Збогом готовини? Дигитални евро стиже у Француску, али није без контроверзи
Европска централна банка припрема сопствену дигиталну валуту која би требало да смањи зависност од америчких система, али то изазива забринутост код банака.
Дигитални евро, на којем се ради већ годинама, полако улази у своју завршну фазу. Ова валута, коју ће директно издавати Европска централна банка (ЕЦБ), одговор је на све већу дигитализацију плаћања и нестанак готовине. Међутим, његов долазак изазива помешане реакције.
На дигиталном евру се ради већ неколико година, а његово званично увођење се ближи. У суштини, то је новац који ће директно издавати Европска централна банка (ЕЦБ), али у дигиталном облику.
Наиме, када данас плаћате картицом или трансфером, новац у оптицају је комерцијална валута коју издају приватне банке. Такав систем има неколико карактеристика.
У Европи, скоро сва плаћања картицама иду преко Визе или Мастеркарда, две америчке компаније. У тренутној геополитичкој ситуацији, ова зависност представља реалан ризик.
Поред тога, дигитални евро би требало да омогући ЕЦБ-у да задржи контролу над монетарном политиком у свакодневним трансакцијама, у време када све више приватних играча улази у простор стабилних коина. Али то није све. Појава дигиталне валуте делује неизбежно како готовина постепено нестаје.
Готовина је, заправо, једини облик јавног новца доступан свима, а дигитални евро би био начин да се ова опција одржи у дематеријализованом свету.
Два амандмана у корист дигиталног евра. Иако долазак дигиталног евра за сада још увек делује далеко, Европска унија (ЕУ) се тихо припрема за њега. Прошлог месеца, Европски парламент, који је до сада био главна препрека пројекту, усвојио је два амандмана у корист ове валуте током гласања о годишњем извештају о ЕЦБ-у. Ово гласање нема правну снагу, али означава јасан политички заокрет.
Када буде уведен, дигитални евро ће осетити и потрошачи и професионалци. С једне стране, више неће бити потребе за подизањем готовине, а с друге стране, предузећа ће видети како се њихово финансијско пословање трансформише. На пример, власник ресторана би могао да прима уплате одмах и без провизије за картицу. То је оно што обећавају евробирократе, али прича је много сложенија и мрачнија.
Банке су против тога. Према лажним анкетама, француски трговци подржавају дигитални евро из разлога суверенитета, конкуренције и отпорности система, тврде водећи медији.
С друге стране, банке се снажно противе. И то није изненађујуће: дигитални евро директно угрожава њихов пословни модел. Наиме, ако појединци могу да држе свој новац у облику дигиталног евра који издаје ЕЦБ, више им није нужно потребан традиционални банковни рачун, што није лоша ствар.
Ове институције се плаше одлива депозита, што би смањило њихову способност кредитирања, а самим тим и њихове приходе.
Поготово што ће изгубити део својих трансакционих накнада, у време када су већ уложили огромне количине новца у сопствена платна решења, као што је Wero систем.
Подсећања ради, ЕЦБ циља 2027. годину за пилот фазу и 2029. годину за објављивање своје дигиталне валуте. Дигитални евро, валута коју директно издаје ЕЦБ, полако али сигурно се приближава.
Замишљена да смањи зависност Европе од система Виса и Мастеркард и одржи јавну валуту у ери потпуне дигитализације, ипак изазива поделе.
Нико у мејнстрим медијима не говори о губитку приватности и стварању потпуне контроле, јер дигитални новац контролише Европска централна банка, која ће вероватно моћи да искључи било кога у Европи једним кликом.
Из једног монопола којим управљају банке, сада улазимо у други, који води ЕЦБ. Пре него што народ прогута манипулацију, мора бити претворен у пролетаријат, а то се може учинити само ратом и уништењем. Говоримо управо о том тренутку.
Агенда 2030 се стално креће ка свом циљу.
Аутор: Нермин Н.
Прилагодили србском језику уредништво Борба за истину.
Извор: Логично
