Две Србије морају бити заувек елиминисане из будуће слободне Србије
Две Србије морају бити заувек елиминисане из будуће слободне Србије:
- ДБ-Србија лажних и купљених патриота, коју тренутно репрезентују Вучић, Дачић, њихови ботови и следбеници, њихова “патриотска опозиција“ (Заветница, Несторовић и сл.), медији попут Информера, Ало, Хепија, Пинка, РТС-а, њихови интелектуалци, аналитичари, богаташи, привредници, криминалци итд.
- Друга Србија, саздана од отворених и прикривених србомрзаца и аутошовиниста, а обухвата целу прозападну опозицију, НВО-сектор, медије попут N1, Нове С, Данаса, Времена, Радара, њихове интелектуалце распоређене по универзитету, култури, министарствима итд.
Права Србија је Србија која не гласа (не из лењости, већ из убеђења) и која спрам горње две Србије држи радикалну дистанцу. Права Србија је Србија независних и самосвојних људи, који се не приклањају ниједном локалном и глобалном центру моћи и живе, опстају и делају о свом руху и круху. Она нема своју политичку артикулацију нити је под оваквим условима може имати, али она свеједно постоји, делује на микро-плану и развија самосвест о себи самој. Права Србија, односно Србија која не гласа, једини је аутентичан баштиник историјске Србије, тј. Србије у свом изворном и чистом значењу. ДБ-Србију разних Вучића и Дачића и Другу Србију разних Ђиласа и Мариника она сматра за две изопачене и первертиране Србије, настале као продукт психо-социјалног инжењеринга западних центара моћи у дугом континуитету, заправо болесна ткива на телу српске нације која било кад у будућности морају бити одстрањена хируршким резовима.
Будућа Србија неће бити ни западна колонија ни руска губернија, неће припадати ничијим унијама, ни европској ни евроазијској, већ апсолутно самостална, суверена и слободна земља, која ће себе градити искључиво сопственим снагама и ресурсима и о свом путу и судбини одлучивати без било чијих притисака са стране. Сваки покушај таквог притиска, одакле год долазио, сматраће се за непријатељски чин према српском народу и његовим интересима. Она ће своје прваке бирати из редова најбољих и најкарактернијих Срба, неупрљаних политиканством, странчарењем, паразитским бизнисом под покровитељством државне безбедности, масонерије или неке утицајне групе. Будућа Србија ће се ишчланити из свих такозваних “међународних“ тела (УН, ММФ, СЗО итд.) и створиће један нов и оригиналан друштвени систем, који ће јој обезбедити да постоји и развија се на аутентичан српски начин.
Аутор: Светислав Пушоњић
