кларк (James Freeman Clarke, 1810-1888, амерички теолог и проповједник
„За наше прилике он (Милојко Спајић) је непоновљив, јер је спој црногорске генетике, јапанске школе и јеврејске логике.“ –Здравко Кривокапић, бивши премијер; CdM (Cafe del Montenegro) portal; 2.8.2023.
„Једини добар биланс је уравнотежен биланс.“ – Адам Смит, 1723-1790, шкотски економиста и филозоф
„Држава би требало да стимулише стварање, а не прерасподелу богатства.“ – Миодраг Зец, 1952, српски универзитетски професор економије
Премијер Милојко Спајић је, 17.септембра 2026.године, обзнанио економски програм Владе „Euro model“, који је, по његовим ријечима, „креирао тим који побјеђује“! То подразумијева да се, од јануара 2027.године, примјењује нови модел повећања зарада, према коме би нето зарада за радна мјеста са основним и нижим степеном стручне спреме требало да износи 1.000 евра, са средњим 1.250 евра, а са високим 1400 евра. „Euro model“ се односи и на јавни и на приватни сектор.
Средства за повећање зарада, према Спајићу, обезбиједила би се додатним смањењем пореског оптерећења зарада, растом потрошње и запослености, сузбијањем сиве економије, очекиваним повратком дијаспоре, расходном дисциплином, активним пореским мјерама које не погађају стандард сиромашних и средње класе, ефикаснијим одузимањем противправно стечене имовине кроз законски механизам борбе против организованог криминала и корупције, те увођењем пореза на празне терцијарне некретнине.
Влада планира и да дио смањених прихода надокнади повећањем пореза на добит, већим приходима од потрошње и промјеном расподјеле прихода између државе и локалних самоуправа.
У плану су измјене и допуне шест закона: Закона о финансирању локалне самоуправе, Закона о порезу на добит правних лица, Закона о доприносима на обавезно пензијско осигурање, Закона о порезу на доходак физичких лица, Закона о ПИО и Закона о раду.
Пензије би се од 2027.године усклађивале четири пута годишње, „како би у потпуности пратиле раст зарада“. Према „Euro modelu“ планира се да минимална пензија пређе 500 евра, а просјечна преко 600 евра.
У Црној Гори пензију прима преко 121.500 грађана (скоро петина од укупног броја становника). Минимална пензија је сада 456 евра и прима је више од 64.500 пензионера (око 53 одсто свих пензионера), а просјечна је око 562 евра (прима је око 68 одсто пензионера).
Значи, према моделу, минималне и просјечне пензије биле би повећане за свега око 50 евра?!
Допринос на пензијско и инвалидско осигурање, који тренутно износи 10 одсто бруто зараде запослених био би укинут и урачунат у нето зараду запослених?!
Просјечна зарада у Црној Гори (нето зарада без пореза и доприноса) сада износи 1.037 евра. Минимална зарада за запослене са средњом стручном спремом је 600 евра, а са високом стручном спремом 800 евра. Процјењује се да ће, примјеном Спајићевог модела, просјечна зарада прећи 1.400 евра (повећање од око 35 одсто?!).
Колико је Спајићев и Владин приступ неозбиљан доказује и то што је одлука о примјени модела усвојена на њеној телефонској сједници, без претходног прибављеног мишљења и детаљне рачунице ресорног Министарства финансија (министар финансија Новица Вуковић није подржао модел?!) , те што није спроведен претходни дијалог са Савезом самосталних синдиката, Унијом послодаваца, Привредном комором, представницима локалних самоуправа, економским стручњацима…
Унија послодаваца је саопштила да тренутно не подржава модел и тражи провјеру његове дугорочне одрживости.
Значи, недостају прецизне пројекције колико би се обезбиједило додатних средстава из извора које је Спајић поменуо? Зашто? Зато што би таква рачуница показала да та средства нијесу довољна за предложено велико и трајно повећање зарада (личне потрошње).
