Злоупотреба личних података – дигитални идентитет на преваран начин
У захтеву за применом Закона о централној евиденцији стварних власника покушава се незаконитим и протиуставним поступком формирати идентификација личности која би повезивала све податке о конкретној личности на платформи преко тзв. еИД идентификатора не остављајући могућност за алтернативним начина комуникације са Агенцијом за привредне регистре злоуптрбљавајући процедуру прибаваљања докумената само преко тзв. еИД платформе. Следи документ који објашњава правну основу противзаконите примене наведеног Закона не остављајући правним субјектима алтернативни начин комуникације са АПР-ом упућеног одговорнима АПР-а.
Обраћам вам се поводом примене новог Закона о евиденцији стварних власника (даље Закон о евиденцији), протествујући због његове примене, јер она представља кршење основних људских права регулисаних Уставом као и Законом о заштити података личности, пошто се истим законом, закулисно уводи обавезни еИД идентификатор за физичка лица као стварне власнике, без њиховог пристанка и сагласности. Заправо у самом тексту Закона о евиденцији се нигде изричито не помиње израз еИД идентификатор , али се у самом поступку конкретног спровођења Закона и евидентирања, еИД појављује као обавезан елемент без кога се не може ни почети ни завршити поступак евидентирања, чиме је јавност погрешно и информисана и обмањена. Увођење еИД идентификатора, је супротно Директиви ЕУ 2612/2102 и 2019/1024 и Уредби ЕУ 2016/679 о заштити физичких лица у вези са обрадом личних података и о слободном кретању таквих података. Не поштујући како наше унутрашње акте тако и наведене европске директиве и европску уредбу ГДПР, које утврђују еИД идентификатор као опциону, а не као обавезну, уз истовремено обавезу да обезбедимо алтернативне начине управљања нашом идентификацијом, који већ постоје ( лична карта, ПДВ број, матични број …), тако да је, искључиво наш избор да ли ћемо искористити могућност добијања еИД идентификатора или не. У процедури у вези Закона о евиденцији одређени су тј дефинисани услови за аутоматско издавање еИД идентификатора, без обзира ко је у ствари против тога и који се могу идентификовати путем својих, већ постојећих идентификационих докумената (ПДВ, ЈМБГ, Матични број …).
Другим речима, дефинисано је тј. одређено издавање и додела еИД броја, обавезно и без могућности избора, свима који се евидентирају, без обзира на њихову вољу.
Са еИД идентификатором, јавни органи ће имати приступ свим нашим личним подацима, пореским, медицинским, породичним, …, без изузетка, у контексту остваривања својих легитимних циљева и могућности као и ради наше идентификације. А, наша идентификација се већ ефикасно и без икаквог ризика по безбедност обраде личних података , посебно осетљивих, може утврдити путем показивања наше личне карте, пасоша … То је и довољно и неопходнно за идентификацију, без икакве потребе за еИД идентификатором.
Из горе наведених разлога, истиче се да је аутоматско давање е ИД идентификатора, непотребно, незаконито, протиивустано и неприхватљиво, те у супротности и са међународним прописима, и то:
1. Увођењем еИД идентификатора или специфичног налога , сви наши подаци (порески, осигуравајући, здравствени, финансијски, социјални, судски итд.) обавезно се повезују у један нумерички идентификатор. Другим речима ви нас , као појединце, чините и претварате у бројеве, веома доступне
2. Пракса која се уводи еИД индефитикатором крши основне принципе Уредбе ЕУ 2016/679 – Опште уредбе о заштити података (ГДПР), а посебно:
– Принцип законитости и праведне обраде (члан 5 став1 слово а)
– Принцип ограничења сврхе (члан 5 став1 слово б), будући да Закон о заштити података дозвољава неограничено коришћење података у сврхе које нису оне за које су прикупљени
– Принцип минимизирања података (члан 5 став1 слово ц), који захтева да се прикупљају и обрађују само подаци неопходни за сваку конкретну сврху, а не сви подаци заједно.
