Амерички војници се чешће убијају него што гину у ратовима
Број припадника оружаних снага који су себи одузели живот четири пута је већи од броја погинулих у сукобима које су САД водиле последњих 20 година.
Сурово време, изолација, стрес и алкохол све више узимају „крвави данак” у америчким војним базама на Аљасци. Од почетка ове године најмање шест војника на краjњем северозападу САД одузело је себи живот. Забринут због пораста броја самоубистава у оружаним снагама, шеф Пентагона Лојд Остин је током посете трупама на Аљасци обећао побољшање квалитета живота у касарнама и помоћ војницима у очувању менталног здравља.
„Губитак и само једног живота због самоубиства је превише. Морамо да радимо на уклањању стигме која се односи на ментално здравље. Ментално здравље је здравље. Тачка. Зато решавању овог проблема морамо приступити истом енергијом као кад лечимо физичке болести”, изјавио је амерички министар одбране, а преноси „Ју-Ес-Еј тудеј”.
У прошлој години је укупно 385 активних војника подигло руку на себе, што је нагли пораст броја самоубистава у односу на 2019, када их је било 350, и 2018. годину, кад је број оних који су се убили износио 326.
Поларне ноћи које трају по два месеца и температуре које се зими спуштају на минус 60 утичу негативно на психу 11.500 војника распоређених углавном у две базе на Аљасци. Међутим, проблем самоубистава у америчкој војсци је озбиљнији и није изазван само негостољубивом климом.
Црна статистика је застрашујућа. Број самоубистава војника је четири пута већи од броја погинулих у ратовима које су последњих 20 година водиле САД. Процењује се да је у војним операцијама после терористичког напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године живот у борбама изгубило 7.057 војника. А број самоубистава међу активним војним особљем и ветеранима достигао је 30.177.
Према извештају америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), Аљаска има другу највећу стопу самоубистава у САД, што не мимоилази ни момке у униформи. Трупе стациониране на Аљасци, као и локално становништво, живе и раде у суровим временским условима. Кад се томе дода „коктел”: високи животни трошкови, социјална и географска удаљеност, прекомерна употреба алкохола и поремећаји сна – не чуди тако трагичан исход.
Војска је последњих година уложила више од 200 милиона долара у побољшање услова живота припадника оружаних снага.
Командант америчке војске на Аљасци генерал-мајор Питер Андрисјак каже да је војска већ започела увођење промена како би се олакшали услови у базама. Теретане ће бити отворене 24 сата, током зимских месеци војницима ће бити омогућен лакши превоз кући, у трпезаријама ће бити уведен бежични интернет, а добиће и дневни додатак од 10 одсто за храну. Ограничено је и време када се у кантини могу пити алкохолна пића. У Министарству одбране ипак незванично потврђују да међу факторе стреса који утичу на погоршање менталног здравља војника треба убројати и непредвидивост војног живота и све агресивније захтеве војних команданата, изазване порастом кинеског војног утицаја.
Томас Саит, који је за Универзитет Браун обавио анализу „Пројекат трошкови рата”, за Национални јавни радио (НПР) каже да друштво треба да се забрине због раста стопе самоубистава међу припадницима оружаних снага.
Међу факторима који могу бити окидач за самоубиство војника, осим траума из ратних борби и преиспитивања савести, Саит наводи и измењени карактер ратова вођених после терористичког напада у Њујорку 2001. године. Уочио је да је велика распрострањеност импровизованих експлозивних направа у Авганистану стварала непрестану атмосферу страха код војника да ће бити рањени и тиме трајно онеспособљени за цео живот.
„Смањена јавна подршка ратним интервенцијама код куће, права епидемија сексуалних напада у војним редовима, ’мушка’ војна култура и лакши приступ оружју могу такође утицати на пораст броја самоубистава”, објашњава Томас Саит.
Пензионисани генерал-потпуковник Џозеф Андерсон потврђује да су асиметрични ратови вођени после терористичког напада 11. септембра довели до великог померања јединица, што је војни посао учинило стреснијим за припаднике оружаних снага. Андерсон истиче да су циклуси повратка с фронта кући, а затим поновног одласка у јединицу за војнике последњих година били без преседана.
Иако Томас Саит упозорава да је после 2001. године број самоубистава међу војним лицима већи него међу цивилима, што се није догодило ни у време Вијетнамског рата, из Пентагона за НПР износе другачије виђење ситуације.
Портпаролка Министарства одбране Лиза Лоренс каже да је стопа војних самоубистава упоредива с одраслом популацијом у САД, када се узму у обзир старост и пол.
„Током времена повећао се број оваквих смртних случајева у америчкој популацији. Припадници војне службе нису имуни на трендове који се дешавају у друштву”, закључује Лоренсова.
Аутор: Миленко Шешић
Извор: Политика
