Порука ученицима: Мале ствари чине велике људе
Драга децо,
у овим данима Недеље сећања и заједништва желим да вам се обратим мало другачије – не као наставник који предаје историју, већ као неко ко брине о вама.
Сећамо се вршњака који више нису са нама. То није лака тема. Али је важна. Јер нас подсећа колико је сваки живот драгоцен и колико је важно како се понашамо једни према другима – сваког дана, у свакој ситници.
Знам да сте у годинама када све делује брзо, када се понекад каже нешто без размишљања, када се не примети да неко поред вас ћути, а треба му пријатељ.
Зато вас молим да будемо пажљивији једни према другима.
Ако видиш друга који стоји сам… приђи.
Ако неко носи нешто тешко, а старији је… помози.
Ако у аутобусу стоји трудница или бака, дека – устани и уступи место.
Ако неко не може уз степенице… пружи руку.
То су мале ствари. Али од њих се граде велики људи… а ви ћете то бити, у то сам сигуран.
Не бацај папире по улици. Чувај своју околину.
Поздрави старије… једно „добар дан“ говори много о теби.
Поштуј родитеље, баке и деке… они су твој корен.
И запамти – заједништво није само реч.
То је кад чувамо једни друге.
Кад не вређамо, него подржавамо.
Кад не окрећемо главу, него прилазимо… и увек помози другу у невољи или кад је тужан. То је врлина, а не мана.
ОТАЖБИНА
Волети своју отажбину не значи само рећи да је волиш.
То значи да је поштујеш… да поштујеш њене људе, њену заставу, своје порекло и вредности.
Хајде да будемо разред који се држи заједно… где нема свађа и беспотребних расправа за сваку ситницу… и да не вређамо једни друге, нисмо сви исти и немамо сви исте потребе. Свако има своје врлине и мане… морамо да знамо да поштујемо различитости.
Да нико не буде сам.
Да нико не буде повређен.
Јер права снага није у томе да будемо гласни…
већ да будемо добри људи.
Ја сам ту за вас, увек.
Аутор: Ђорђе Бојанић
Извор: Глас југа
