EKSKLUZIVNO! TAJNA DOKUMENTA RDB: Kako je Šešelj u sred odbrambenih ratova planirao bratoubilački u sred Srbije

„Nakon kulminacije sukoba u tek osnovanom Srpskom pokretu obnove, Vojislav Šešelj je 18.05. 1990. godine u Beogradu, od pristalica odcepljenog krila ove stranke formirao Srpski četnički pokret (SČP)“.

Stoji u uvodu niza tajnih dokumenata o delovanju Vojislava Šešelja od 1990. godine do 1995. godine, tokom ratnih dejstava na prostoru bivše SFRJ.

Od sumnjivih likvidacija, prebijanja i misterioznih nestanaka njegovih saradnika, koji su u nekim momentima odlučili da se povuku iz SČP, kasnije iz SRS, ratnohučaških delovanja na prostorima SFRJ, zbog čega smo dovedeni pred celim svetom u poziciju zemlje koja je vodila osvajačke ratove, a ne odbrambene, kao što i jesmo, do pribavljanja oružja sa fronta sa kojim bi se izvršio nasilni prevrat protiv režima Slobodana Miloševića.

Odmah nakon osnivanja Srpskog Četničkog pokreta, koji zbog zagovaranja terorističkih i ekstremnih ideja nije mogao ni biti pravno registrovan, već su počele unutarnje trzavice. Zbog njegovog apsolutizma i samovolje u odlučivanju jedan broj pripadnika SČP je javno zahtevao njegovu ostavku.

Poptpisnici ovog saopštenja ubrzo su dobili odgovor, najpre javne pretnje likvidacijom a ubrzo su Šešelj i njegove najkestremnije pristalice prešli i na dela.

Na strani 2. ovog izveštaja opisan je događaj iz 1.09. 1990. Kada je grupa od 30 pripadnika Šešeljevog SČP, dobro naoružana upala u kafić „Indeh“ na Novom Beogradu i pretukla bivšeg Šešeljevog telohranitelja i još jednog bivšeg pripadnika SČP, obojica potpisnici saopštenja u kom se zahteva Šešeljeva ostavka sa čela SČP.

Ovaj događaj otvorio je pandorinu kutiju nasilja koje su članovi SČP ispoljavali prema bivšim članovima, onima koji se pobune nezadovoljni vođstvom ali i običnim građanima koji su se javno izjašavali za Socijalističku partiju Srbije. (str.3)

Operativni rad u koji je ulazila i likvidacija čitavog policijskog i političkog vrha Srbije, počeo je još pre formiranja paravojnih formacija u okviru SČP, 1991. Godine. Naime, jedan od najbližih Šešeljevih saradnika, tokom studija u Beogradu dobio je zadatak da sačini spisak dotadašnjih partijskih rukovodioca, starešina SUP-a i predstavnika vlasti koji su prema njegovim rečima predviđeni za likvidaciju.

On je saradniku resora državne bezbednosti (RDB) ispričao i da je SČP ilegalna organizacija koja namerava da u Srbiji silom uzme vlast i da se zbog toga formiraju i spremaju četničke „trojke“. (4.str)

Kako se dalje navodi u dokumentu na strani 4 S obzirom da SČP nije mogao biti registrovan, a Vojislav Šešelj i njegovi istomišljenici imali su potrebu za javnim političkim delovanjem 23.2.1991. godine došlo je do ujedinjenja ovog pokreta sa delovima Radikalne stranke iz više gradova Srbije u Srpsku radikalnu stranku (SRS). SČP je i dalje egzistirao ali kao kolektivni član SRS.

Ratni sukobi i Šešeljeva velikosrpska hegemonija

Početak ratnih sukoba u Hrvatskoj Vojislav Šešelj je sa velikom radošću dočekao. U ratovima na prostoru bivše SFRJ on je video odličnu priliku, pre svega da se nametne kao lider nacionalno orjentisane Srbije ali i način kako da pribavi preko potrebno oružje za nasilnu promenu socijalističkog sistema.

Prema rečima njegovih najbližih saradnika u razgovorima sa saradnicima RDB jedna od prvih naredbi Vojislava Šešelja svom članstvu bila je da se u slučaju mobilizacije JNA ne javljaju u jedinice gde imaju ratni raspored, već u četničke jedinice koje oni formiraju.

Zajedničko ovim paravojnim grupama je činjenica da su osnivane mimo pozitivnih pravnih normi Republike Srbije, kao i to da su njihovi rukovodioci i samozvani komadanti odbijali predviđenu mogućnost delovanja kroz formu dobrovoljaca u okviru teritorijalne odbrane. (str. 5)

Marta meseca 91. Godine rukovodstvo SRS naredilo je opštu mobilizaciju svog članstva i započelo sa upusivanjem dobrovoaljaca za odlazak na ratište u Hrvatsku.

