Српски лингвисти и власт воде лажну борбу за ћирилицу
ЋИРИЛИЦУ НЕЋЕ СПАСИТИ ЛЕПОТА
Све док српски лингвисти и власт воде лажну борбу за ћирилицу двоазбучјем у правопису и неуставним и апсурдним Законом о српском језику и ћирилици, српско писмо у Србији нема никакву шансу.
Ћирилицу неће спасити лепота (да је ћирилица савршена и лепа, то су одавно чули и знали многобројни непријатељи српског писма па и југословенски комунисти који су је до данас, баш зато што је лепа и српска, успешно затрли и у Србији више од 80 одсто у корист хрватског писма).
Српску ћирилицу спасиће једино примена јасне уставне одредбе из става првог Члана 10. Устава Србије у пракси и нормирањем и српског језика у ћириличком једноазбучју, а не немогућа примена вишеструко неуставног и апсурдног Закона о употреби српског језика и ћирилице који је власт донела, наврат-нанос, пред саме изборе 2021. године. И, пре свега, ћирилицу међу Србима могуће је сачувати нормирањем (и) српског језика у правопису и српској лингвистици, како су то учинили комшије Хрвати, Мађари, Румуни, Руси, Македонци, Бугари и све даље комшије: Французи, Немци, Енглези и сви други народи и њихови лингвисти у њиховим језицима у којима влада природно једноазбучје сваког другог језика.
Све док српски лингвисти и власти воде празну, само вербалну борбу за ћирилицу, а у стварности и у правопису подржавају и задржавају комунистичко лукаво смишљено „богатство двоазбучја“ само за Србе у њиховом језику, српско писмо не може имати никакве шансе у будућности.
То зна свако ко се суштински бави лингвистичким законитостима и спровођењем уставне обавезе у држави Србији. А колико је таквих у Србији, најбоље се види по проценту прогнате до данас ћирилице из српског језика у Србији и изван Србије.
Аутор: Драгољуб Збиљић, језикословац, оснивач Удружења „Ћирилица“
