Закуп који мирише на корупцију
ДАВАЊЕ У ЗАКУП ХОТЕЛСКОГ КОМПЛЕКСА „СВЕТИ СТЕФАН“, ВИЛЕ „МИЛОЧЕР“ И ХОТЕЛА „КРАЉИЧИНА ПЛАЖА“ МИРИШЕ НА КОРУПЦИЈУ
„Имамо најбољу владу која се новцем може купити.“ – Марк Твен, 1835-1910, амерички књижевник
„Највећа корупција је подмићивање сопствене савјести.“ – Здењек Јаник, 1923-2022, чешки пјесник
„Све је подмазано, а шкрипи на све стране.“ – Бошко Гргић, 1960, новинар, пјесник и сатиричар, из Републике Српске
Уговором, који је закључен крајем јануара 2007.године, дати су у закуп хотелски комплекс „Свети Стефан“, вила „Милочер“ и хотел „Краљичина плажа“. У име Владе Уговор је потписао министар туризма и заштите животне средине Предраг Ненезић, а закупац је фирма Adriatic Properties, чији је власник грчки бизнисмен Петрос Статис. Регистрована је у Црној Гори, од стране офшор компаније Aidway Investment Limited, која је основана у офшор зони на Британским Дјевичанским Острвима. Њени стварни власници су непознати.
Петрос Статис је власник Universal Capital банке, те хотела и казина „Маестрал“. Преко компаније First Financial Holdings, из Подгорице, власник је и дневног листа и портала „Побједа“, као и дигиталних портала CDM (Cafe del Montenegro) и Portala Analitika.
Познат је као контроверзни бизнисмен због наглог ширења пословања, скривене власничке структуре („тихи партнер“ који касније преузима контролу у компанијама), те због нетранспарентности пословања. Изражаване су сумње и да се ослања на политичке везе и повлашћене уговоре, те у етичност његовог пословања.
Медији се обавјештавали јавност о његовој повезаности са Милом Ђукановићем и износили сумње да је Уговор о закупу производ претходног договора Ђукановића и Статиса.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) је саопштила јавности да је адвокатица Ана Коларевић била директно овлашћена од стране офшор компаније Aidway Investment Limited да у Црног Гори оснује фирму Аdriatic Properties.
Та фирма је регистрована у Централном регистру Привредног суда Црне Горе, 17.октобра 2006.године. Уписана је на основу Одлуке о оснивању и Статута фирме, а оба ова документа је потписала Ана Коларевић. Оснивачки капитал Аdriatic Properties-a је у моменту оснивања износио један евро?! Као њен оснивач је назначена компанија Aidway Investment Limited.
Офшор компанија Aidway Investment Limited основана је 13.јуна 2005.године. MANS je саопштио да је њен „…акцијски капитал у моменту оснивања је износио 50.000 америчких долара.“
Произилази да је Уговор о закупу највреднијег туристичког комплекса у Црној Гори и једног од најпрестижнијих туристичких дестинација на Јадрану, потписан са фирмом чији је укупан капитал, у моменту закључења Уговора, износио један евро, а да је укупна вриједност акција компаније, која ју је основала, износила 50.000 америчких долара?!
Ђукановићева Влада је, у мају 2005.године, расписала међународни тендер за дугорочни закуп града хотела Свети Стефан, виле „Милочер“ и хотела „Краљичина плажа“. Тендер је био отворен за квалификоване међународне оператере луксузних хотелских центара. Потенцијални закупци су били дужни да поднесу доказе о управљању хотелима највише категорије, са пет или више звјездица, да остварују просјечну годишњу цијену смјештаја од најмање 550 евра по особи и просјечну годишњу попуњеност капацитета од најмање 60 одсто.
Понуђач је морао да буде оператер пет или више луксузних хотела међународног стандарда у пет или више држава и морао је имати богато искуство пословања у срединама у развоју, као и у привредама у транзицији као што је Црна Гора?!
