Nedić i spasavanje Srba
Ali ja ću leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju, jer ih je u životu ostavila moja ‘izdaja’
Čoveka koji spasao sasvim sigurno milion Srba a za to je zanavek dobio epitet izdajnika. Svojim proročkim rečima on je obeležio jednu epohu i zadužio ceo srbski narod da jednom ova neprikosnovena nepravda bude ispravljena i da Milan Nedić konačno dobije zasluženo mesto u istoriji Srbije – mesto istinskog heroja!
Slava mu i hvala!
„“ Lako je dati život za Otadžbinu, jer to boli sekund dva. Ali nije lako dati obraz, jer to boli i u grobu. Vi ćete me streljati ili obesiti kad se tragedija svrši. Ali ja ću leteti ka raju, ne ka paklu, videti bar milion Srba koji mi duboko zahvaljuju, jer ih je u životu ostavila moja ‘izdaja’.““
„Vama hoću danas da govorim. Vaši preci su stvarali ovu državu. Oni su ovu zemlju voleli i ginuli za njenu slobodu. I danas ne leži snaga i budućnost Srbije u iskvarenoj čaršiji već u vama, srpskim seljacima. Sa svih strana dobijam pisma i poruke od mojih ratnih drugova, seljaka, da im kažem šta treba da rade ili me zovu u pomoć.
Jedan mi piše: „Šalji tvoju vojsku u pomoć jer se više ne može živeti od razbojničkih bandi. Gori zulum trpimo od komunista nego što su naši stari podnosili od Kosova”. Drugi me zove da mu zaštitim dom i selo, jer ti tobožnji izbavioci nacionalno-komunistički ne samo što ubijaju i pljačkaju sve što nađu već i na obraz nasrću.
Treći vapije: »Aman spasavaj. Ovo nisu Srbi što ovde ubijaju najbolje srpske domaćine. Iz celoga sveta se pokupila fukara da zatre ime Srbinovo. Evo kod nas od tri nekakva politička komesara koji vode bande jedan se zove Andrej Mazijanin, drugi Slavko Bjondić, a treći je čivutin«.
Eto, na te bezbrojne poruke, na vapaj našeg nesrećnog naroda koji ludo proliva svoju dragocenu krv zločinački zaveden, odgovoriću danas. Govoriću vam čisto narodski, kao što sam to radio 43 godine svoga javnoga rada u narodu. Jer ja sam od vaše gore list. Moje je selo Orašac usred Šumadije blizu Oplenca i Topole gnezda Karađorđevića.
Kada mi je pre mesec dana ponuđeno da obrazujem Vladu narodnog spasa, da bih pokušao da razumom sprečim bezumlje koje bi srpski narod odvelo u konačnu propast, ja sam bio savestan kakav teški teret primam na svoje pleća. Imao sam da biram: ili da gledam kako se naš narod uzajamno istrebljuje u građanskom ratu, i da ga potom smrvi kaznena ekspedicija ili da založim sav svoj ugled i poverenje, kojim me narod odlikovao, i da učinim sve što je u mojoj moći da ga spasem od konačne propasti.
Kao Srbinu i srpskom oficiru, sa kojim su moji vojnici u ratovima delili i dobro i zlo, nije mi bilo teško da se odlučim za ovo drugo i da se sav založim u službi srpskome narodu, a protiv razbojnika, odmetnika, pljačkaša i palikuća. Jer ja ne dam da srpski narod iščezne iz ove mnogo napaćene srpske zemlje. I zato pitam pre svega one koje je bezumlje zahvatilo: Zašto se borite? Za čiji račun?
Vi slušate sirenske glasove Londona i Moskve i nekakve tobožnje stanice Šumadije, koja je u stvari u Egiptu, i iz koje tuđinski plaćenici, bezbedni i sigurni za račun svojih gosa zločinački šalju svoj narod u smrt. Znate li ko vas i zašto odande nagovara da goloruki ustajete protiv okupatora, koji je bio pokazao neobičnu širokogrudost prema nama?
Mislite li da možete nešto učiniti? Ništa. Izginućete ludo. Doći će jedna za drugom kaznena ekspedicija. Slistiće vaša sela, popaliće šume, poubijaće u toj borbi cele vaše porodice. Nevini će stradati isto kao i bezumnici i zločinci. Odneće vam se sva hrana. Sa čim ćete dočekati zimu? I kako ćete je dočekati? Zar niste mogli sa milion bajoneta, sa hiljadama topova da sačuvate zemlju, a sada mislite sa nekoliko pušaka da oterate okupatora, koji je pobedio sve vojske Evrope! Zar verujete da će šaka bezumnih pljačkaša i palikuća. i goloruka raja koju oni teraju sa sobom, ma šta moći da učini protiv mnogobrojnih divizija koje dolaze sa avionima bornim kolima, topovima, bacačima plamena i bacačima mina? Da li te je bezumlje potpuno zaludelo i oslepilo, nesrećni srpski rode? Ko vas tera obezoružane u smrt, u propast.