Последично, примјена модела изазвала би повећање трошкова пословања послодаваца које би они покривали повећањем цијена (раст стопе инфлације) и/или отпуштањем радника (повећање незапослености). Раст цијена би смањио расположиви доходак грађана, чиме би се поништили позитивни ефекти раста зарада. Раст зарада у јавном сектору довео би до повећања буџетског дефицита.
Примјеном модела смањили би се и проценти који су општинама усмјеравани од пореза на доходак физичких лица, те пореза на непокретности и на моторна возила, па би већи дио тих износа остао у државном буџету. Другим ријечима, примјеном модела смањили би се приходи општинских буџета, што би довело до повећања њихових дефицита.
Укидање доприноса на пензијско – инвалидско осигурање и осигурање од незапослености је неуставно. У члану 67 став 1 Устава прописано је – „Социјално осигурање је обавезно“.
Социјално осигурање, поред здравственог, обухвата и пензијско – инвалидско и осигурање од незапослености. Његов циљ је пружање сигурности грађанима за случај болести, старости, и незапослености.
Пензије се, уставно, обрачунавају из плаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање зависно од дужине уплата и висине доприноса (на зараде), по критеријумима прописаним Законом о пензијско-инвалидском осигурању (ПИО).
Укидањем доприноса, пензије би се претвориле у социјална давања која се, иначе, исплаћују особама неспособним за привређивање. А пензије, као социјална давања, не би више зависиле од радног доприноса, већ од стања у буџету.
Знатно повећање зарада (личне потрошње) нема економског резона, у ситуацији када постоји висок дефицит платног биланса узрокован огромним трговинским дефицитом, те висок буџетски дефицит, а Влада не предузима неопходне мјере економске политике за побољшање структуре БДП (веће учешће прехрамбене и лаке прерађивачке индустрије и високих технологија, пољопривреде и рибарства, побољшања квалитета туристичке понуде…)
Велико повећање зарада у условима када привредни раст, односно БДП износи свега неколико процената годишње, угрожава економично и рентабилно пословање привредних субјеката и доводи до повећања цијена и незапослености. Раст зарада изнад стопе продуктивности повећава трошкове пословања, доприноси паду продуктивности, повећава стопу инфлације и незапосленост.
Економски стручњаци процјењују да ће примјена модела изазвати додатни буџетски годишњи мањак од 650 до 700 милиона евра, што ће, са планираним дефицитом, узроковати мањак средстава у државном буџету од око милијарду евра годишње (преко 12 одсто БДП-а?!). Укидањем доприноса за пензијско осигурања и осигурање од незапослености држава би изгубила око 430 милиона евра годишњих прихода, док би расходи за зараде у јавном сектору, пензије и социјална давања могли порасти за још 310 милиона евра.
Како изгледају макроекономски показатељи црногорске економије?
Према подацима Монстата, БДП Црне Горе је, за 2025.годину, износио 8,27 милијарди евра. Највећи допринос расту БДП-а дали су сектори услуга: туризам, трговина, транспорт и тржиште некретнина. Индустрија и енергетика чине свега 15-17 одсто БДП-а, услуге (туризам, трговина, транспорт, финансије) – 70-72 одсто, а пољопривреда, шумарство, рибарство – 7-8 одсто. У оквиру индустрије (која чини свега око 13-15 одсто БДП-а) и енергетике, највећи допринос његовом расту дала је производња и дистрибуција електричне енергије.
Дефицит платног биланса Црне Горе у 2025.години износио је 1,12 милијарди евра или око 11 одсто БДП-а. То је последица великог дефицита у робној размјени (ублаженог суфицитом у услугама (туризам, прије свега)) и падом нето прилива директних страних инвестиција. Те инвестиције, прије свега у некретнине и туризам. износиле су око 1,1 милијарду евра.
Приходи од туризма у 2025.години износили су 1,481 милијарду евра (што је само за 20 милиона више у односу на претходну годину). Да није било повећања ПДВ-а на смјештај са 7 на 15 одсто, ти приходи били би мањи него у 2024.години?!
