Јужна Кореја умире и нема јој помоћи
Јужна Кореја се суочава са демографском кризом какву нема у људској историји. Са најнижом стопом фертилитета икада забележеном, земља је на ивици демографског колапса који ће трансформисати њено друштво, економију и културу на начине које мало ко може да замисли. Ово је прича о земљи која полако нестаје, а да већи део света то и не схвата.
Невиђени демографски пад
Стопа фертилитета од око 2,1 детета по жени је потребна да би се одржала стабилна популација. Педесетих година прошлог века, Јужнокорејци су имали у просеку шесторо деце. До осамдесетих година прошлог века та стопа је пала испод 2, а до 2023. године достигла је рекордно низак број од 0,72 детета по жени. У Сеулу је ситуација још гора, са стопом фертилитета од око 0,55, што значи да око половина жена неће имати деце, а друга половина ће имати само једно.
Ове бројке имају драматичне импликације. Ако фертилитет остане на садашњем нивоу, 100 Јужнокорејаца ће имати 36 деце. Када та деца одрасту, имаће 13 деце, која ће потом имати петоро. У року од четири генерације, 100 Јужнокорејаца ће се претворити у само петоро. Тренутна демографска пирамида потврђује ову забрињавајућу стварност – на свака четири педесетогодишњака долази само једно једногодишње дете.
Након четири деценије испод нивоа замене, последице су углавном биле невидљиве донедавно. Данас је становништво Јужне Кореје на рекордно високом нивоу, као и њена радна снага и БДП који и даље расте. Али демографија вас удара као теретни воз – чујете је у даљини, а онда вас прегази. Јужна Кореја ће ускоро бити прегажена.
Јужна Кореја 2060. године
Хајде да се пројектујемо 35 година у будућност, у 2060. Према најреалнијим пројекцијама УН (сценарио ниске стопе фертилитета, који се показао као најтачнији последњих година), становништво Јужне Кореје ће се смањити за 30%. То значи да ће 16 милиона Јужнокорејаца једноставно нестати за само 35 година.
Јужна Кореја ће постати најстарија земља у људској историји. Један од два Јужнокорејца биће старији од 65 година. Мање од једног од десет биће млађе од 25 година, а само један од стоти биће мало дете. Замислите да се пробудите у земљи где су улице језиво тихе, без деце која се играју, где су читави градови пусти. Половина становништва је старија, живи сама или у пренатрпаним домовима за пензионере, док мањина очајнички покушава да одржи друштво у функцији.
Економски колапс
Већ 2023. године, запањујућих 40% Јужнокорејаца старијих од 65 година живело је испод границе сиромаштва, али до 2060. године овај број би могао изгледати сјајно у поређењу са оним што долази. Данас Јужна Кореја има један од највећих пензионих фондова на свету, вредан око 730 милијарди долара. Али се предвиђа да ће престати да расте 2040-их и да ће бити потпуно исцрпљен до 2050-их.
Дакле, до 2060. године, пензије ће морати да плаћа радно способно становништво. Да би пензиони систем функционисао, друштву је потребно најмање 2 до 3 радника по пензионеру. Али чак и ако претпоставимо да сви Јужнокорејци старији од 15 година раде 2060. године, земља ће имати мање од једног радника по пензионеру. Радници неће моћи да поднесу невероватне трошкове.
Величина економије је повезана са величином радне снаге – за велику економију потребно је много радника да би производили ствари и још више људи да би их куповали. Данас, Јужна Кореја има око 37 милиона људи радног доба, што ствара БДП од око 1,7 билиона долара. Али до 2060. године, радна снага ће се смањити на мање од половине, на око 17 милиона. Технолошки напредак значи да ће продуктивност бити већа, али чак и уз континуирани раст продуктивности, БДП Јужне Кореје могао би да достигне врхунац 2040-их, након чега би уследила трајна економска рецесија.
Друштвени и културни колапс
Тешко је спекулисати о томе како ће се друштва развијати, али постоје неизбежни трендови. Већ данас око 20% Корејаца живи само, а додатних 20% наводи да нема блиских пријатеља или рођака. До 2060. године, 50% Јужнокорејаца старијих од 70 година неће имати браћу и сестре, а 30% неће имати децу. Млади одрасли између 25 и 35 година чиниће само 5% становништва и обично неће имати браћу и сестре.