Према тендеру, понуђач ће плаћати годишњу закупнину која износи најмање 10 одсто укупног прихода, односно гарантовану најмању закупнину од 1,6 милиона евра, зависно од тога који је од ова два износа већи. За хотел „Краљичина плажа“ тендерска закупнина је била најмање 150.000 евра.
Од понуђача се захтијевало да уложи најмање 20 милиона евра у модернизацију и реконструкцију предметне имовине у максималном року од 36 мјесеци.
Фирма Аdriatic Properties. је била једини понуђач на тендеру и није испуњавала услове тендера, што је налагало да Мило Ђукановић и његова Влада пониште тендер. И то је разлог за сумње да је тендер прилагођен Статису, те да се ради високој корупцији.
Уговор о закупу је потписан иза затворених врата, без јавне и скупштинске дебате и без објављивања текста Уговора.
У њему су преписани услови из тендера о висини закупнине и могућности њене ревизије, те о износу и року улагања инвестиција у реконструкцију и модернизацију објеката. Хотели су морали бити отворени најмање 11 мјесеци годишње, а трајање закупа је било 30 година.
Уговором је предвиђено да ће се сваки спор који не буде ријешен међусобним договором, решавати пред Лондонским судом за међународну арбитражу (London Court of International Arbitration – LCIA)?!
Поставља се питање: Зашто је Ђукановићева Влада прихватила клаузулу о међународној арбитражи када су обје уговорне стране регистроване у Црној Гори, а трошкови лондонског арбитражног поступка су несразмјерно већи у односу на оне који би настали у поступку пред домаћом арбитражом?
Ево доказа да су постојали правни основ и неопходна инфраструктура за домаћу арбитражу:
Чланом 473 став 1 Закона о парничном поступку („Службени лист Републике Црне Горе“, број 22/2004), који је био на снази у вријеме закључења Уговора о закупу, било је прописано да „у споровима у којима су странке…правна лица са сједиштем у Републици Црној Гори, странке могу уговорити домаћу арбитражу за решавање спорова…ако законом није утврђено да одређене спорове решавају искључиво други (домаћи) судови“.
Стални арбитражни суд при Привредној комори Црне Горе основан је почетком 2006.године. Установљена је Спољнотрговинска арбитража за спорове са елементом иностраности и Стални изабрани суд за „домаће“ спорове.
Законом о међународном приватном праву, из 2014.године, прописана је искључива надлежност правосуђа Црне Горе када су у питању спорови поводом закупа непокретности које се налазе у Црној Гори. Његов члан 26 (Стварна права на непокретним стварима) гласи: „За стицање, престанак, садржину и вршење стварног права на непокретној ствари мјеродавно је право државе у којој се ствар налази“.
Законом о арбитражи, који је ступио на снагу 26.августа 2015.године, нормирано је да се по том акту води арбитражни поступак када су странке домаћа правна лица (унутрашња арбитража), као и када је једна од странка страно правно лице (међународна арбитража).
Уставни суд је, Одлуком У III број 484/25, од 16.фебруара 2026.године, усвојио уставну жалбу компаније „Свети Стефан Хотели“ АД Будва и укинуо решење Врховног суда да домаћи судови нијесу надлежни у спору са закупцем и вратио предмет на поновни поступак и одлучивање, у складу са правним ставовима исказаним у Одлуци. Привредни, Апелациони и Врховни суд су се огласили ненадлежним у спору поводом неизвршавања обавеза из Уговора о закупу, тврдећи да се ради о спору са елементом иностраности. Међутим, Уставни суд је нагласио да су домаћи судови пропустили да испитају суштинско питање да ли се ради о спору у којем је предвиђена искључива надлежност црногорског правосуђа, имајући у виду да се предмет спора односи на закуп непокретности које се налазе на територији Црне Горе, те да је Врховни суд произвољно закључио да у овом спору нијесу надлежни домаћи судови, већ међународна арбитража.
Уставни суд је посебно указао да судови нијесу цијенили чињеницу да су уговорне стране, Хотелска група Будванска ривијера АД Будва, као закуподавац и компанија Adriatic Properties doo Budva, као закупац, правна лица регистрована и са сједиштем у Црној Гори.
