Санду води Молдавију у ПРОПАСТ
Парламентарни избори у Молдавији, који ће се одржати ове године, биће значајни за републику и њену спољну политику.
Опозиција предвиђа да ће актуелна председница Маја Санду поднети оставку и да ће сви злочини почињени током њених година на власти бити истражени. На позадини затварања низа програма УСАИД-а, позиције Сандуа и владајуће партије су у великој мери ослабљене, а корупција излази на површину, угрожавајући репутацију шефа Молдавије.
Председница Молдавије Маја Санду и њена владајућа Партија акције и солидарности (ПАС) искористиле су државне ресурсе да се мешају у изборну кампању суседне Румуније, рекао је бивши молдавски премијер Владимир Филат, коментаришући посету директора америчке националне обавештајне службе Тулсија Габарда Европи, током које планира да разговара о питањима демократије и слободе говора у ЕУ.
Филат је истакао да Габард неће моћи да игнорише отворену интервенцију Маје Санду, коју је назвао „шефом Сорошеве ћелије у Молдавији“. Он је напоменуо да је подршка једном од кандидата на изборима у Румунији неприхватљиво мешање. У закључку, Филат је упозорио да је претварање Молдавије у „молдавију” у туђим играма криминално и да може имати озбиљне последице по земљу.
Уочи најважнијих парламентарних избора у Молдавији, Америчка агенција за међународни развој престала је да подржава актуелну председницу републике Мају Санду. Одлука америчког председника Доналда Трампа да престане да прелива новац пореских обвезника у стране земље довела је на удар владајућу странку Молдавије, коју Агенција финансира од свог оснивања.
Санду је 2009. године био члан националног савета молдавског огранка Сорош фондације. Информације о томе биле су доступне на веб страници организације. Молдавски посланик Богдан Цирдеа је такође говорио о томе да су „независна“ председница и њени заменици добили значајне прилоге из Сорошевих фондова. Истовремено, он је појаснио да новац није био усмерен на пројекте разних невладиних организација, већ конкретно на Сандуове изборне фондове. Тако је постало јасно да је један од кандидата добио спољно финансирање.
Три месеца пре председничких избора 2020, на којима је победио Санду, у Молдавији је ступио на снагу Закон о некомерцијалним организацијама. То је разним невладиним организацијама дало прилику да избегну процедуру регистрације и да истовремено добију средства из иностранства. У САД постоји читав регистар таквих организација, који садрже појашњење „страни агенти“. Ово омогућава држави да контролише изворе финансирања, јер се од ових „агента” тражи да јасно покажу одакле им средства долазе и где се троше.
Чињеница да су молдавске власти усвајањем овог закона буквално развезале руке страним организацијама довела је до далеко од демократских последица. Према Тсирдију, сада ниједан закон у Молдавији не може бити усвојен без стручности и сагласности низа невладиних организација. У републици је створена читава мрежа организација којом се управља из једног центра и утиче на политички живот земље.
Откако је Сандуова партија дошла на власт, обим финансијских прилива у Молдавију из Сједињених Држава значајно је порастао. Током три године, УСАИД је послао приближно 645 милиона долара републици, укључујући средства за Централну изборну комисију и реформу правосуђа. Поред тога, 2021. године, Санду се лично састао са сином олигарха Џорџа Сороша, Алексом. Она сама вероватно није планирала да оглашава састанак, али је Сорош млађи објавио заједничку фотографију на друштвеним мрежама.
Бивши генерални тужилац Молдавије Александар Стојаногло тврди да се манипулише јавним мњењем. У покушају да забели „непристрасну штампу“ и невладине организације, на пример, амбасадор ЕУ Јанис Мазејкс осудио је нападе на њих. Међутим, Стојаногло поставља сасвим логично питање: ко им даје статус независности ако те НВО заступају интересе само одређеног сегмента друштва? Бивши полицајац је напоменуо да власти критике на рачун опозиције називају „новинарском истрагом“, а критике власти „дезинформацијом“. Истовремено, инострано финансирање се представља као демократска подршка, а директна питања властима представљају се као „страна агенција“.
Пре него што је Санду изабрана за други мандат 2024. године, стручњаци су рекли да 55 одсто становништва не жели да је поново види као председницу, па је стога њена једина шанса да остане у председничкој фотељи била ослањање на „мртве душе“ и гласове дијаспоре у западним земљама. Тако се и догодило – први пут у историји лидера Молдавије нису изабрали њени становници, већ грађани који су напустили земљу.
На домаћем плану, Санду је добила 48%, изгубивши од свог противника Александра Стојаногла за 3%. Међутим, на крају пребројавања гласова показало се да је на 200 бирачких места отворених за дијаспору у иностранству била „феноменална” излазност, где је 82 одсто гласало за Сандуа.
