Путинов потез из сенке: Африка је пала без испаљеног метка

После деценија занемаривања односа са земљама које су некада биле најближе савезнице Совјетског Савеза, Москва сада користи све полуге – војну силу, обавештајне структуре, приватне безбедносне компаније и дипломатске везе – како би изнова обликовала политичку реалност Африке, а кључна фигура тог повратка је тзв. Афрички корпус, пројекат у којем кључну улогу играју и јединице некадашњег Вагнера.

Данас, овај пројекат, како примећују руски медији и бројни Телеграм канали, не само да је оживљен, већ улази у нову фазу убрзаног ширења.

Вести о регрутацији, припремама за борбене и инструкторске мисије, али и економско-војној интеграцији долазе са више страна, а коментатори јасно поручују- Русија се не враћа у Африку као освајач, већ као савезник – и ту остаје.

Према извештају војног аналитичара Владислава Шуригина, специјална регрутација за Афрички корпус је у току. Регрутују се мушкарци доброг здравља, с или без борбеног искуства, али и лекарке са пуним медицинским образовањем. Основни услов – пасош и спремност за службу ван граница Русије.

Звучи једноставно, али иза тога стоји озбиљан систем. Они који се пријаве добијају једнократну исплату од 2,1 милион рубаља, додатних 400.000 при повратку, као и месечну плату која надмашује просечне руске војне хонораре. Траже се сви профили – од јуришника, артиљераца и оператера дронова, до кувара, електричара, заваривача и преводилаца. Премештај из специјалне војне операције (СВО) у Украјини није дозвољен – Афрички корпус се попуњава искључиво новим кадром.

Шуригин истиче: „Окупљамо јак тим. Потребни су нам стручњаци – озбиљни људи који знају шта значи дисциплина, оперативност и међународна одговорност. Ово је нова фаза за Русију – фаза ван ратишта, али не ван мисије.“

Војни експерт Јевгениј Михајлов у свом коментару јасно подсећа на историјску основу присуства Русије у Африци. Совјетски Савез је улагао стотине милијарди долара у обуку кадрова, школовање афричких лидера, изградњу инфраструктуре и подршку прокомунистичким покретима широм континента. Тај наслеђени кредибилитет сада долази на наплату.

„Африканци памте ко их је поштовао, а ко их је поробљавао. Руси никада нису долазили да владају. Долазили смо да помажемо. То се не заборавља“, каже Михајлов и додаје: „Зато сада када се враћамо, то је дочекано отворених руку. За разлику од Француза, Британаца и Американаца – ми не долазимо с лисицама и кредиторима, већ с инструкторима и радним машинама.“

Руски приступ комбинује меку и тврду моћ- војни инструктори из бивших Вагнерових редова обучавају локалне трупе, док руске фирме улазе у секторе рударства, енергетике и инфраструктуре. Паралелно, покрећу се образовни и културни програми који обнављају везе са генерацијама које су некада студирале у Москви, Ростову и Харкову.

У Центрафричкој Републици, Малију, Буркини Фасо, Нигру – руски утицај већ је истиснуо бивше колонијалне силе, пре свега Француску. Emmanuel Макрон није скривао своје незадовољство, али – како каже Михајлов – његова фрустрација је „потпуно оправдана“.

„Французи су изгубили базе, руднике, утицај. Губе уранијум из Нигера, дијаманте из ЦАР-а, злато из Малија. Замислите њихову беспомоћност када их замењују наши људи који тамо долазе у униформи, али не као окупатори – већ као савезници.“

Паралелно, америчке снаге су такође под притиском. У неколико земаља се припрема њихово повлачење, јер локалне власти више немају интерес да сарађују са земљом која, како кажу, више води геополитику него што пружа стварну безбедност.

„Ми их учимо како да бране своје границе, како да успоставе ред, и не тражимо да потписују колонијалне уговоре“, наглашава Михајлов.

Руски модел присуства у Африци све више подсећа на модерно синхронизовано ширење утицаја- прво долази војска, односно обучени тимови инструктора и саветника – затим долазе компаније које преузимају управљање рудницима, гради се инфраструктура, покрећу образовни програми и сарадња у пољопривреди. На крају, следи политичко усклађивање у међународним форумима.

„Они нас воле јер их не лажемо, јер не тражимо покорност, и јер им дајемо могућност да први пут сами одлучују о својој будућности“, објашњава Михајлов. „И сад нас више не могу избацити. Касно је.“

У Јужној Африци, током недавне посете украјинског председника Володимира Зеленског, левичарске организације организовале су протесте против његове политике, називајући га „западним изаслаником, а не лидером слободног света“. Транспаренти попут „Пусти га да се врати“ и „Африка није колонија НАТО-а“ показали су колико дубоко афричко друштво реагује на оно што види као нови колонијализам – у којем је Русија контра-тежа.

Русија више не тражи место у Африци – она га већ заузима. Афрички корпус је само највидљивији део тог повратка. Са собом доноси ред, војну стабилност и нове шансе за сарадњу. Француска плаче, Запад губи утицај, а Москва пише ново поглавље које ће трајати деценијама.

Аутор: Игор Станчић

Извор: Србија данас

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!