Vladika Artemije o postu subotom

Subota, 23. 12. 2023. Kefalo

Pitanje

U poslednje vreme sve se češće čuje od pojedinaca (naročito studentske omladine), da subotom ne treba postiti čak ni onda kada se želimo u nedelju pričestiti, jer vele, da taj post subotom zabranjuju sveti Kanoni. O čemu se, zapravo, tu radi i koliko su oni u pravu? – Jerej Zoran

Odgovor

Samo delimično su u pravu, ili još tačnije, gledano bukvalistički, oni su u pravu. Jer zaista postoje Kanoni koji izričito govore da se subotom ne posti, pa čak su predviđene i kazne za one koji bi to činili (klirik da se raščini, a laik da se odluči od pričešća). Ali, ako se pogleda istorijski kontekst i neposredni povod donošenja tih kanona, a osobito njihovo tumačenje od poznatih pravoslavnih kanonista, onda stvar ipak stoji drukčije.

Tako, 66. Pravilo svetih Apostola, doslovno glasi: “Ako se koji klirik zateče da posti u dan Gospodnji, ili u subotu (osim jedne jedine), neka bude svrgnut; a ako je svetovnjak, neka se odluči“. (Slična ovom Pravilu su još i: 51. i 53. sv. Ap. i 14.-to Pravilo Ankirskog Sabora).

Tumačeći navedeno pravilo (66), naš poznati kanonista Ep. Nikodim Milaš (Knj. I, str. 136-137), govori da je ta “jedna i jedina“ Subota koja se posti, Velika Subota, kada je Telo Gospoda Isusa Hrista ležalo u grobu, dok sve ostale subote tokom cele godine se ne poste. Međutim, on odmah i tumači na koju vrstu posta se ova “zabrana“ odnosi. Ovde se, po njemu, (a i po ostalim kanonistima) govori o “suhom postu“ (suhojadenije), kada se čitav dan do večera ne smije ništa jesti, a uvečer se može jesti (opet) samo strogo posno jelo (vareno sočivo, povrće, ali bez ulja)… Znači, navedenim pravilom se dozvoljava i u te dane (subote ili čak i nedelje) blažiji post (recimo jesti 2-3 puta nešto kuvano, makar i na vodi) od posta ostalih dana posnih sedmica, a zabranjuje se samo suhi post (suhojadenije).

Poznati vizantijski kanonista ZONARA (V. Zbornik Rali – Potli, II, str. 84), kaže: Post je dobra stvar; i ono što je dobro neka biva na dobar način, … jer dobro nije dobro ako se ne čini na dobar način. Ako pak neko posti 10 ili 8 dana, pa u njima bude neka subota ili nedelja (ne greši), jer su mnogi od svetih Otaca postili i do 40 dana (znači: i subote i nedelje, pa nisu “raščinjeni“ zbog toga, nego su upravo time – proslavljeni). Tako se upravo u našem narodu drži post za pričest kada gospojinski ili božićni post počinje negde sredinom sedmice, a Pričešće se planira na Preobraženje ili na Vavedenje, kao i tokom svih postova (ili van njih) kada želimo da se u nedelju pričestimo i sjedinimo sa Gospodom svojim.

VALSAMON (u istom zborniku, i na istom mestu) navodi Kanon (66), tumači ga, pa veli: Izuzmi mi svete Oce koji su radi vežbanja u dobru (δι ασκησιν) postili i u ove dane, jer oni nisu osuđeni…

Ovim Kanonom, kao i svim ostalim (navedenim), osuđuje se uzdržanje od ženidbe ili nekih jela, “kao od nečeg zlog po sebi“, kada se to čini “gnušajući se“ (βδελυσσομενος), dakle u duhu koji mu daju jeretici (koji su i bili povod za donošenje ovakvih kanona), a ne kada se to čini radi vežbanja u dobru (radi nekog uzvišenijeg cilja).

Očigledno je, dakle, da ni jedan od ovih Kanona ne zabranjuje post subotom kada se pripremamo za sveto pričešće Prečistim Tajnama Hristovim, jer to je najviši cilj koji čovek može dosegnuti u ovom životu. To je ujedno i vežbanje u dobru, i sjedinjenje sa apsolutnim Dobrom (niko nije dobar osim jedan Bog).

Kako onda shvatiti taj talas novih “kanonista“ koji govore da subotom treba jesti ulje, (a po mnogima i – sve ostalo), a u nedelju se pričešćivati? Očigledno, radi se o velikoj zabludi i zamci nečastivoga. Neki, možda, pozivajući se na Kanone protiv posta subotom, svesno (ili nesvesno) služe svome idolu – stomaku, ugađajući svome “črevougodiju“. I još nešto: čineći tako, sablažnjavaju mnoge oko sebe, kako pričom, tako i primerom, i unose smutnju u blagočestivi narod. A znamo šta je Gospod rekao za one “kroz koje dolazi sablazan“.

Neka nas Gospod spasi od takvih iskušenja.