Вечна ти слава, команданте…
Уз последњи издисај, задњи свој рапорт предао је генерал Павковић Небојша.
Потрчао је у небески строј да стане раме уз раме са својим погинулим саборцима, али и највећим косовским јунацима.
Успут је дао свој последњи рапорт, рапорт држави, али и рапорт целом српском народу.
Да се овакво нешто, више никад не понови…
У најтежим данима за наш народ, стао је он на прву линију одбране.
Својим делом доказао је шта значе част, заклетва и верност народу коме припадаш.
Великодушни Хашки трибунал, само три недеље након избацивања из својих тамница, експресно му је омогућио пут на други свет.
Када су се у тим истим тамницама 2010. године нашли он и Рамуш Харадинај, овај шиптарски кољач устао је и јавно се поклонио нашем великом војсковођи.
Небојша Павковић је особа која се нашла на ветрометини највећих војно-политичких изазова какви се не памте кроз векове.
Војно је командовао српском војском кроз најцрње дане НАТО агресије.
Политички је поднео своју жртву за свој народ и преко две деценије џентлменски „одгулио” у далеком заточеништву.
У својој књизи „Мирис барута и смрти на Косову и Метохији” записао је:
„Заробили смо 2.105 терориста из тзв. ОВК-а, који су убрзо процесуирани и осуђени, али су сви после рата пуштени на слободу.
Ниједан мој војник који је заробљен, а било их је 30, није се вратио кући својој деци и родитељима.
Е, то вам је права истина о рату на КиМ!”
Он је једини генерал који се није слагао са тим да је бомбардовање Србије трајало 78 дана.
„Задњи мој војник од НАТО бомбе убијен је 14. јуна 1999. године приликом повлачења са Проклетија, рачуница је ту врло јасна.” – генерал Небојша Павковић.
Вечна ти слава, команданте…
Аутор: Деки РС
