Харари-идеолог СЕФ из Давоса: Људи су животиње које се могу хаковати
Израелски историчар и идеолог Светског економског форума из Давоса Јувал Харари тврди да је идеја ,,да људи имају душу, слободну вољу и да нико не зна шта се дешава у мени”, завршена и да су ,,људи животиње које се могу хаковати”. Човек је само скуп података и могу се креирати алгоритми који вас познају боље него што познајете сами себе. Харари је веровао и да Израел може у потпуности да контролише милионе људи користећи искључиво нове технологије.
Харари је признао да је до сада надзор био ,,изнад коже” – пратило се куда идете, шта купујете. Сада се надзор помера ,,испод коже”. ,,Државе желе да знају ваш крвни притисак, температуру и откуцаје срца”. Зато је СЕФ отворио Центар за четврту индустријску револуцију у Србији1?
Харари је елитиста, попут Едварда Бернајза, творца модерне пропаганде и односа са јавношћу (ПР). Бернајз је био уверен да су обични људи глупи, па би зато требало да влада ,,просвећена мањина”. Он је кроз медије људима суптилно усађивао жеље и ставове које је хтео или за које је био плаћен. Бернајз је радио за највеће корпорације, исто и Харари ради за 2% најбогатијих.
Попут осталих антихуманиста или трансхуманиста, и Харари предвиђа да ће се богата елита уз помоћ биотехнологије и вештачке интелигенције унапредити у нову врсту богова, док ће обични људи остати биолошки заостали и бескорисни. „У 21. веку, елити више не требају људи. Највећи страх маса данас не би требало да буде то што их елита експлоатише, већ још нешто много горе – то што су постали потпуно небитни”, открива Харари и припрема људе да се помире са тим.
Британски еволуциони биолог Џулијан Хаксли први је употребио термин „трансхуманизам” 1957. у есеју под истим називом, у којем је изнео идеју да човек превазилази самог себе кроз реализацију нових могућности своје људске природе. Хаксли је био први генерални директор УНЕСКО-а, председник Британског еугеничког друштва, брат Олдоса Хакслија, аутора књиге ,,Врли нови свет”. Еугенику као науку утемељио је енглески антрополог Френсис Галтон, рођак Чарлса Дарвина. Одушевљен Дарвиновом теоријом о природној селекцији, Галтон је тврдио да друштво прави грешку, јер дозвољава болеснима, сиромашнима и слабима да имају децу и да мора да омогући опстанак искључиво „супериорнима”. Деда Џулијана и Олдоса био је биолог из 19. века Томас Хаксли, са надимком ,,Дарвинов булдог” због своје фанатичне одбране теорије еволуције. А Бернајз је био сестрић Сигмунда Фројда. Фројд је као пандетерминиста користио речник близак еугеничарима. Нацисти су били еугеничари, а Гебелсу је у пропаганди узор био Бернајз. До синкретизма еугенике и психоанализе долази у САД. После злочина нациста, реч ,,еугеника” је одбачена и фокус је померен на технологије. Одмах затим настаје трансхуманизам и први ту реч користи британски еугеничар и еволуциониста.
У 18. веку, француски философ и просветитељ Маркиз де Кондорсе међу првима је говорио о бесконачном усавршавању људске врсте кроз разум и медицину. Човек је постао пројекат који се може мењати. Философи су се питали ,,шта човек може бити”. Ниче је у 19. веку говорио да је човек само мост између животиње и нечег више, ,,натчовека”. Ниче је прогласио ,,смрт Бога”, а његови наследници ,,смрт човека”. Трансхуманисти верују да ће киборг бити Ничеов натчовек.
Трансхуманизам какав данас познајемо настао је у Калифорнији крајем 20. века. Британски философ Макс Мор основао је Екстропијски институт у Калифорнији и веровао је у крионику (замрзавање тела након смрти), нанотехнологију и дигитално учитавање ума (што данас Маскова компанија развија). Шведски философ и бивши шеф Института за будућност човечанства на Оксфорду Ник Бостром сматрао је да еволуција није завршена и увео је трансхуманизам у академске кругове. Дарвинова теорија еволуције била је инспирација Мајклу Ротшилду за књигу или идеју Биономикс, економије као живог екосистема који се развија кроз биолошке принципе: компаније мутирају, компаније се развијају кроз природну селекцију (тржиште врши природну селекцију), капитализам је спонтани, еволутивни процес. Идеју технолошког сингуларитета (спајања људске и вештачке интелигенције) промовисали су математичар Вернор Вирџи и директор Гугла Реј Курцвајл. Курцвајлова идеја је програмирање људског ДНК као софтвера, стварање нанобота који ће моћи да уђу у наш крвоток и директно повежу наш мозак и мисли са интернетом… (за више о трансхуманизму читајте руску историчарку Олгу Четверикову).
