ДА ЛИ ЈЕ ДОШАО КРАЈ ПРОГОНА НОВИЦЕ АНТИЋА: Срећне ти ране, јуначе
Наш суграђанин Новица Антић баш пред изборе преживео је још једну режимску тортуру, али кад се видело да падају Вучић и његова свита – он се поново нашао на слободи. Ваља, међутим, подсетити на све што је овај борац за правду сада, и до сада, преживео. Мора да буде забележено, а текст који следи прављен је само неколико сати пред Антићево пуштање из Централног затвора у Београду.
Потврђује се оцена признатих међународних организација да је Новица Антић „најпрогоњенији синдикалац у Европи”. Некадашњи председник Војног синдиката поново је, од прошлог петка – првог дана изборне тишине, иза решетака, овога пута у београдском Централном затвору.
Одлуку да Антић још једном заврши у апсани донео је Виши суд у Београду, пошто је уважио жалбу поступајућег тужилаштва. Истовремено је жалбу упутио и Иван Нинић, адвокат Новице Антића, али ова је завршила у „кошу”.
Међутим, десио се и један парадокс: само дан пре него што је одведен у затвор, исти – Виши суд у Београду – одобрио је Антићу да 25. октобра може да изађе из кућног притвора у времену од 9 до 12 сати како би искористио уставно право да гласа на парламентарним изборима. Преокрет се, дакле, десио „преко ноћи” и то „у ово време бурно”, а његов адвокат тврди да је реч о још једном „обрачуну са политичким неистомишљеницима”, мада се у одлуци суда као разлог за одређивање строже мере наводи „могућност понављања кривичног дела због доступности интернета”.
А шта му се приписује као кривично дело?
Шта је војска хтела да покаже
Новица Антић ухапшен је 17. октобра у својој кући у Крагјевцу, а хапшен је као највећи криминалац – до зуба наоружаном полицијом. Акција је обављена по налогу Посебног одељења за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду (овим којим руководи „чувени” Ненад Стефановић). На терет му се ставља „да је на друштвеним мрежама качио лажне објаве у којима је убеђивао грађане да Војска Србије спрема пуч”.
Званично је наведено да је Антић на свом профилу на друштвеној мрежи Икс 15. октобра објавио да јединице Војске Србије „пар дана пред изборе у периоду који није предвиђен за обуку, увежбавају тактичке радње борбе у насељеном месту и то у ноћним условима. Ово сам прошао у августу и септембру 2000. године. Мирише ми на пуч?”
Јесте то Антић написао, али је додао и да је реч о ненајављеној вежби у ноћи 14. октобра у селу Стубица код Параћина, а уз објаву иде и видео запис на којем се у мрклом мраку виде војници и борбена возила и чује галама и рафална паљба.
Тек после Антићевог хапшења огласили су се војни извори тврдњом „да је у питању редовна инспекцијска активност провере снаге за готовост која је планирана још пре годину дана, о чему постоји и документација. Један сегмент ове вежбе био је планиран да се одигра у селу Стубица, у делу насеља испод полигона, о чему су и мештани благовремено обавештени”.
На овај догађај и војно саопштење одмах је реаговао Милан Радоњић, новинар недељника „Радар”, иначе одличан познавалац војне и безбедносне проблематике.
– О томе колико је скандалозна сама идеја да се без најаве грађанима приреди оваква ноћна вежба са пуцњавом из аутоматског оружја – не вреди трошити речи. Сличног примера демонстрације силе према својим грађанима нема у историји Републике Србије, а свакако ни социјалистичке Југославије, у којој су војне вежбе понекад укључивале и грађане (цивилна заштита), али никада без пређашње најаве. Овога пута били су обавештени органи локалне власти и ловачка удружења, али не и грађани, којима је остали да сами протумаче шта овај потез режима значи и какву поруку шаље, оценио је Радоњић.
Он је све ово ставио у политички контекст.
– Режим се сада, обесхрабрен слабим одзивом људи на митинзима, бори да по сваку цену и на сваки начин, па чак и ноћном пуцњавом маневарском муницијом по селима, улије страх грађанима и смањи излазност на изборима. Вреди подсетити да оваква вежба, односно ванредни инспекцијски надзор, некако подсећа на недавну изјаву бившег председника Александра Вучића да ће „неко у изборном дану можда пуцати у ваздух”.
Милан Радоњић упозорио је и какве је могуће контра последице могла да изазове вежба за коју грађани нису знали.
– Тужилаштво се није забринуло због могућности да неко од мештана Стубице, уплашен поноћном пуцњавом, узврати ватром на непознате униформисане људе, већ је свој фокус усмерио на оне који у тој спектакуларној лудости власти говоре.
