Кључни догађаји за расрбљавање и разарање Српства
Не дозволимо да нас икад више поделе и разједине, ми смо један народ и морамо живети у братској слози и миру, једино тако можемо опстати као народ.
КЉУЧНИ ДОГАЂАЈИ ЗА РАСРБЉАВАЊЕ И РАЗАРАЊЕ СРПСТВА, ОДРИЦАЊА, САМОПОРИЦАЊА И ОДРОДА, ПОРЕД 1918. СУ И КОМУНИСТИЧКИ КОНГРЕС У ДРЕЗДЕНУ, ЗАСЕДАЊЕ АВНОЈА У ЈАЈЦУ И ТИТОВ УСТАВ ИЗ 1974.
Социјалистичка радничка партија Југославије – комуниста створена је 1919. године у Београду на челу са Симом Марковићем и Филипом Филиповићем. Године 1920. мења назив у Комунистичка Партија Југославије (КПЈ).
Влада КСХС је била приморана да 30. децембра 1920. године због постигнутих успеха КПЈ на изборима донесе “Обзнану”, којом је забрањен рад свих синдикалних и радничких организација које су биле повезане са Комунистичком партијом. Од 1921. до 1941. године КПЈ је била у илегалности. КПЈ је наставила да ради под именом Независна радничка партија, али је и она забрањена у октобру 1924. године.
О њиховом деловању фокусираћу се само на разарање СРПСТВА.
Комунистичка партија Југославије у илегали је наставила да ради на борби против “великосрпског унитаризма и угњетавања”, од 1926. све жешће подупирала идеју о издвајању Црногораца из српске нације… то је потврђено и у Дрездену 1928.
У Дрездену, од 3. до 15. новембра 1928. године на Четвртом конгресу, КПЈ је поставила своје темеље антисрбског деловања у процесу уништења Срба, што је такође и Тито спроводио, уз помоћ однарођених српских комуниста које је пажљиво бирао.
У Дрездену су утврђени планови који су нама Србима ставили омчу око врата. После пар године прокламована је и крилатица: „Слаба Србија – јака Југославија“.
Тај скуп југословенских комуниста дао је крила усташком покрету, тада је охрабрено свако антисрпско деловање у будућности и постављен је темељ будућих република као и независних држава и покрајина, а на штету Срба.
Тада је створена идеја будућих народа (нација) који ће настати из српског бића, корена… а ти новостворени народи ће живети на патолошкој мржњи према Србима и свему што је Српско.
Главна идеја и циљ КПЈ била је борба за стварње независне Хрватске, независне Црне Горе, Македоније и независне Словеније, док ће мађарској мањини у Војводини дати право на отцепљење као и Косову и Метохији, матици српској, где су формиране аутономне покрајине.
Тужно је да је око 500 хиљада Албанаца, који су 1948. године чинили тек 8.15% становника ове данашње окрњене авнојевске Србије, добило аутономију са елементима државности (законодавном, извршном и судском влашћу) и то на најсветијем парчету српске територије и месту где се налази седиште СПЦ Пећка Патријаршија.
У исто време се радило на прихватању избеглица из Енвер Хоџине Албаније који су масовно прелазили границу док су их комунистичке власти то спроводиле, са разлогом који је бар данас видљив.
Исте те 1948. године на територији новоформиране СР Хрватске је било око 550 хиљада Срба, што је тада било 15% становништва и они никакву аутономију нису добили (иако су је Албанци на КиМ са 8.15% добили).
Да није било АП КиМ, вероватно не би дошло до окупације и отимања Српске матице Космета.
Комунисти су такође вешто радили да Црногорци (Срби из Црне Горе, географска одредница ,,црногорци“) добију нацију коју су спровели комунисти у Јајцу новембра 1943. год, на Другом заседању Авноја… заговорник те идеје био је Милован Ђилас, који је наредбе потписивао својом руком, и зацртао проглашење црногорске нације.
Творац ових идеја је била свакако дубока држава и масонерија, а све се спроводило кроз лик и дело Јосип Броза Тита, онај непријатељски војник са Цера и Колубаре који је убијао Србе и борио се на страну Аустроугарске. Он је спровео све те идеје које су моћни зацртали, свих данашњих република, покрајина и нација… које је олако наш српски народ прихватијо и постао ,,Југословен“ и заборавио да је Србин. А ту мегаломанску идеју југословенства први је спровео краљ Александрар Карађорђевић од 1918.
