Америчке претње Колумбији — Нова етапа ескалације у Ирану
Након што је Вашингтон искористио агресију на Венецуелу да формализује ”борбу против нарко-тероризма” као универзални повод за интервенције широм западне хемисфере — што је позиција коју је на платформи СБ УН јуче бранио и амерички представник при организацији — све учесталије претње највиших званичника САД Колумбији изазивају разумљиву нервозу у Боготи.
У складу са новом реториком Беле куће, Доналд Трамп је отворено означио председника земље Густава Петра као ”трговца наркотицима” и напоменуо да операција његовог хапшења није искључена.
Амерички интерес у Колумбији
Киднаповање Николаса Мадура, иако у значајној мери представља демонстрацију моћи и позиционирање Вашингтона у новој ери потпуне суспензије међународног права, ова операција у практичном смислу била је мотивисана венецуеланским нафтним резервама и њиховим значајем за америчку стратегију санкционих притисака и економских ратова.
Иако и Колумбија располаже одређеним нафтним резервама, њихов ограничен опсег који није довољан ни за стратешке потребе саме Боготе тешко да може бити примарни предмет интересовања самопроглашене империје. Ни недавни наводи Густава Петра о куповини руских Сухоја не чине се посебно значајним будући да се радило више о демонстративном гесту и одговору на америчку саботажу продаје шведских JAS 39 Грипен.
Упркос томе, одсуство неупитне покорности актуелних власти и њихова спремност на кокетирање са суверенизмом врло вероватно јесу фактор у тренутној реторици Беле куће према Боготи.
Утицај на предстојеће изборе
Иван Цепеда, један од кандидата на председничким изборима који ће се одржати 31. маја и политички и идеолошки савезник актуелног колумбијског лидера сматра да америчке претње на првом месту представљају механизам утицаја на резултате избора — означавајући Густава Петра и његове истомишљенике као могуће циљеве будућих војних операција, Вашингтон заправо означава ове појединце и политичке позиције које они представљају као безбедносну претњу.
Овакво тумачење проналази одређено упориште у стварности, посебно имајући у виду да САД имају свог фаворита у Колумбији — контроверзног адвоката Алберда де ла Есприелу који себе описује као идеолошки блиског аргентинском лидеру Хавијеру Милеју чији је мандат Трамп ”одобрио” током свог обраћања након операције у Каракасу.
Читава ова ситуација није лишена ироније — де ла Есприела је својевремено био на позицији саветника унутар фашистичке паравојне групе Autodefensas Unidas de Colombia која је током година била укључена у трговину наркотицима. Као део своје предизборне кампање, колумбијски адвокат је изнео иницијативу о амнестији за чланове колумбијских картела уз могућност задржавања дела илегално стечене имовине и средстава.
Тако би Вашингтон директном подршком де ла Есприели прешао веома занимљив пут од киднаповања легитимног председника суверене државе под изговором његовог начелног положаја у картелу чије постојање остаје непотврђено, до спонзорисања отвореног лобисте криминалних структура.
Нова етапа ескалације у Ирану — Расте активност наоружаних сепаратистичких група
Након краткотрајног затишја, ситуација у Ирану поново се креће путем ескалације, али и радикализације протеста са значајним растом активности наоружаних група које махом делују на западу земље, односно на оним територијама где постоји историја сепаратистичког деловања.
Према последњим информацијама, провинција Илам постала је својеврсни центар протестног покрета, али и поприште најозбиљнијих сукоба између безбедносних снага и наоружаних банди које све чешће изводе нападе на полицијске станице и арсенале.
Упркос тешкој безбедносној ситуацији, ранији наводи да су демонстранти преузели контролу над округуом Малекшахи на граници са Ираком коју је испрва објавио Fox News, а потом пренели бројни други медији показали су се као дезинформација и део шире медијске кампање распиривања тензија.
Мобилизација умерених снага
Поновно појављивање представника малог бизниса на централном базару у Техерану мотивисало је умерене демонстранте да поново изађу на улице — њихов број је претходно опао након откривања иностраног трага у нередима. На овај начин, сукоби, иако знатно нижег интензитета, прелили су се и на регије у ширем рејону престонице.
Реакцију једног дела јавности изазвао је и позив наследног принца Резе Пахлавија да становници Ирана у што већем броју изађу на улице у наредних 48 часова — сам Пахлави своје медијско деловање спроводи са територије САД, а његову улогу у ранијим покушајима дестабилизације унутрашње ситуације у режији Мосада потврдили су чак и израелски званичници.
Перспективе
Иако се ситуација на терену поново заоштрава, она се за сада не може сматрати критичном — док се безбедносне службе и власти Ирана припремају за даљу ескалацију у наредна два дана, насиље на улицама остаје ограничено на Илам и градове у непосредној близини границе са Ираком одакле се, како се претпоставља, и реализује наоружавање радикалних елемената.
У том погледу, текући догађаји показују више него значајне сличности са протестима 2022-2023 формално изазваним смрћу Махсе Амини — док се преко лица Резе Пахлавија и њему блиских снага промовише наратив о демократској природи демонстрација, носиоци дестабилизације на првом месту остају сепаратистичке групе.
Аутор: Радомир Јеринић, политиколог