Тако долазимо до „мрачног просветитељства” и људи као што су Питер Тил, Алекс Карп, Кертис Јарвин и Ник Ленд, а који се залажу за укидање демократије ради технологије (науке). Немац Питер Тил је главни финансијер ове групе. Карп, директор Палантира, који је основао Тил, 2023. у Давосу изјавио је: „Наша примарна мисија је да поставимо глобални стандард за понашање“. Карпови ставови су неоколонијализам и расни и културни супремацизам. Тилов пријатељ Кертис Јарвин залаже се да се држава реорганизује као корпорација у којој грађани немају права, већ су само клијенти, а председник је апсолутни краљ или директор.
Британски философ Ник Ленд је оснивач радикалног антихуманизма и залаже за акцелерацију – да се процес глобализације и технолошког развоја убрза до те мере да се систем хуманости распадне. Ленд сматра да је човек препрека коју треба уклонити: ,,човечанство је само застарела биолошка фаза која служи да породи супериорну машинску интелигенцију”. Ленд упоређује једнакост и демократију са заразом и сматра да је друштву потребан апсолутни тоталитарни владар (тј. директор државе устројене као корпорација) и укидање људских права како би се спречио колапс. Као у филмовима Еквилибријум, Елизијум. Repo Men, В као вендета, Soylent Green, They Livе, Blade Runner, Children of Men, Idiocracy…
Поред поменутих идеолога Силицијумске долине и Светског економског форума, занимљив је и Илон Маск, према некима, главни оперативац Силицијумске долине чије компаније праве реалне трансхуманистичке технолошке алате. Маск је као и Тил дошао из Африке у САД. Маск и Тил су заједно основали PayPal, а Маск је Твитер (Х), купио уз помоћ Тиловог Палантира. На Иксу нема цензуре, али Палантир, очигледно, бележи све активности. Маск је идеолошки највише под утицајем трансхуманисте Ника Бострома, отуда Маскова опседнутост уградњом чипова у људске мозгове. Маск је идеолошки близак и ,,техно-фашистима” Тилу и Ленду, а био је у Давосу са директором БлекРока и у Кини са председником САД.
Ако сте упућену у људско стваралаштво пре појаве ликова као што су Едвард Бернајз, Макс Мор, Ник Бостром, Клаус Шваб, Јувал Харари, Алекс Карп, Питер Тил или Ник Ленд, све ово вам је досадно, већ виђено. плитка рециклажа. Ко се диви ликовима као што су Харари или Ленд? Можда они који, дакле, нису образовани у хуманистичким наукама, нису читали књижевост и поезију претходних векова и миленијума, они који не познају античку и модерну философију, суштину хришћанског учења и светоотачку литературу… Таквима Харари и Ленд могу личити на пророке, геније и визионаре. И онима који се са њима слажу да је човек само објекат, број или скуп података, онима који душу своде на тело, а ум на мозак.
Али, можда нису само они криви, систематски су деценијама уништавали систем образовања и медије и прогонили цркву и богословље, тако да неко, ко се посветио неким природним наукама и технологијама, није имао прилику да сазна ко су били велики мислиоци, већ њихове неуспеле копије сервирају као неке пророке, геније, визионаре, идоле. Желе да избришу сва знања света и да вам сервирају само оно што они желе да ви знате, и да вас обликују и воде како они желе.
На све то о чему пишу идеолози, упозорио је Џорџ Орвел. То што Шваб и Харари желе је само софтверски Паноптикон енглеског философа Џеремија Бентама из 18. века. Бентамова идеја је да се цела држава претвори у затвор, где један чувар у центру види све, а њега нико не види, То су Палантир, Гугл и остале технолошке компаније. Паметни телефони, камере са препознавањем лица и друштвени медији су невидљиви Паноптикон. Човек сада зна да алгоритми прате његове претраге, локацију, трансакције, а тајне службе приватне преписке, из страха се самоцензурише и прилагођава систему, као Бентамов затвореник. То је social credit систем.
Француски философ Мишел Фуко показао је да нас моћ не контролише само споља (чиповима или камерама), већ нас и институције (школе, болнице, касарне, фабрике) обликују да постанемо сопствени тамничари. Фуко је тврдио да паноптизам превазилази зидове затвора и да се исти принцип надзора користи у свуда како би се створила ,,послушна тела”. То о чему говоре Харари и Ленд, Фуко је звао биополитиком и биомоћи и много је дубље описао тај феномен и проблем.
Попут Фукоа, Жил Делез је тврдио да капиталистички систем функционише тако што вештачки каналише сексуалну енергију у потрошњу – секс продаје производе. Људи су постали ,,киборзи жеље” ухваћени у дигиталну капиталистичку мрежу ,,потрошачког друштва”. Шошана Зубоф, професорка са Харварда, у књизи „Доба надзорног капитализма”, објаснила је како технолошке компаније користе дигиталне податке грађана како би предвиђале, модификовале и контролисале људско понашање, чиме се нарушавају основна демократска начела и приватност.
Левичарски философи Мајкл Хард и Антонио Негри (Негри је упознао Фукоа и Делеза), нуде иманентну критику капитализма и показују да је моћ у 21. веку децентрализована, невидљива и флуидна мрежа корпорација, међународних уговора и дигиталних кодова и нема један центар. То је данас Империја (Давос, Силицијумска долина, Лондон, Волстрит, Израел…) и они у Империји виде простор за отпор кроз оно што зову мноштво, али као покрете отпора виде само левичаре који не разумеју смисао и моралну вредност аскезе.
