Живимо у свијету гдје је лаж постала службена информација, а истина теорија завјере!
Када почнеш људима говорити о овим болесним аномалијама у друштву, када им почнеш говорити да постоје психопати који ради властитих изопачених интереса желе успоставити контролу над људским животом, људи на све то само одмахну главом и кажу како их се то не тиче и како је све то теорија завјере. Постоји велика уснула маса људи која се претворила у стадо оваца, у чврстом загрљају конформизма. Оно што представља додатни проблем је то што и многи добри људи спавају у дубоком сну и као такви они постају средство у служби зла.
Нема више човјека на пољима да узгоји себи храну, нема више дјеце на игралиштима да напуне улице смијехом, нема више младости која се окупља около мудрих стараца не би ли чули неку животну мудрост која нахрани душу, нема више нити мудрих да нас подсјете на оно што је уистину битно, а како се чини, врло брзо неће више бити ни човјека опћенито. Све што остаје јесте уснула маса људи која се претворила у стадо оваца.
Када почнеш људима говорити о овим болесним аномалијама у друштву, када им почнеш говорити да постоје одређени људи који ради властитих изопачених интереса желе успоставити контролу над људским животом, људи на све то само одмахну главом и кажу како их се то не тиче и како је све то теорија завјере. Нажалост, велика већина људи спава у дубоком сну, у чврстом загрљају конформизма. Но ускоро их чека једно врло ружно буђење.
1947. године ЦИА почиње користити филм као средство за психолошки рат, од тада па све до данас филмови, рекламе и медији опћенито се користе у сврху умјетног мијењања мишљења и насилно успостављање лажних вриједности које су профитабилне.
1982. директор ЦИА-е, William J. Casey изјављује своју контроверзну изјаву у којој каже; “Знат ћемо да је наш програм дезинформације готов онога тренутка када лаж преостане једино у што могу људи вјеровати.”
Данас живимо управо у томе свијету о којему је говорио William J. Casey, дакле живимо у свијету гдје је лаж постала службена информација, а истина је постала теорија завјере. Ова ситуација с корона вирусом и свим оним људима који су путем медија судјеловали у одржавању тог страха, најбоље указује на оно о чему је причао бивши директор ЦИА.
Ја сам један од оних људи који бира вјеровати у људску доброту, јер дубоко осјећам да на овоме свијету има много више добрих него злих људи. Међутим, оно што представља проблем је то што добри људи спавају у дубоком сну и као такви они постају средство у служби зла.
Људи су без поговора прихватили карантену и протууставно одузимање слободе кретања, прихватили су мјере које нарушавају здравље много више него КОВИД-19.
Међутим, то није све што је на попису за прихваћање, оно најзанимљивије тек долази; прво ће нам доћи цјепива која ћемо морати прихватити уколико желимо путовати или да нам дјеца иду у школу и тако даље, затим нам долазе микрочипови који ће замијенити све наше документе и папирнати новац, а и педофилија куца на врата на начин да се већ сада расправља о томе која је најнижа добна граница сексуалне зрелости.
У плану је постепено спустити ту границу на 16, а затим на 14 година старости, тако да се могу отварати легалне дјечје јавне куће.
Драги моји, то је свијет у којему живимо, свијет којега смо створили и без обзира колико нетко затварао очи пред свим овим, без обзира колико себи говорили како је све то теорија завјера, те завјере ће се остварити као и многе друге на које су наши преци затварали очи.
И прије је било људи који су говорили како ће доћи вријеме које је тада било тешко замисливо. Људи су говорили да долазе дани када човјек неће имати контролу над производњом своје хране, говорили су како ће се народу одузети јавна добра путем сумњивих приватизација, како ће се ратови водити на психолошкој и биолошкој разини…
Људи који су то говорили прије 50 – 60 година су проглашавани параноичним теоретичарима завјера, а данас ми живимо те њихове теорије завјера. На исти начин, ако сада не реагирамо, ће и наша дјеца живјети ово што ми данас називамо теоријама завјера. На нама је да сада одлучимо какав свијет ћемо оставити нашој дјеци и дјеци њихове дјеце.
Врло је добро и нужно бити позитиван и вјеровати у ‘happy end’, но у исто вријеме треба бити и одговоран те реагирати на болести које се догађају около нас, јер ако се ова болест рашири још мало више, онда ће смрт бити једини ‘happy end’ којег можемо замислити.
Аутор: Анђелко Катинић
Извор: magazinplus.eu
