Слобода се не добија, она се осваја
„Новац који човек ствара и зарађује својим знањем, рукама и умом је оружје слободе, а новац који се човеку дели и за којим се трчи је оружје ропства.“ Жан Жак Русо
Није могуће достићи национално јединство, ни потребан ниво заједничке свести и јасне намере да се избори победа државних и индивидуалних националних интереса, тамо где је поражавајући број грађана у улози армије послушних мишева главнокомандујућих пацова – такозвани корисници сигурних јасли, партијски ухлеби и обезглављени ботови.
Војска кукавица, незналица и националних штеточина.
Згурени невољници, сакривени иза паравана, у фото-сесији својих личних карата и гласачких листића.
Заблентављени пинкождери, толико интелектуално оштећени, да више верују тв екранима, него чињеницама и околностима који им „боду очи“ на сваком кораку у ћошку.
Интересни манипулатори, материјално збринути агитовањем и пропагирањем гнусних, ноторних лажи.
Несрећни пензионери, скувани без да имају благог појма откад и како се кувају.
Сви скупа у народу препознатљиви и по мантрама:
„Ћути, може и горе…“
„Гледам своја посла…“
„То се мене не тиче…“
„Шта је – ту је, ја сам немоћан…“
Слобода, у било каквом њеном виду, се не добија. Нико је не доноси и не поклања. Не купује се, не поручује се, не доставља се. Слобода се има једино ако се освоји.
Може ли је освојити мањина храбрих и освешћених, који на својим мишицама носе буљук купљених, уцењених, себичних, кратковидих и неупотребљивих, питање је на које ће одговор дати јавна чистоћа – одсек за менталну хигијену.
Без генералног менталног чишћења мозга напред прозваног ухлеб-буљука, колективно национално ослобођење од колонизације и окупације је сан који ће издахнути на депонији ситних личних интереса државних термита и такозваних ненасилних „опозиционара.“
Аутор: Сашка Љубичић