Насупрот људима као што су Бернајз, Хаксли, Шваб, Харари, Карп, Тил или Ленд, који сматрају да сте глупи и желе да вас сместе у дигитални паноптикон, постоје људи који се боре против таквог система и такви људи би требало да се славе. На пример, то су Џулијан Асанж и Едвард Сноуден који су открили оно о чему Харари, Ленд и мрачни просветитељи јавно говоре. Асанж и Сноуден су због тога прогоњени, а мрачни просветитељи на слободи уживају поред најбогатијих људи света у Давосу и сличним елитним местима.
Џулијан Асанж је провео 7 година затворен у амбасади Еквадора и 5 година у затвору у Лондону (више од 13 година без слободе), због објављивања строго поверљивих војних и дипломатских докумената о ратовима у Ираку и Авганистану путем његове платформе Викиликс. Викиликс је објавио и преко пет милиона имејлова из приватне обавештајне компаније Stratfor који показују како је Stratfor шпијунирао активисте, новинаре и политичаре за рачун великих корпорација и владиних агенција САД. Највише података је добио од Челзи (Бредли) Менинг из војске САД.
Едвард Сноуден је радио за ЦИА и Националну безбедносну агенцију (NSA), али се разочарао, јер су САД илегално и масовно шпијунирале милионе сопствених грађана, па је пренео око 1,7 милиона тајних докумената новинарима Гардијана и Вашингтон пост. Покушао је да побегне преко Хонгконга и Москве наводно у Јужну Америку. али су му власти САД поништиле пасош, па је провео 39 дана у транзитној зони аеродрома у Москви. Све европске државе одбиле су његов захтев за аз6ил. Русија му је 2013. одобрила азил. Сноуден је 2022. добио руски пасош, живи на тајној локацији у предграђу Москве и критикује и руске законе због цензуре.
Асанжу и Сноудену моралну и правну помоћ пружио је најпознатији узбуњивач Данијел Елсберг који је медијима доставио Пентагонове папире (строго поверљиве документе који су доказали да је влада лагала јавност о Вијетнамском рату) и због тога био ухапшен. Суђење против Елсберга пратила је афера Вотергејт и тада је откривено да је председник САД користио државне ресурсе и тајне агенте за илегалне провале и шпијунирање грађана САД, па је Никсон поднео оставку.
У ери интернета, има још људи који су пружили отпор дигиталном паноптикону и отварали очи људима. Поред узбуњивача и хакера, међу њима су и слободни новинари. У тексту о слободним новинарима и медијима2, написао сам да је слободно новинарство прва линија одбране људских права и слобода и да бранећи и подржавајући слободне медије, браните лична права и слободе, Исто важи и за узбуњиваче као што су Елсберг, Менинг и Сноуден. Има и код нас таквих узбуњивача и новинара. И у Србије се такви хапсе, неки и убијају, као новинар Милан Пантић из Јагодине, јер нема много узбуњивача и слободних новинара, а народ је успаван, под анестезијом, док елита контролише службе безбедности, медије и подземље.
Данас су просвећена мањина они који су се пробудили, прогледали и побунили. А они који желе да ,,маса” остане успавана, несвесна и вођена као крдо, данас су мрачни просветитељи. Борба се води за сваку душу. Овде можда вреди поменути и Павла Дурова, оснивача руског Телеграма. Да ли је Дуров нешто као Асанж и Сноуден, или, нешто као Харари, Ленд и Маск?
Избор није једноставан кад видите каква се борба води, као у филму Матрикс: црвена или плава пилула. Људи попут Харарија и Ленда бирају плаву пилулу и на крају поверују у приче које су измислили. Људи попут Асанжа и Сноудена, бирају црвену пилулу и подносе одређене жртве. Харари и Ленд уживају са богатима, Асанж и Соуден су морали да беже, први је био у затвору, а други је у егзилу и мора да се крије. Ако узмете црвену пилулу, онда ћете прогледати, али ћете морати да ,,изађете из зоне комфора”. Кад нас буде више, они ће изаћи из ,,зоне комфора”.
Примарно је сад одбранити право на приватност, слободу мишљења, говора, кретања, избора и остала људска права и слободе, по цену да се успори развој технологија и капитализма. Важније је имати правну и историјску свест и зауставити социјално раслојавање на 2 одсто богатих и 98 одсто сиромашних, него брже и боље телефоне, чипове и ракете. Пажња мора бити усмерена на морални развој. Технолошки прогрес није пратио морални напредак. Настала је атомска техника, а остала прашумска етика, то је, видимо, веома опасно, упозорио на време Св. Јустин Ћелијски.
Аутор: Никола Варагић
1 Никола Варагић: Национална бионбанка – Big dana за Big Pharma, Борба за истину, 23.06.2026. https://borbazaistinu.rs/nacionalna-biobanka-big-data-za-big-pharma/
2 Никола Варагић: Зашто нема слободних медија – случај Србин.инфо и Стање ствари, Стање ствари, 18.06.2026 https://stanjestvari.com/…/nikola-varagic-zasto-nema…/
