Пророчке речи архим. Јована (+1996.): Кад лупежи завладају Црквом, кад почну д’ уводе коекаке новотарије…
Пророчке речи монаха архимандрита Јована који се 33 године подвизавао у пећини на врху Јелице, изговорене 1996. Исте године се и упокојио овај слуга Божији.
Има данас, на жалост и бруку голему, у Цркви оније што су потурени коно што кукавица потура јајце. Ви знадете да кукавица не зна праву мајку, него је у заблуди, мислећи да јој је мајка она тица у чије гњездо је потурено јајце из ког се испилила.
Кукавица се, значи, одгаја преваром. Младунче кукавице се обично изведе прије но младунци тице која је направила гњездо, па кад се младунци тице домаћина изведу, младунче уљеза иг поизбацуе из гњезда. Тако тица домаћин сподиже убицу своје ђеце.
Е, тако ће ти бити у нашој Цркви кад сташу ови потурени. Мајка Црква ће иг гаити, школовати, рукополагати, хиротонисати, градити им дворове, куповати лимузине и којешта, a они ћe, кад ојачају и здомчају кормило Цркве, почети д-избацују из њеног крила њену рођену ђецу. Живи били, па виђели.
Ал, не малакшите. Вришко ће се открити њина превара и народ ће им окренути леђа коно што је стално чињ’о у својој крстоносној истории. Јербо, народ је од памтивјека чув’о и сачув’о веру. А ти потурени ће почети да заедничаре, да се моле и саслужују с јеретицима и иако апостолска правила предвиђају најстроже казне за таке ништаке.
Кад је тамо тријестиг година четвртог вјека јеретик Арије, преко власти имајућиг, издејствово да га приме у црквено општење, тадашњи епископ се молио да Бог одузме живот или њему или Арију, јер није шћео да прекрши каноне, да се моли са јеретиком. И знате шта се догодило Арију, пред саму службу, и како је скончо свој живот? Јабогме. Умро је ‘нако како је и живљ’о. Погано живљ’о. У погањштињи и сконч’о. Чоек снује, а Бог одлучује.
Био ти у Русији неки митрополит Никодим Ротов. Он ти је био папин љубимац и слугерања. Велики екумениста, који је мишљ’о да мож’ да сложи рогове у врећи, то’ес да може д’ измири светлос’ и таму, католичку отпадију и православље. И он ти је био десна рука папе и екумениста у припреми лажног православног сабора. И знаш шта бидне ш њим? Липс’о је к’о кер пред папиним ногама у Ватикану. Прије непуник дваестину година. Меш’ чини неђе тамо седамдесет осме. Тако ће ти бити и с овим нашим екуменистичким изродима, тојес’ јеретицима.
Него, почек ви причати о Арију. Кад је оно Арије црк’о у клозету, попрође мено времена, и Цар доведе лажног епископа Аријевог следбеника, неког Лупуса. Ондак ти народ Едесе престане д’ иде у цркву и почне да с’ окупља ван града. И тако су молитве вршене напољу. Е, тако ће ти бити и код нас. Живи били, па виђели. Ја то нећу дочекати, ал’ ви ‘оћете сигурно. Кад безбожници здомчају влас’ у цркви, у патријаршији, највернији и најоданији ће им се супроставити. И због тога ће бити проћерани. Благо њима. Јер су блажени прогнани правде ради, по речи Господњој. Они ће ондак, Христа ради, оставити све и отићи у пуштиње. И народ ће иг познати. И доћи ће к њима. И тако ће се сачувати семе светосавско. И проклијаће. И доњети род. Дочекаћете најбоље време за спасење.
Кад лупежи завладају Црквом, ови што су потурени из кукавичјег јајцета, кад ишћерају учење Светијег Отаца из богословскиг школа, кад почну д’ уводе коекаке новотарије, кад почну д’ изврћу и преправљају учење Цркве, ви ћете морати по пуштињама да се молите. Људи ће уздисати и говорити да је дошло тешко време. Неће људи бити у праву. Време је увек исто. Оно је Богом дано. Људи у том датом им чеперку времена могу бити добри или зли.Ти зли људи ће завладати у Цркви. Они ће прогонити праве хришћане, коно што је и казано у Светоме писму. Е, то ће бити најбоље време за спасење! Благо вама који то дочекате. Јел’ Бог ће бити с вама. Бог је свагда био на страни прогнанијег. Био и биће. Свагда, сада и у вјеки вјеков.
А ви ондак, коно што су чинили наши преци у мукама, у прогонима, у невољама… подижте брвнаре по шумама и горама и тамо се мол’те Богу. По кућама ђе вас приме добри људи. А добријег људи је увјек било и биће иг док је свјета и вјека. И тако ћете, уз Божју помоћ, сачувати веру. И сачувати Свето Предање. Јербо је давно и давно казано и у Светом писму записато да ће се дом безбожнички раскопати, а да ће колибе праведника цветати.
Немој, дете, случајно да прилазите чаши коју држе јеретици, да не навучете проклетство. Нипошто! То није светиња, него отров змијски, ђавољи. Кад им окренете леђа, ондак ће у зликовцима прокључати сујета и злоба. И ђаво ће иг наговорити да вас прогоне и кажњавају. Ондак ће они глати да се слижу са световнијем властима. Почеће да им каче ордење, да им се улизују да би вас лашње прогонили. И да би иг они штитили од народа! Доћи ће време кад ће иг на службама и у њинијем дворовима чувати милицајци јер ће се бојати да не прођу к’о онај владика Гаврило Мијакић и онај проклети Мардарије Корнећанин.
Заборавиће они да је у Светом писму казано: Чега се безбожник плаши оно ће га и снаћи. А ви се не бојте. Јербо је у Светом писму још казано: Шта праведници желе, оно ће им Бог и дати. Не бојте се. Е, кад то време дође, драги моји, виђећете шта ће решето Божје д’ учини. Чудом ћете се зачудити ко ће веру д’ изда. И још већим чудом ћете се чудити ко ће д’ устане да је брани. Није случајно Господ рек’о фарисејима кои су тражили д’ ућутка ученике: ако они ућуте, камење ће прозборити. Тако и то.
Кад владике кукавне ућуте, страа ради јудејскога, калуђери ће прозборити, народ ће прозборити, а Бог неће оставити ђецу своју без пастира. У свим временима Господ је пројавио по неког пастира доброг. Знате за Теодора Студита, Максима Исповедника, Марка Ефеског. На стотине страдалника и исповедника вере наше се ижњедрило од Христа до нас. Тако ће и у ваше време Бог послати пастира доброг, који ће бити спреман да живот свој дадне за стадо своје. За веру своју. За Христа својега. А ви? Ви не малакшите, благо мене. И не бригајте споради тога што ће вас прогонити и кажњавати. Неће се они либити да посегну и за анатемама, које ће бацати на праведнике.
Споради чега? Споради тога што ће бити у власти ђавола, који ће им одузети расуђивање. И они ће пасти тако страшно, да њино срце неће бити ни лјек милостиво, него ће кипљети од зла и мржње. Они ће од мржње оћоравити и оглувљети. И они ће клеветати, лагати, измишљати. И чиниће братоубиства. И оцеубиства. И ђецоубиства. Зато се на једном месту, у Светоме писму, каже да праведник брине и за живот свог живинчета, докле је у безбожника срце немилостиво.
А ви? Ви се не бојте!
Извор: Битно