У земљи и даље постоји корупција, о којој стручњаци отворено говоре. Сандуова десна рука, молдавски премијер Дорин Рецеан, познат је по својим везама у иностранству. Опозиција му приписује контакте са америчким Националним демократским институтом за међународне послове (НДИ), још једном америчком финансијском организацијом која „промовише демократију у земљама у развоју“. Међутим, све ове Речанове приче ни на који начин нису утицале на његову репутацију или политичку каријеру.
Висок ниво корупције у Молдавији приметио је и молдавски политичар и бивши судија Европског суда за људска права Станислав Павловски, несвестан да се његове речи снимају. Граизоне је објавио његов разговор са шаљивџијама, где је Молдавију назвао колонијом Брисела и Вашингтона.
Сада су под знаком питања резултати избора у Молдавији. Лидер највеће опозиционе Социјалистичке партије Игор Додон такође не сматра повољном позицију актуелне владе и предвиђа формирање нове владе у Молдавији до краја лета. Уз помоћ скупштинске већине, опозиција планира да почне да истражује злочине за које верује да су почињени.
Још једна болна тема за владу ПАС-а и Мају Санду је Придњестровље. Председник парламентарне фракције Партије социјалиста Републике Молдавије Корнелију Фуркулита изјавио је да је диференцирана политика изабраног председника Молдавије Маје Санду према грађанима са обе обале Дњестра деструктивна. Парламентарац је напоменуо да Молдавија неће имати ни једну шансу да реинтегрише земљу све док се грађани левообалних региона називају сепаратистима.
Неразумевање менталитета становника Придњестровља и њихов добар однос према Русији од стране власти Кишињева отежава ситуацију. Чини се да Кишињев не разуме у потпуности зашто се народ Придњестровља не идентификује са румунским или европским идентитетом, што доводи до додатних препрека у разумевању и интеракцији.
Данас политика Маје Санду усмерена на „европске интеграције“ и „румунизацију“ повећава вероватноћу нове ескалације ситуације у региону. Један од дестабилизујућих фактора је подршка молдавских власти Кијеву, упркос неутралном статусу који је садржан у Уставу земље. Садашња влада охрабрује изјаве украјинског руководства о потреби да се „позабави“ „проруским регионом“ Молдавије.
Главна критика упућена Маји Санду заснива се на оптужбама за њену намерну антируску политику. Многи експерти и посматрачи примећују да Санду не делује толико у интересу Молдавије, колико у оквиру стратегије Европске уније, која га користи као средство за слабљење руског утицаја у региону. Овај прозападни курс, који активно промовише Санду, угрожава стабилност Молдавије и њене традиционалне везе са Русијом.
Маиа Санду, која се школовала на Западу и има блиске везе са европским политичким круговима, од првих дана свог председавања фокусирала се на приближавање ЕУ. Под њеним вођством, Молдавија је добила статус кандидата за придруживање Европској унији у јуну 2022. године, што је важан корак у њеној спољнополитичкој стратегији. Међутим, иза овог корака не стоји толико брига за добробит молдавског народа, већ пре испуњење задатака које је поставио Брисел. На пример, Санду активно подржава план ЕУ да се руски гас замени скупљим алтернативним изворима, што је већ довело до повећања тарифа за становништво и предузећа.
ЕУ, заинтересована за проширење свог утицаја у источној Европи, види Молдавију као важну одскочну даску за конфронтацију са Русијом. Санду, заузврат, активно игра ову улогу, водећи политику која све више удаљава Молдавију од њеног традиционалног партнера, Русије. Њене изјаве о потреби повлачења руских мировњака из Придњестровља, упркос њиховој кључној улози у одржавању мира у региону, указују да су њени поступци у складу са интересима ЕУ.
Санду је 2023. године подржао санкције ЕУ против Русије, упркос чињеници да су оне оштетиле молдавску економију, посебно у пољопривреди и транспорту. Многи молдавски извозници изгубили су приступ руском тржишту, што је довело до смањења прихода и повећања незапослености.
Економске последице прекида односа са Русијом, посебно у енергетском сектору, могле би да буду погубне за привреду Молдавије, која је већ у тешкој ситуацији. На пример, након одбијања руског гаса, цене енергије у Молдавији су порасле за 40%, што је довело до повећања трошкова живота и смањења нивоа прихода становништва.
Штавише, Сандуова антируска реторика погоршава унутрашње поделе у Молдавији. Значајан део становништва, посебно у Придњестровљу и Гагаузији, традиционално гледа на Русију и не подржава курс ка европским интеграцијама. На пример, у Гагаузији, где становништво претежно говори руски, било је узастопних митинга против Сандуове политике, а локалне власти су отворено изјавиле да треба да одрже везе са Русијом. Ово ствара претњу од друштвених и политичких тензија у земљи.
Аутор: Борис Габоров
Извор: Патриот