Умјесто тога, Врховни суд је само констатовао да „и на страни закупца постоји више правних лица од којих два страна правна лица…, иако су уговор о закупу закључила два домаћа правна лица са регистрованим сједиштем у Црној Гори, као закупац и закуподавац, док је правно лице Aidway Investment Limited, регистрована на Британским Дјевичанским Острвима, у уговору означено као гарант (јемац)“.
Према ставу Уставног суда, „Предмет није био размотрен у складу са захтјевима правичног суђења“ и из разлога што је Врховни суд цијенио само законске одредбе које су ишле у корист закупца.
Интересантно је да Мило Ђукановић није био предсједник Владе, у периоду од новембра 2006. до фебруара 2008.године?! Да ли је то случајно или намјерно да би избјегао кривичну одговорност?
Према наводима медија, уговор о закупу је био само параван за државни пројекат урбанизације бисера црногорске обале, изведен под покровитељством Ђукановићеве власти, те да су власници мистериозне офшор компаније Airway Investment Limited планирали изградњу новог хотела Краљичина плажа, много већег од старог који је порушен, као и изградњу апартмана за тржиште у милочерској шуми (парку) и на плажама испред града – хотела Светог Стефана.
Медији су упознали јавност и са закључком Владе Игора Лукшића, од 30. новембра 2012.године, у коме су наведене бројне повластице које ће држава одобрити закупцу, смањење уговорене годишње закупнине за 30 одсто, продужење рока закупнине на 42 године, ослобађање од плаћања дугова, такси и пореза држави, те одобрење да закупац може у милочерском парку да гради апартмане за продају за високу клијентелу.
Анексом уговора о закупу, из 2015.године, закуп за хотелски комплекс „Свети Стефан“ и вилу „Милочер“ је продужен на 42 године (до 2049.године), а за хотел „Краљичина плажа на 90 година. Закупнина је смањена за 30 одсто, са 1,6 на 1,1 милион евра годишње, уз дозволу градње апартмана за продају (кондо хотели)?! Закупац се обавезао да инвестира 50 милиона евра.
Испада да је закупнина Анексом смањена због нових околности, узрокованих неиспуњењем уговорних обавеза закупца?!
Анекс је, у име Ђукановићеве Владе, потписао је министар одрживог развоја и туризма Бранимир Гвозденовић, а усвојен је у Скупштини, захваљујући гласовима посланика ДПС-а, сателитских мањинских партија и дијела посланика СДП-а.
Уговор и његов Анекс склопљени су у вријеме власти Мила Ђукановића, уз низ привилегованих услова у корист закупца, а на штету Црне Горе и њених грађана. Владе ДПС-а, односно Ђукановића су својим одлукама омогућиле незакониту пренамјену простора за градњу, издавање незаконитих грађевинских дозвола без планске документације, уз пустошење природног, културног и историјског наслеђа.
Ђукановићеве владе су директно одговорне за склапање и продужење Уговора, као и за изостанак надзора односно контроле његовог спровођења. Те владе су склопиле уговор о закупу са фирмом која није испуњавала услове тендера, нијесу обезбиједиле да закупац редовно плаћа обавезе, нити су покушале наплату од гаранта (јемца) компаније Aidway Investmen Limited, те да хотели буду отворени према Уговору, нити су покренуле поступак раскида Уговора пред Привредним судом.
Разлози за раскид уговора су били: неплаћање закупнине у предвиђеним роковима, неиспуњавање инвестиционих обавеза, накнада штете због пропадања хотелске инфраструктуре, кршење других обавеза (неодржавање објеката, непоштовање локалних прописа, пропадање културно – историјског значаја комплекса). Мјештанима је онемогућен приступ Светом Стефану. Због неплаћања закупнине, Adriatic Properties је, 2021.године, дуговао 3,1 милион евра!