Dobro je poznato da je Šešelj u ratu boravio kao statista i da je njegov posao bio operativan, a ne na terenu. Međutim javnom mnjenju on se nametnuo kao aktivan učesnik borbi, maltene heroj, a upravo zahvaljujući njegovim ratnohučakim porukama, posebno čuvenom rečenicom dokle je on video „Veliku Srbiju“ – Karlobag, Ogulin, Virovitica – Srbija je pred čitavim svetom optužena za hegemonističke težnje i osvajački rat, a koji je u stvarnosti bio odbrambeni.

Ratna dejstva i nabavka oružja za građanski rat u Srbiji

Uprkos činjenici je srpski narod u Hrvatskoj bio u odbrambenom ratu protiv ustaškog režima i etničkog čišćenja, da su se otvarali frontovi širom BiH, Šešelju je na umu bio plan za još jedan rat – bratoubilački u samoj Srbiji. Budući da na vlast nije mogao doći legalnim putem kroz izbore, jer njegove ideje nikada nisu bile dovoljno prepoznate kao narodne i državotvorne, a pre svega da u svojoj stranci nije trpeo ni intelektualce, što je i sam potvrdio više puta rečenicom – da u njegovoj stranci nisu pametni pametni ljudi, jer je on sasvim dovoljan, jedini način da preuzme vlast bilo je nasilnim putem.

I dok su srpski dobrovoljci ginuli na frontu za Šešeljeve ciljeve kroz novoformiranu jedinicu dobrovoljaca „Srpska vojska“, u čijem formiranju je učestvovalo i Udruženje Srba iz Hrvatske i Srpska narodna obnova, njemu je osnovni cilj bio nabaviti oružje i naći mesto gde će se vršiti obuka onih koji će sprovesti masovnu likvidaciju državnog i policijskog vrha Srbije.

Na stranama 8 i 9 izveštaja RDB-a navode se imena (sva lica su zatamnjena) lica koja su dobavljala sa ratišta oružje i druga eksplozivna sredstva radi stvaranja stranačkih vojnih formacija a koja bi bila stavljena na raspolaganje Vojislavu Šešelju u datom trenutku.

U jesen 93. Godine Vojislav Šešelj je raspustio SČP iz SRS i zajedno sa jednim profesorom iz vrha SRS napravio novi ilegalni SČP.
Osnovna zamisao ovog organizovanja je ilegalno formiranje vojnih jedinica u Srbiji, Crnoj Gori i eventualni u RSK i Rs, ukoliko bi one tamo bile zabranjene.

Na strani 10. Stoji:

„Plan predviđa da SČP bude organizovan na teritorijalnom principu u mesne, opštinske, okružne oblasti i centralni odbor. Svaki odbor je u obavezi da odrganizuje, razvija, popunjava, oprema i uvežbava odgovarajuće vojne jedinice zavisno od mogućnosti popune ljudstvom, naoružanjem i drugom opremom.“

Dalje se navode obaveze svakog štaba koji bi formirali četničke odrede koji se mogu u najkraćem roku okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost.

Na stranama 11. I 12. pripadnici resora državne bezbednosti iznose operativna saznanja o Šešeljevoj terorističkoj organizaciji i navode da je pomenuti plan delovanja stručno urađen za šta je bilo potrebno dobro poznavanje teorije vojne organizacije, koju on nema, pretpostavlja se da je plan rađen u saradnji sa timom vojnih stručnjaka.

Posebno je interesantno da se sve ovo dešava u najtežim trenucima u Srbiji, punoj izbeglica, pod sankcijama, ekonomski uništenoj, sa brojnim ljudskim gubicima u ratovima. Na ulicama u tim danima buktali su građanski protesti današnje žute opozicije koja je takođe želela ne kraj Slobodana Miloševića, već uspostavljanje poretka po modelu Zapada, a sa kojima je, na čelu sa Vukom Draškovićem (koga je prema današnjim informacijama još tada finansirao Zapad), Vojislav Šešelj jedno vreme aktivno sarađivao.

Sve ovo otvara brojne vidike i razmišljanja, ali jedno je sigurno – to je da Šešelju nije bilo stalo do dobrobiti Srbije, već isključivo do vlasti!

Vesna Veizović / Vaseljenska

Fajl sa fotografijama u većem formatu možete preuzetu u linku ispod!

*** LINK ZA PREUZIMANJE FAJLA ***

Fotografije su ekskluzivno vlasništvo portala Vaseljenska.net

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!