DRAMA U BELGIJI: 10% BEBA KOJE UMRU STRADAJU OD RUKU LEKARA
Lekari i drugi zdravstveni radnici koji su voljni da izvrše abortus u odmakloj trudnoći zalažu se i za legalizaciju infanticida (čedomorstva).
„Abortus nakon rođenja trebalo bi da bude dozvoljen u svim zemljama koje su prihvatile abortus kao zakonsku i etičku praksu.” Još 2012. godine dvoje naučnika, Italijani koji su se preselili u Australiju, izjavilo je sasvim otvoreno da nema razlike između moralnog statusa fetusa i novorođenčeta. Prolazak kroz porođajni kanal nije ono što fetusu daje dostojanstvo ličnosti. Da, oni to zaista misle. Nažalost, ovakav stav otvoreno primenjuje Novi Zeland, koji je dekriminalizovao abortus usvajanjem jednog od najekstremnijih zakona na svetu, prema kom decu koja prežive abortus u odmakloj trudnoći treba ostaviti da umru bez medicinske pomoći.
Ubistvo bebe je, dakle, etički prihvatljivo u svim slučajevima gde je i abortus već prihvatljiv budući da je „moralno stanje novorođenčeta isto kao i stanje nerođene bebe; a ako nijedno od njih nema nikakvu moralnu vrednost jer je samo potencijalna ličnost, onda bi isti razlog trebalo da opravda ubistvo potencijalne osobe kada je upravo rođena.”
NEMA RAZLIKE IZMEĐU FETUSA I NOVOROĐENČETA
Ipak, pored ovog užasnog novozelandskog zakona koji omogućava da umru bebe koje su rođene žive ali su „neželjene“, još gore stvari se već dešavaju u Evropi. To je predvidela anketa objavljena u časopisu Acta Obstetricia et Gynecologica Scandinavica: lekari i drugi zdravstveni radnici u holandskim regionima Belgije koji su voljni da izvrše abortuse u odmakloj trudnoći takođe se zalažu i za legalizaciju čedomorstva. Oni bi se, u stvari, složili da je „u slučaju ozbiljnog neonatalnog stanja (kompatibilnog sa životom) prihvatljivo dati lekove sa izričitom namerom da se prekine neonatalni život”.
Stoga bi trebalo da bude moguće „zakonski prekinuti” živote planirane, željene i živorođene dece ukoliko imaju neki invaliditet ili ozbiljnu bolest. Nažalost, ovo nije samo spekulacija.
UBISTVO DECE
„Mislim da su mnogi počeli da smatraju eutanaziju normalnim delom lekarskih dužnosti, baš kao što su porođaj ili druge operacije. Ali imam utisak da se znatna i sve veća manjina zabrinuto pita: „Kuda nas ovo vodi?” Ovako je dr Teo Bur, profesor zdravstvene etike, isprva veliki pobornik eutanazije u Holandiji, a potom i veliki pokajnik, izneo svoje stavove na stranicama portala iFamNews, suočen s dramatičnim razvojem događaja usled primenjivanja eutanazije. Sada, u vašoj zemlji, iako to formalno nije prošireno na decu, smernice koje je izdala vlada nalažu javnom tužiocu da po određenim kriterijumima ne goni lekare koji praktikuju eutanaziju nad decom mlađom od 12 godina.
Realnost je, međutim, još gora: specijalistička i autoritativna medicinska publikacija, Arhiva bolesti u detinjstvu. Fetalno i neonatalno izdanje, navodi da je čak 10% sve dece koja su umrla u Flandriji između 2016. i 2017. godine do uzrasta od godinu dana, primila lekove od svojih lekara sa „izričitom namerom da im okončaju život”. Drugim rečima, ova deca su ubijena. Ovo je čedomorstvo.
Studija pod nazivom Odluke o okončanju života kod novorođenčadi i odojčadi: studija praćenja smrtnosti na nivou populacije (End-of-life decisions in infants and young children: a population-based mortality follow-up study) pokriva odluke o okončanju života, uključujući i nelečenje ili lekove za ublažavanje bola i/ili simptoma. Anonimni upitnik dostavljen lekarima pokazuje da je u 61% slučajeva smrti dece u Flandriji tokom perioda obuhvaćenog istraživanjem, odluka o okončanju života doneta pre smrti deteta. Ako su u „samo“ 10% slučajeva deci davani lekovi sa izričitom namerom da skrate život, postoje i slučajevi, čak u ogromnom broju od 37%, kada lečenje nije pruženo ili je obustavljeno. To znači da su ta deca umrla zato što im nisu pružili negu koja im je bila potrebna: ta deca su ostavljena da umru.
Zatim postoji još neverovatnih 14% slučajeva u kojima su lekovi davani s mogućim, iako ne izričitim posledicama skraćenja životnog veka.
To znači da je više od polovine beba i odojčadi koji su umrli u Flandriji između 2016. i 2017. preminulo zbog afirmativnog delovanja, ili isto tako afirmativnog propusta da se deluje, sprovedenog od strane lekara s namerom – manje ili više izričitom – da se okončaju životi tih mališana.
NE POSTOJI „MALO EUTANAZIJE”
Umesto da osude trenutnu situaciju, autori istraživanja konstatuju status quo i predlažu donošenje propisa koji bi dozvolili čedomorstvo pod malo kontrolisanijim uslovima, iako bi uz to došao i rizik da se „ograniče neonatolozi u donošenju odluka koje smatraju opravdanim u najboljem interesu deteta.” Dakle, oni se zapravo plaše da bi veće praćenje i bolja evaluacija prakse (tj. infanticida ili čedomorstva) mogli ograničiti prostor za delovanje lekara. Što je očigledno, s obzirom na onaj „najbolji interes” koji je u Holandiji, i ne samo tamo, magična formula kojom se svaka podlost pretvara u nešto prihvatljivo.
Čedomorstvo, međutim, nije etička medicinska praksa. Sama činjenica da smo uopšte došli dotle da razmatramo takvu praksu pokazuje da „kada doktorima (a sve više i medicinskim sestrama) damo dozvolu za ubijanje, to na kraju dovodi do izopačenja medicine, i to od početka života sve do starosti.”
Autor: Kristina Tamburini
Izvor; https://ifamnews.com/sr/drama-u-belgiji-10-beba-koje-umru-stradaju-od-ruku-lekara
