Српске мајке плачу у тишини
Сећање на дане када су страдали Срби сребреничког краја.
Свет то не види? Види али затвара очи? Не, он то чини!
Народ над којим вековима траје геноцид, желе демонизовати да би геноцид наставили… Да, бука око Сребренице, не служи сврси осуде злочина, који чак ни Срби не споре, или помирења, већ управо да би се злочиначки низ над једним народом наставио, српским.
Демонизовати све што тамјаном мирише и православљем подсећа на Русију, злочин подићи у небеса, на највиши ниво, до геноцида. Потом са лица земље побрисати „геноцидну“ творевину Републику Српску, јер тако обележена сулудо је да постоји!
Када се са њом обрачунају, преостаје она држава која је, рећи ће, била потпора геноциду. Република Србија а тиме и свеколики српски народ. Не, они се, у заправо својој геноцидној ниски, неће зауставити ако их ми у томе не осујетимо.
Потребно је, како би се историјски, вековни низ СРБОЦИДА довео до краја, своје монструозне намере сакрити, обележеним демонским народом. И тако демон, постаје анђео који истребљује невино уз одобравање слепог човечанства.
У ту сврху некада су користили сабљу, потом каму, гас, метак по метком, па бомбе… Браћу одрођену, браћу завађену, убицу и убијеног. Настављају, и неће се смирити.
На том путу лажи и обмана само једне мајке плачу, само једна деца леже прекланога врата, само туга једнога постоји. Злоупотребом несрећних мајки, пљују тишином на несрећу других, чији крик не чује свет али слуша небо и плачу небеса. Њима није битно да их чује човек, поред Бога који душу чува!
Аутор: Зоран Јовановић