Према подацима Монстата, за првих 11 мјесеци 2025.године, укупна вриједност увезене робе премашила је четири милијарде евра, док је извоз за исти период износио свега 507,4 милиона евра. Негативни салдо између увоза и извоза био је око 3,5 милијарди евра. Тиме је остварена историјски најнижа покривеност увоза извозом од свега 12,7 одсто?! У поређењу са истим периодом прошле године, извоз је смањен за 7,2 одсто, а увоз је порастао за 7,6 процената.
Централна банка је саопштила да је дефицит текућег биланса Црне Горе (рачун робе и услуга), у првих шест мјесеци 2026.године, достигао је 1,085 милијарди евра. То је за око 96,4 милиона евра или за 9,8 одсто више него у истом периоду прошле године.
Висок трговински дефицит је главни проблем и стално се повећава, јер увоз не може да се покрије растом прихода од услуга и дознака (које припадници дијаспоре шаљу у земљу). То указује на недовољну производну базу, јер су улагања у производњу минимална.
У првих седам мјесеци 2028.године, робни дефицит је већи од 2,29 милијарди евра. Увоз је 8,3 пута већи од извоза! Увезено је робе у вриједности од 2,61 милијарде евра, док је извоз износио свега 312,9 милиона евра. Покривеност увоза извозом је свега око 12 одсто. Извоз робе је за 4,4 одсто мањи него у истом периоду прошле године, док је увоз повећан за 3,4 одсто. На увоз аутомобила, на примјер, потрошено је 242, 5 милиона евра, а за увоз прехрамбених производа 489,9 милиона евра?!
Укупни јавни (спољни и унутрашњи) дуг Црне Горе, на крају 2025.године, износио је 5,188 милијарди евра, односно 63,5 одсто БДП-а, а што је за око 620 милиона евра више него годину дана раније. Спољни дуг је око 4,85 милијарди евра, односно око 60 одсто БДП-а. Преко 90 одсто јавног дуга је екстерни.
Црна Гора издваја око 12 одсто БДП-а за отплату спољног дуга, што је велики фискални терет. У 2025.години, сервисирање дуга (главнице и камате) износило је око 978 милиона евра.
Држава се стално задужује (стара задуживања замјењују нова) за финансирање постојећих обавеза, што ствара претјерану зависност од међународног тржишта капитала. Црна Гора се у 2025.години задужила у иностранству за око 1,45 милијарди евра.
Према извјештају Свјетске банке, фискални дефицит државног буџета је порастао са 3,3 на 4,3 одсто БДП-а у прошлој години, што намеће већу расходну дисциплину и увећава средства неопходна за покривање дефицита. Раст фискалног дефицита ограничава способност државе да, преко капиталног буџета, позитивно реагује на економске токове. Буџетска равнотежа и даље зависи од спољног финансирања. Влада је у 2026.години планирала ново задуживање у иностранству до 2 милијарде евра.
Трошкови живота у Црној Гори од 2020.године порасли су више од три пута. За четворочлану породицу (храна, становање и комуналије) износе око 1.800 евра мјесечно. Западноевропски високе цијене основних животних намирница договарају се између великих трговинских ланаца и увозника.
Кумулативна инфлација (виша од очекивања) за 2025.годину износи 3,9 одсто. Ово и из разлога што је мала, високо отворена, еуроизована економија Црне Горе изразито зависна од спољних економских токова. Глобални раст цијена хране или енергената се брзо преноси на домаће тржиште.
Црногорску привреду карактерише неодговарајућа структура, ниска конкурентност привредних субјеката и висока увозна зависност. Главне слабости су висока зависност од туризма и услуга, те недовољно развијени сектори, попут пољопривреде и индустрије. Туризам чини преко 25 одсто БДП-а, што економију чини осјетљивом на сезонске осцилације и глобалне кризе. Прерађивачка индустрија, (углавном прехрамбена и производња грађевинских материјала) је, такође, недовољно развијена.
