Сви треба да траже одлазак издајника са власти
У Цркви, ако неки епископ јавно исповеди јерес и још је потврди на лажном сабору да стоји иза ње активно или пасивно, верујући имају дужност да се оделе од таквог епископа и да бојкотују његове службе. Ако је патријарх, да траже новог патријарха, ако је епископ, новог епископа. Верујући у том случају не смеју да поставе питање шта ће бити након овог сада који је лош, да ли ће доћи лошији и гори? Нема “гори“. Када неко пређе црвену линију, не постоји смисла питати се о лошијем и горем, мора се реаговати против онога ко тренутно прелази ту црвену линију црквених догмата. Ко напада догмате, убија дату Помесну Цркву и гура је ка амбису у ком је завршила некада Православна Римска Црква. Ко не реагује, има удела у том гурању, ма шта нам причао.
Тим пре у политици. Ако неко издаје Косово и Метохију, не чува затечени статус кво, већ Шиптарима предаје наше полуге реалне моћи које су једина веза са нашим сународницима тамо, тај прелази линију, и убија „догмат“ политичког Српства – Косово и Метохију. После таквог издајника и такве издаје нема “горе“. Категорије већег и мањег зла након те издаје губе смисао, јер се пуца у Србију.
Зато, сви треба да траже одлазак издајника са власти. Они који неће то да траже, под изговором да им то ремети душевни мир, може и то, али макар да не осуђују и не ремете пљувањем на оне који то траже. Ако ремете пљувањем, имају удела у злу издаје. И онда би било добро и да обавезно буду послушни и епископу који јавно проповеда јерес са лажног сабора, како би били иоле доследни сами себи…
Аутор: Марко Пејковић