Oni što svakoga dana vreče na radiu iz Londona, Moskve, Kaira i Jerusalima? Zašto vreče po vasdan? Zato što će im gosa, ako zaćute, da izmakne čanak, pa nema hleba. Moraju. Da bi bezbedno u dalekom svetu živeli, oni prodaju krv svoga naroda. Gde je bila Engleska u aprilu?
Što ne dođe vama u pomoć? Nijedan Englez nije hteo da podigne za spasavanje Jugoslavije, isto onako kao što nije hteo da dođe ni 1915 u pomoć Srbiji. A gde je bila i ta silna Sovjetska Rusija? Što nas ona ne pomaže u aprilu mesecu, no ostadosmo sami samciti pred najjačom vojskom sveta, koja nas pregazi kao oluja. A sad? Ako vas ništa drugo ne bi moglo da ubedi kako očajno stoje i Sovjetska Rusija i Engleska, to je ovaj zločinački poziv iz Londona i Moskve da ih obezoružani, pokoreni Srbi spasavaju.
Englezi nijednog jedinog vojnika neće da žrtvuju da bi olakšali Sovjetskoj Rusiji, a traže da vi ustajete na oružje, da bi vas odmah okupator slistio sa zemlje, da u vašoj ojađenoj otacbini ne nikne više ni trava, i da ne bude više Srbina. Šta se njih tiču Srbi i srpske žene i deca i srpska sirotinja. Šta je njih briga što će se razoriti srpski gradovi i sela. Šta se sve to njih tiče, samo neka se njihovi interesi zadovolje. Već sam vam jedanput poručio: nemoj da se mešate u obračune silnih. Kud ste vi potegli?
Vi samo možete da izgubite danas, nemate šta da dobijete osim konačnog istrebljenja Srba i Srpstva. Srpski narod ima rđavu osobinu: naivan je, lakoveran. Može ga lagati svako do mile volje. Zar vas ne lažu već šest meseci oni iz Londona i ovi iz Moskve. Svakodnevno lažu. Te »spas će doći pre nego što mislite«, te Rusi kod Kladova, a Kozaci u dolini Timoka. Oni nama čitaju neku istoriju iz Karađorđevog ustanka, dok su ustvari Kozaci isterani čak iz svoje postojbine iz Zaporožja i Dona. Lažu bestidno besramno i juče i danas, i sutra i jednako. Lažu a vi im verujete do iznemoglosti. Njihovim lažima ima da zahvali za svoje stradanje, za svoju propast sada već umirena Mačva. Ovaj prebogati naš kraj zaveo se za glasovima odroda i bezumnika, pošao je za pozivima Londona i Moskve. Istakli su crvene barjake po opštinama, postavili crvene komesare, poskidali krstove sa crkava i zamenili ih crvenim zvezdama.
Ono što sam svima predočavao desilo se. Došla je kaznena ekspedicija nemačka. Uzalud sada iz Mačve zovu u pomoć. Kasno je. Ali šta se tiče onih iz Londona i Moskve što je Mačva u crno zavijena, što je u njoj više zgarišta nego domova, što su i krivi i nevini propadali pod neumitnim udarcima. Sav ološ sa Balkana i more stranih agenata vodi te na klanicu, srpski narode, a ti kao beslovesno stado ideš za njima. Upitaj se koje je narodnosti onaj potpukovnik Misita koji je vodio komunističke bande oko Krupnja i Loznice? Pripitaj se za poreklo onih Bjondića i Mozijanina kojih ima na stotine i koji se satanski smeju tvojoj nedoglednoj gluposti i naivnosti sa kojom te u smrt nagone?
U poslednjoj sekundi poslednjeg časa dođi k sebi zavedeni, zabludeli srpski rode seljački. Čujte i počujte, braćo i sestre, Srbi seljaci. Evo, ti i takvi ljudi vode propasti tvoj dom, tvoju zemlju, tvoje selo, tvoj narod. Znaj: Okupator je doveo vojsku, za koju su ti tvrdili da je nema, i kazniće te neumitno. Ti ćeš prvo stradati, srpski seljače, a svi oni banditi, svi oni strani plaćenici koji su te u krv bacili, razbeći će se. I zato te u ime Srpstva pozivam: ustaj, brani svoje ognjište od komunističkih pljačkaša, razbojnika i odmetnika od Boga i vlasti, od porodice i društva, od crkve i vere.
Znaj da je ovo sveta borba za odbranu Srbije i Srpstva. Sa oružjem ili bez njega udri i uništavaj crvene bandite gde ih stigneš, jer ćeš samo tako naći spas. Ako i padneš u toj borbi, spašćeš svoj dom, spašćeš svoju decu, spašćeš srpski narod. Bog neka je s tobom jer on čuva Srbiju, i moji odredi, koji ti hitaju u pomoć. Svrstaj se u njihove redove, radi tvoga spasa i spasa tvoje dece, mili moj srpski seljački narode. Eto, braćo, to vam je moj odgovor na vaša pisma i vaša pitanja i to vam je moj narodni pozdrav.
Autor: Milan Nedić, 12. oktobra 1941.
Izvor: Vaseljenska
