Da li se NATO priprema za agresiju na Iran?
Skorašnji manevri ofanzivnih kapaciteta SAD, Izraela i Velike Britanije uz oslanjanje na logističke kapacitete NATO baza u Sredozemnom moru privukli su pažnju kako analitičara, tako i šire javnosti — nakon kratkog perioda zatišja tokom kog je američki nosač aviona USS Abraham Lincoln iz Indijskog okeana stigao u neposrednu blizinu Persijskog zaliva, tema moguće vojne agresije na Iran ponovo je okupirala medije.
Iako su SAD u prethodne dve nedelje povukle deo snaga sa svojih baza u regionu, situacija na terenu ukazuje manje na smanjenje vojnog prisustva, a više na njegovo restruktuiranje sa fokusom na povećanje mobilnosti i razmeštanje najranjivijih kapaciteta na relativno bezbednu udaljenost od iranskih granica. Tako se, na primer, američki avioni-tankeri u prethodnim danima pojavljuju na NATO bazama u Španiji.
Uz to, kako saopštavaju analitički izvori, američki vojni sateliti nastavljaju sa intenzivnim osmatranjem vojnih objekata na teritoriji Irana, a posebno na granici sa Irakom i Azerbejdžanom, kao i duž obala Persijskog i Omanskog zaliva.
Situacija u regionu
Tokom jučerašnjeg dana, regionalni izvori saopštili su da su SAD završile sa operacijom razmeštanja snaga koje će biti angažovane u cilju zaštite Izraela od mogućeg iranskog napada — takođe, pokreti izraelske PVO širom zemlje beleže se u saopštenjima nezvaničnih izvora praktično od početka meseca.
S druge strane, generalni sekretar iračkog ogranka Hezbole najavio je pripremu organizacije za totalni rat u cilju podrške Irana — ipak, stvarni kapaciteti grupe teško da će omogućiti značajniji uticaj na dalji razvoj situacije, a posebno u svetlu slabljenja uticaja Teherana na druge paravojne grupe koje deluju na iračkoj teritoriji i koje su više puta poručile da ne žele da budu uvučene u mogući sukob Irana i SAD.
Možda iznenađujuće, Saudijska Arabija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati zvanično su saopštili da neće dozvoliti upotrebu svoje teritorije, vazdušnog prostora ili teritorijalnih voda za realizaciju ma kakvih neprijateljskih dejstava usmerenih protiv Irana.
Situacija u Iranu
Na teritoriji Islamske republike takođe se beleže pripreme za mogući sukob — oružane snage održavaju visok stepen borbene gotovosti, a vazdušni prostor zemlje nalazi se pod čvrstom kontrolom kako PVO snaga, tako i civilnih institucija koje su nedavno objavile o novim ograničenjima vezanim za delovanje manjih letilica u vazdušnom prostoru.
Unutrašnja situacija, međutim, ostaje nestabilna — iako su protesti okončani nakon žestokog i odlučnog odgovora vlasti, antidržavne snage i dalje održavaju visok nivo tenzija u javnosti.
Kako nam javljaju kontakti iz Irana, ove interesne grupe otvoreno zagovaraju američku vojnu intervenciju, tvrdeći da će ona dovesti do formiranja prelazne vlade na čijem će čelu biti Reza Pahlavi koji će upravljati zemljom do održavanja referenduma o budućnosti političkog sistema.
Umesto zaključka
Trenutna situacija na terenu pokazuje da rizik od sukoba ostaje visok, a da krajnji cilj Vašingtona i Tel Aviva u mogućoj eskalaciji može biti demontaža islamske republike kao političkog sistema Irana.
Spremnost, ali i stvarni kapaciteti Irana da moguću intervenciju pretvori u dugoročan i skup poduhvat za SAD u ovom trenutku predstavljaju možda i najefikasniji mehanizam odvraćanja agresije — i ovde se ne radi samo o vojnoj snazi, već i mogućnosti održavanja unutrašnje stabilnosti u kontekstu tekućeg oružanog sukoba.
Autor: Radomir Jerinić, politikolog