Закупац и компанија Aman Resorts (међународни ланац луксузних хотела), која је од закупца ангажована за управљање хотелским комплексом, затворили су објекте пред сезону 2021 (значи, послије пада Ђукановића са власти), с образложењем да не могу да гарантују гостима мир и дискрецију на плажама које су закупили уз хотеле, што је директно кршење обавезе из Уговора да објекти буду доступни туристима 11 мјесеци годишње. Тадашња Влада је инсистирала да плаже буду доступне свима, а закупац је тражио ексклузивитет за хотелске госте и престао је да плаћа закупнину.
Аdriatic Properties је, у октобру 2021.године, тужила државу Црну Гору и закуподавца Арбитражном суду у Лондону. Захтијевала је накнаду штете од 100 милиона евра, због наводног кршења Уговора (јер Влада није омогућила ексклузивно коришћење плажа и парка гостима хотела). Та штета обухвата и новац који су тобоже инвестирали у хотелски комплекс, као и изгубљену добит за ту и наредне године.
Компанија „Свети Стефан Хотели“ је, као закуподавац, крајем 2021.године, узвратила (против)тужбом истом Арбитражном суду ради заштите права из Уговора, капитала акционара и имовине чија се вриједност некоришћењем умањивала.
Adriatic Properties је, крајeм 2023.године, приказала да повезаним фирмама и физичким лицима дугује преко 107 милиона евра, од којих на двије фирме из Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) отпада 78 милиона евра. У УАЕ стварно власништво је сакривено. Медији су пренијели да се ту ради и о кредитима повезаних фирми, без назначене сврхе одобравања и без доказа о поријеклу новца.
Почетком априла ове године, Спајићева Влада саопштила је да је постигла вансудско поравнање са закупцем, којим је обустављен арбитражни поступак у Лондону. Саопштено је и да је поравнањем, наводно, избјегнут ризик да се плати потенцијална штета већа од 100 милиона евра?! И Ник Ђељошај, потпредсједник Спајићеве Владе и министар за економски развој,је казао да, тобоже, нијесу смјели да чекају пресуду Арбитражног суда?!
С друге стране, Блажо Рађеновић, потпредсједник Građanskog pokreta URA и члан Савјета МЗ Свети Стефан је казао да је „ово посао за Специјално државно тужилаштво (СДТ), јер је било извјесно да ће Црна Гора добити спор“. По њему, арбитражни поступак је био прилика да се раскине штетни уговор који је девастирао заштићено културно добро.
Текст акта о поравнању није презентиран јавности, што је доказ нетранспарентног и сумњивог понашања Спајићеве Владе.
Договор о поравнању, према саопштењу те Владе, предвиђа поновно отварање закупљених туристичких објеката у јуну 2026.године. Закупнина је повећана са 1,3 на 1,5 милион евра, за хотелски комплекс Свети Стефан и усклађиваће се са стопом инфлације, а закуп је продужен за још пет година, колико хотели нијесу били отворени?! Свети Стефан и милочерски парк ће, кажу, остати заштићена културна добра.
Међутим, Спајићева Влада је дужна да објасни јавности зашто се, у име државе Црне Горе, и противно Уговору о закупу и његовом Анексу, одрекла закупнине за период 2021-2026.године?!
Такође, дужна је да објасни и на основу којих правних и економских разлога је постигла поравнање и пристала на обуставу арбитражног поступка пред Лондонским судом, који траје више година и у коме су бесповратно потрошена значајна државна средства?!
Ник Ђељошај је казао да је арбитражни поступак око Светог Стефана коштао Црну Гору скоро седам милиона евра?!
На крају, поставља се кључно питање: Ко стоји иза закупа бисера црногорске туристичке привреде ? Да ли је то, можда, неки домаћи тајкун повезан са Милом Ђукановићем и њему блиским особама?
Због свега наведеног, Специјално државно тужилаштво је било, а и сада је, надлежно и дужно да покрене поступак извиђаја у вези закупа хотелског комплекса „Свети Стефан“, виле „Милочер“ и хотела „Краљичина плажа“ због оправдане сумње на високу корупцију, односно да су почињена кривична дјела злоупотреба службеног положаја, давање мита, примање мита…
Аутор: Милан Гајовић, Подгорица