Не смемо да сметнемо са ума да су Хрвати у великом броју Срби преко 60 посто, (конвертити, унијати, католици).
О Србима у БиХ, бошњаци, муслимани… сви они су некада били Срби, који су се одрекли себе и прихватили да су муслимани, данас припадају бошњачкој нацији имају и бошњачки језик (и бошњачки и црногорски језик су настали од српског језика, као и хрватски), све је то створено, као и језици у доба комунизма… који је радио само на разарању Српства.
Поред Дрездена 1928. Кључни догађај за нас Србе је и Другоо заседање АВНОЈ-а у Јајцу 29. новембра 1943. године када је донета декларација о подели будуће Југославије на шест република (Србија, Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија), где је наша Стара Србија односно Вардарска Македонија добила статус републике и простор за отцепљење… што ће све то добити легитимитет уставом из 1974. год.
Одмах после Другог светског рата у Вардарску Македонију долазе функционери Савеза Комуниста чији је циљ био додатно вршити притисак на Србе и уцењивати, застрашивати како би се расрбили… што је то данас и видљиво, тамо данас нема ни 2 посто Срба.
Комунистички (Титов) Устав СФРЈ донет 11. фебруара 1974, је тадашњим југословенским републикама (а посебно покрајинама унутар СР Србије – Војводини и Косову) дао широка права и овлашћења. Покрајине су чак добиле право вета на одлуке које би доносила Србија… тада је трасиран пут ратова деведесетих, где је Србија изашла као губитник, што није ни могло бити другачије када је у Србији био укорењен комунизам и вера у Тита, Југославију и комунизам (нисмо ни разумели пад Берлинског зида 1989.г и гвоздене завесе… односно пад комунизма)… док код других република је био циљ да се осамостале и гледали су само сопствене интересе.
У Старој Србији, односно Македонији, што за нас Србе није туђа земља, тамо су наше кости српских јунака у Битољу, Зебрњаку, Прилепу, Тетову, Удову, Брегалници… то је и доказ да је то некада била Српска земља.
Стара Србија је историјски и географски појам, у ужем смислу, тај појам обухвата Стару Рашку, Косово, Метохију и највећи део Вардарске Србије, данас Вардарске Македоније, док у ширем смислу обухвата целу Вардарску Србију и делове Егејске Македоније.
Дефинитивно комунизам је разорио темељ српског рода из кога ћемо се тешко опоравити…
А о злочинима комуниста над Србима и СПЦ и свештенством, монаштвом, то је већ друга болна и застрашујућа тема.
Целокупна ситуација која је задесила Србе од ратова деведесетих, преко НАТО злочиначке агресије, ситуације са окупираним Косметом, ситуацијом у Црној Гори… имамо и границу на Дрини која дели Српски народ… све су то последице те 1918. год као и комунистичког расрбљавања Срба и вештачког ,,братства и јединства”… које нас је у потпуности разорило.
Зато ми данас имамо проблем са екуменизмом, умањујемо број српских жртава у Јасеновцу, немамо ни назив за наше жртве као што имају Јевреји, Роми, Јермени, немамо ни Маузолеј за све српске жртве… а и даље се са сетом сећамо Југославије и друга Тита и плачемо за тим временом.
А Ви (наравно, не сви) одушевљавајте се серијом ,,ДРУГ МАРКО”… и сећајте се тих ,,лепих времена” по Српски род.
Не поновило се то време зла, патње и страдања, када је убијао брат брата због сурове идеологије, као и расрбљавање, самопорицање, одрицање и унижавање Срба и Србије.
Ми Срби морамо уцртати своје националне оквире и црвене линије преко којих не смемо ићи.
Нама је потребно идеолошко измирење.
Не дозволимо да нас икад више поделе и разједине, ми смо један народ и морамо живети у братској слози и миру, једино тако можемо опстати као народ.
Водимо се ,,САМО СЛОГА СРБИНА СПАСАВА” и једини исправан пут је Светосавски пут.
Праштајмо браћо!
Живела Србија, никад више Југославија!
Аутор: Ђорђе Бојанић
Извор: Српска историја
