Свети Пајсије Атонски: И породични и монашки живот су благословени
– Геронда, шта да кажемо младићима и девојкама који питају да ли је монашки живот вреднији од породичног живота?
Пре свега, морамо им помоћи да схвате сврху човека и смисао живота. Затим, морамо објаснити младима да су оба пута која је зацртала наша Црква благословена, јер ако они који их изаберу живе по Богу, оба пута могу водити у Рај.
Претпоставимо да двоје људи крећу на ходочашће. Једна иде утабаном стазом, друга пешачком стазом. Међутим, обе имају исти циљ. Бог се радује првој, а диви се другој. Ствари ће се само погоршати ако онај на пешачкој стази почне да љути оног на аутопуту, или обрнуто.
Добро је да млади људи који размишљају о монаштву знају да је судбина монаха дубока. Судбина монаха је да постане анђео. „У следећем животу, на небу, живећемо као анђели“, рекао је Христос садукеју (Матеј 22:30). Стога, неки веома побожни младићи и девојке постају монаси и почињу да живе анђеоским животом док су још на земљи.
Међутим, не треба мислити да ће сви који уђу у манастир бити спасени само зато што постану монаси. Свака особа ће одговарати Богу за то да ли је осветила живот који је изабрала. Побожност је неопходна у сваком животу. Бог не ствара људе предодређене за успех или неуспех. Они којима недостаје побожности неће успети, без обзира који пут изаберу.
Човек љубави и интегритета напредује где год да се нађе, јер Божанска благодат пребива са њим. Неки породични људи живе веома врлински и постају освећени. Ако глава породице воли Бога, ако га привлачи божанска ревност, онда може постићи велики духовни успех. Штавише, таква особа преноси врлине на своју децу, ствара добру породицу и добија двоструку награду од Бога.
Стога, сваки младић треба да има следећи циљ: да се труди са побожношћу и без духовне анксиозности — како би осветио живот који је изабрао. Да ли жели брак? Нека се ожени, али треба марљиво да се труди да постане добар поглавар породице и да живи светим животом.
Да ли жели да постане монах? Нека постане, али нека се марљиво труди да постане добар монах. Нека одмери своје снаге, размотри какав живот може да поднесе и нека следи свој изабрани пут у складу са тим закључцима.
На пример, ако девојка види да јој недостаје снаге да постане монахиња, треба смирено да замоли Бога: „Боже мој, ја сам слаба особа и не могу да живим као монахиња. Пошаљи ми некога да ми помогне [венчали смо се], створићу добру породицу и живети духовно.“ У том случају, Бог је неће напустити. Ако, након што се уда и створи добру породицу, живи по Јеванђељу, онда Бог неће тражити ништа више од ње.
Наравно, постоје млади људи од којих Бог не захтева много. Међутим, из побожности, они преузимају велике подвиге и, бирајући монашки живот, доносе Му више [него што Он очекује од њих]. Такви људи ће бити крунисани двоструким крунама. То јест, ако неко са склоношћу ка породичном животу, из велике побожности, жели да жртвује све и крене путем монашког живота, онда то доноси Богу велику нежност. Међутим, таква особа мора пажљиво да се увери да су њени мотиви веома чисти: не би требало да поступа на овај начин из гордости.
Ако човек поштује ово стање, онда ће Бог отклонити све његове тешкоће.
Свети старац Пајсије Светогорац
Извор: Православље живот вечни