– Принцип тачности и безбедности (члан 5 став1 слово д и ф , чланови 25 и 32), јер креирање еИД, који „ откључава“ све личне податке, геометријски повећава ризик од повреде, пресретања или незаконите обраде
3. Зато што је, према члану 6 ГДПР-а , обрада личних подтака законита само ако је заснована на јасном правном основу. Наметање личних података без могућности избора крши критеријум сагласности (члан 5 ставо 1 слово а), јер сагласност мора бити слободна, конкретна, експлицитна и алтернативна. Обавезно наметање личних података представља принуду, а не слободан пристанак или обезбеђивање алтернативне могућности комуникације кориштењем важећих идентификацијских докумената (лична карта, пасош…) у процесу рада државне агенције у презентовању и прикупљању документације на непосредан начин или преко портала који немају могућност повезивања других врста информација и база података какву сте понудили.
4. Зато што члан 7 ГДПР предвиђа да сагласност субјекта мора бити у могућности да се повуче у било ком тренутку, док вршење права (чланови 12-22 ГДПР: приступ, исправка, брисање, ограничење обраде, приговор) не може бити ограничено од стране државне администрације. Увођењем еИД идентификатора грађанин се практично лишава вршења ових права и и постаје потпуно зависан од еИД идентификатора.
5. Зато што што обавезна концентрација свих података у једној тачки противречи смерницама Европског одбора за заштиту података (ЕДПД), које експлицитно упозоравају на прекомерну концентрацију, и фаворизују децентрализацију из разлога безбедности и заштите основних права
6. Зато што се помоћу еИД идентификатора, креира „супер кључ“ за приступ бази података која прикупља све личне податке особе, што у случају кршења података или злонамерне употребе директно угрожава све аспекте приватности, личности и економске и социјалне сигурности грађанина, а што је у супротности са нашим Уставом, Законом о заштити података, и др.
Отуда, неопходно је и нужно у што скорије време- одмах, приступити укидању еИД идентификатора, како би сваки грађанин, бар донекле, био креатор сопствених околности у којима живи.
Бог је створио човека по лику Божијем и дао Прворођенима , имена, Адам и Ева. У Светом Јеванђељу, апопстоли, после велике радости говоре нашем Господу Исусу Христу да су им демони покорни, а Господ им одговара: „Ипак не радујте се томе што вам се духови покоравају. Радујте се више што су ваша имена уписана на небесима“. Све наше Свете Цркве славимо по именима, а не по бројевима. Из тог разлога наша црква је утврдила да у Светом Крштењу, онај који се крштава треба да добије име, а не број. Животиње су већ добиле бројеве. Не можемо прихватити нашу трансформацију из лица у бројеве, јер нам наша савест то не дозвољава. еИД идентификатор крши верску слободу православних хришћана, јер противречи предању Цркве, Светој Тајни Крштења и Именовања које се кроз њега одвија, јер замењује име особе и чини је бројем.
Из ових разлога пошто протествујем против незаконитог, обавезног и без мог пристанка наметања мени еИД идентификатора и обавезног повезивања свих мојих личних података под јединственим кодом.
Неопходно је и нужно у што скорије време – одмах, приступити укидању обавезног еИД идентификатора, како би сваки грађанин, бар донекле, био креатор околности у којима живи.
Нужно је и неопходно обезбедити и уважити алтернативни начин идентификације, путем већ постојећих метода идентификације ( порески идентификациони број, број социјалног осигурања, Јмбг …), поштујући принцип слободе избора и сагласности.
У том истом Закону о евиденцији се прикрива стварна намера која се жели постићи а то је повезивање свих података везаних за личност која представља привредно друштво, а што се постиже доделом еИД идентификатора, што је недопустиво, противуставно и неприхватљиво.
Аутор: Гордана Кангрга-Микулић
