О упорном уклањању распећа иза Свете трпезе
Постоје тренуци када не мењамо свој став о одређеном питању, упркос неоснованим и избегавајућим аргументима супротног гледишта.
Тако снажни теолошки текстови су написани и ширени путем интернета против уклањања Распетог са олтара.
Ова неразумно антитрадиционална и неразумно наређена наредба Његовог Преосвештенства Митрополита изазвала је толико панике и подела, са позивањима на Свети синод, са протестним литијама, са састанцима верника и Митрополита,
Толико демократског црквеног искуства и праксе која је претходила вековима, у погледу доношења црквених одлука о питањима пастирства и богослужења, пропало је узалуд, тако да се човек пита да ли сваки свештеник може да ради шта год жели без дозволе црквене власти.
И упркос томе, није постигнут опозив наредбе.
И нека неко каже да овај став нема никакве везе са нашим спасењем. Он иде ка добру. Али зар крста због којег демони дрхте сада нема?
Пошто не желимо да се понављамо, помињемо само један одличан рад на ту тему, ауторке Варваре Јанакопулу, бивше предавачице на Теолошком факултету Универзитета у Атини и филолошкиње, под називом „Жртва великог јерарха и архијереја“, који је доступан на веб-сајту „Пергам“:
https://pergamos.lib.uoa.gr/uoa/dl/object/3391854/file.pdf
Истичемо и бележимо само три места поменута у тези. Само она су довољна да покажу истинитост светог предања о огромном значају присуства Распећа иза Светог олтара.
„Свуда и увек, од апостолских времена, Символ Крста је присутан код нас, па чак и на светој Трпези Светог Жртвеника; после тела Христовог он сија“ …
„Крст је симбол царства. Он му није дозволио да постоји на земљи, већ га је растргао и уздигао на небо…“
(Свети Јован Златоусти, Беседа на поклоњењу Часном Крсту)
и
„…силе ће се небеске потрести. И тада ће се на небу појавити знак Сина Човечијег (Матеј 24:29-30).“
Нека нам Распети и Васкрсли Христос подари просветљење, смирење и покајање.
Прото Василију Коколакис
Извор: Православље живот вечни