Ово оставља старије одрасле особе готово без блиске породице, а младе одрасле са мало породице и мало потенцијалних пријатеља, посебно ван великих градова. Епидемија усамљености епских размера је практично загарантована.
Јужнокорејска култура ће вероватно доживети масовни пад. Године 2000, било је 17,5 милиона Јужнокорејаца између 25 и 45 година, и они су чинили 37% становништва. Ово је била генерација која нам је донела K-поп, K-драму, K-кухињу и многе друге трендове који су се проширили светом. Године 2060, у тој старосној групи биће само 5,6 милиона људи, што ће чинити само 16% становништва.
Многе културне традиције већ имају проблема јер старије генерације имају проблема да пронађу младе људе којима би их пренеле. Како млади нестају, многе традиције ће изумрети. Без младих, душа јужнокорејске културе ће се смањити и увенути.
Зашто нема повратка
Проблем са демографским теретним возом је тај што када једном удари, ствари постају неповратне. Рецимо да се стопа фертилитета у Јужној Кореји чудесно утростручи на стопу замене од 2,1 детета по жени и ту остане. Године 2060, на врху бурета би и даље постојала обрнута пирамида. И даље би било само 1,5 радно способних људи на сваког пензионера старијег од 65 година.
Чак и у најбољем сценарију, Јужна Кореја мора да прође кроз неизбежно уско грло пре него што се опорави. Али постоји трачак наде. Да, ситуација је суморна. Али барем на дуге стазе, опоравак је могућ ако Јужна Кореја спроведе брзе и друштвене промене које подстичу њено становништво да поново почне да рађа децу.
Како је могло постати тако лоше?
Генерално, како друштва постају богатија, образованија и стопа смртности деце опада, људи бирају да имају мање деце. Оно што Јужну Кореју чини посебном јесте то што она на неки начин појачава све ове трендове. Јужна Кореја се извукла из сиромаштва у рекордном року, али је тиме развила јединствени бренд радохоличара и екстремне конкурентности.
Иако радна недеља траје 40 сати, а законски максимум је 52 сата недељно, неплаћени прековремени рад је норма за многе. Упркос томе, Јужна Кореја има релативно ниске плате и високе трошкове живота. Некретнине у великим градовима су ван домашаја већине људи. Трошкови образовања су изузетно високи. Све ово док Јужна Кореја троши мање на породичне бенефиције него већина других богатих земаља.
Старомодне културне норме погоршавају ствари. Брак је практично обавезан ако пар жели да оснује породицу – 2023. године, само 4,7% беба је рођено од неудатих жена. Од свих развијених земаља, јужнокорејски мушкарци обављају најмање кућних послова и бриге о деци у својим породицама. Због тога жене имају несразмерно велику количину посла ако желе да задрже свој посао након трудноће, док су многи мушкарци преплављени друштвеним очекивањима да буду главни хранитељи породице и да имају успешне каријере.
За крај
Демографски колапс није апстрактна ствар у будућности, он се дешава управо сада. И није само у Јужној Кореји. Кина је 2023. године имала стопу фертилитета од 1, Италија и Шпанија 1,2, Немачка 1,4, Велика Британија и САД 1,6. После четири генерације, стопа фертилитета од 1,6 значи 60% мање нових људи. Стопа фертилитета од 1,2 значи 87% мање људи. А стопе фертилитета и даље опадају, без знакова стабилизације или опоравка.
Најчудније у свему овоме је то што скоро нико ко је укључен у јавни дискурс није заиста схватио озбиљност ситуације. Прошли век је био потпуно доминиран наративима о пренасељености, а људи који кажу да нам треба више деце делују чудно. А ако израчунате, будућност једноставно делује превише лудо да би била истинита.
Ништа од овога се никада раније није догодило. Ниске стопе наталитета се углавном посматрају у контексту недостатка радне снаге – не као егзистенцијална претња нашим друштвима, културама, богатству и начину живота што заиста јесу. Ако ово ускоро не схватимо озбиљно и не променимо ДНК наших модерних друштава на начин који подстиче младе људе да поново рађају децу, остатак века биће прилично мрачан – за оне који га преживе.
Демографски теретни воз се ни за кога не зауставља – коначно морамо схватити да нам долази.
Аутор: Саша Ф.
Извор: Логично
