Бугари “православна браћа“ или злотвори
Амерички новинар и истраживач Драјтон наводи:
„Марта 1917. Бугари су запалили и потпуно са земљом сравнили село Гајтан. На једној гомили побили око 200 душа, највише жена и деце. Убијено је 20 трудних жена, а следећег јутра поред једне жене нађено мало дете, које је чудом остало живо, како грчевито покушава да сиса груди своје мртве мајке”.
Званични подаци казују да је у устаничком селу Гајтан убијено 539 људи, жена и деце. Читаве породице су нестале. Из фамилије Грубач побијено је 29, Божовића 27, Жугића 25, Ђуровића 20, Јововића 19, Кулића 21 итд.
Најмлађа жртва, Милена, из фамилије Жугића, имала је само две године. У породици Банића поубијано је петоро деце, најмлађи Сретен имао је само годину, а најстарији Митар 25 година. Нико није био поштеђен ни од фамилија Туровића, Тмушића, Кецојевића и дугих. Гајтан је платио страшну цену непоштовања бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили.Срби су гинули на све стране. Непријатељ је желео што пре да оствари наређење генерала Нересова:
„да би се могао бугаризовати овај крај, треба срушити све што је српско, и тако, на рушевинама Српства да васкрсне бугаризам”.
О бугарским злочинима у том крају у Извештају међународне комисије за испитивање злочина стоји:
„Овде нису само убијани људи и жене, већ су вршени сви видови мучења испроведени облици садизма, као што су: набијање на колац, што су измислили Турци, убијање на тенане спаљивањем на људождерски начин, силовање мајки у присуству кћери или кћери у присуству мајке, предаја жена на блуд са псима, сакаћење полних органа итд.”
Овај докуменат потписали су Француз А. Бонасје и енглески пуковник Х. Б. Мејн.