Туризам се развија без дугорочне визије и без неопходне координације Владе и ресорних министарстава и без стратешког планирања. Такође, недовољна је укљученост стручњака у доношењу најважнијих одлука. Цијене расту до западноевропског нивоа, а квалитет услуга опада због недостатка радне снаге, недовољне обучености особља и недоследне примјене стандарда у пословању. Раст цијена није праћен повећањем квалитета услуга, што доводи до пада конкурентности у односу на регион. Саобраћајна изолација, застарела и преоптерећена саобраћајна инфраструктура отежава долазак и кретања туриста.
Постојећи модел раста заснован је на некретнинама и не може обезбиједити одржив економски развој. Више од половине прилива директних страних инвестиција усмјерено је на некретнине, умјесто у продуктивне секторе.
Пољопривреда не може да задовољи домаћи потражњу и недовољно је повезана са туризмом и домаћом потрошњом. Расходи за увоз хране се стално повећавају.
Како нема своју монетарну политику, држава не може да девалвира валуту, ни да регулише каматне стопе ради ублажавања увозне инфлације.
Спирала потрошње (лична потрошња чини око 65-70 одсто БДП-а), инфлације и све већих задужења води у рецесију, стагфлацију (високе стопе инфлације и незапослености) и потенцијално банкротство државе.
Шта би требало да садржи нови концепт одрживог развоја, чији носилац треба да буде Влада, законодавном активношћу и мјерама економске политике?
Јачање фискалне (расходне) дисциплине и обезбјеђење довољних буџетских резерви има кључни значај за очување макроекономске стабилности и одржив раст. Неопходна је и реформа ради стварања минималне и ефикасне јавне управе.
Раст зарада мора бити у складу са растом продуктивности, односно са растом БДП-а.
Неопходно је избјећи тзв. „фискалну спиралу смрти“ која настаје када држава уђе у зачарани круг сталног раста јавног дуга и повећања трошкова новог задуживања, уз све већа издвајања за отплату и камате. Из те спирале се може изаћи само реструктурирањем дуга и драстичним мјерама штедње.
У циљу постепеног уравнотежења увоза и извоза, треба развијати домаће капацитете, односно повећати улагања у пољопривреду, енергетику, прерађивачку индустрију и ИТ сектор, како би се смањила зависност од туризма и других услужних дјелатности, те обезбиједила енергетска самодовољност и извозна оријентисаност привреде.
Кроз фискалне (пореске и царинске олакшице), те кредитирањем преко инвестиција, развојног фонда и развојне банке и сигурним и довољним субвенцијама неопходно је стимулисати пројекте у прехрамбеној индустрији (производња хране) и пољопривреди.
Повезивање пољопривреде, туризма и прехрамбене индустрије је неопходно ради побољшања квалитета туристичке понуде, као и супституције увоза домаћом производњом меса, воћа, поврћа и плодова мора.
Неопходан је развојни агробуџет (садашњи је недовољан – испод је 1 одсто државног буџета), као и обезбјеђење тржишта за пољопривредне произвођаче.
Спречавање раста цијена основних животних намирница треба спроводити директним субвенцијама произвођачима, те снижењем ПДВ-а на основне животне намирнице – посредним субвенцијама. Треба сагледати могућност доношења закона о робним резервама и формирања државног органа који би управљао робним резервама.
Коришћење природних ресурса и укупна привредна активност треба да буде у складу са принципима заштите животне средине и интересима Црне Горе као еколошке државе. Чистоћа јавног простора мора да буде аксиом који треба обезбиједити просвјећивањем грађана, али и повећањем казни за загађивање смећем на сваком кораку.
Као пензионер, морам да кажем да је граница сиромаштва у Црној Гори 580 евра, а већина пензионера прима пензију испод тог нивоа?! Ако се Спајићев модел, примијени, просјечна пензија ће чинити свега око 43 одсто просјечне зараде, што би било међу најнижим процентима у Европи?!
Примјена, не дај Боже, „Euro modelа“ само би продубила, претходно описане и друге, структурне и текуће проблеме у црногорској привреди, па га као економиста, не могу подржати. То је популистички програм, усмјерен на обезбјеђење опстанка на власти садашњих коалиционих партнера и након следећих избора, без обзира на последице!
Аутор: Милан Гајовић, Подгорица