Радоњић каже да је дан пре хапшења био у контакту са Новицом Антићем и да му је он послао поруку следеће садржине:
„Треба народу рећи да се не плаши. И 2000. године војска је била ангажована, баш је 72. бригада за специјалне операције била у РТС-у, а гарда је чувала вилу Мир. Био сам актер тих дешавања као млад старешина. И тада смо били уз народ. Неће српски војник да пуца на свој народ због неких узурпатора власти. То у Србији не бива.”
Лажно саопштење Министарства
После саслушања у Вишем јавном тужилаштву у Београду, туживац је предложио притвор за Новицу Антића, али је поступајући судија био „милосрднији”, па му је одредио кућни притвор са наногицом и забраном коришћења интернета. Новица се вртио у Крагујевац и почео да „издржава казну” у притвору – у својој кући.
А како се прогањани синдикалац и војни ветеран бранио од оптужби да је „извршио кривично дело изазивања панике и нереда преко друштвених мрежа” – сазнајемо из записника са саслушања који је добио његов адвокат.
Антић је демантовао да је хтео да изазива панику и нереде, већ да укаже на потребу да јавност треба да буде благовремено обавештена о војним активностима у насељеним местима. Што се тиче видео записа, он је већ циркулисао друштвеним мрежама.
„Ја сам само поново објавио снимак који сам видео на друштвеној мрежи Фејсбук на профилу извесног Дејана Крстића, који ми је само Фејсбук пријатељ, али га не познајем. По његовом профилу претпостављам да је из околине Параћина, односно села Стубица, у коме је одржана та војна вежба”, навео је Антић.
Он је затим рекао да су и други кориснички профили на друштвеним мрежама пре њега поставили проблематични снимак.
– Читао сам и бројне коментаре о томе да су и мештани села били узнемирени, јер оваква активност Војске није била најављена, што је супротно правилима и прописима у Војсци.
Објаснио је да је својом објавом хтео да укаже надлежнима у Војсци да је нужно да се овакве активности благовремено најављују и да се јавност информише о томе шта је Војска радила у једном селу.
– Знајући од раније да Војно-безбедносна агенција (ВБА) помно прати мој профил 24 сата дневно, хтео сам да преко друштвених мрежа јавно поставим питање од јавног значаја, које се односи на начин извођења војне вежбе.
Антић је тврдио и да је саопштење Министарства одбране лажно јер се у њему наводи да су мештани били обавештени о асктивностима Војске.
– То су демантовали сами мештани села Стубица и у изјавама за неке медије. Видео сам у телевизијској емисији како новинар обилази лице места и разговара са више уплашених људи из села. Ја не знам колико је прегледа имала моја објава, нити да ли је било коментара, јер нисам улазио на свој профил, који не водим због лајкова или пратилаца, рекао је Новица Антић.
Опрема у војној полицији
Лако се може претпоставити да је органе гоњења највише забринула последња реченица у Антићевој поруци: „Мирише ми на пуч?”. Ово није категорички суд јер је са знаком питања, међутим само помињање пуча сигурно је било најпроблематичније. Тим поводом он је на саслушању рекао:
– Имајући у виду да предметна активност Војске нигде није била најављена, а да се дешава у урбаном и насељеном месту, а која је подразумевала употребу ватреног оружја и специјалних возила Војске, све ме је подсетило на период из 2000. године. Зато сматрам да је један од интереса јавности да ја као човек перципирам као неко ко познаје војну организацију треба да будем тај који ће јавно указати на потребу информисања јавности о оваквој, наглашавам, нередовној активности Војске, ван њеног полигона и то свега неколико дана пред изборе.
У наставку Антић је још конкретнији.
– Што се тиче питања у вези са пучом, конструисао сам га из свог личног искуства, јер сам у септембру 2000. године, пред ондашње изборе, као професионални припадник Војне полиције био ангажован, са садашње тачке гледишта слободно могу рећи незаконитим радњама Војске, у злоупотребама Војске за тајно праћење опозиционих политичких активности и репресије над цивилним становништвом на идентичан начин као што се види на спорном снимку. Тадашњи генерали држали су са нама састанке на којима су нас упозоравали и говорили нам да Војска треба да сачува режим Слободана Милошевића, без обзира на исход предстојећих избора. По дефиницији то представља пуч, закључио је Новица Антић на саслушању код тужиоца.
Приликом хапшења 17. октобра полиција је извршила и претрес Антићеве куће и одузела је мобилне телефоне, не само његов, већ и телефон супруге, осмогодишње кћерке и брата, као и рачунаре, па и фискалну касу коју користи брат у свом приватном послу. Све заплењено и даље се налази у војној полицији, иако Антић одавно нема никакве везе са Војском Србије.
Зато је на крају исказа замолио тужиоца „да тужилаштво не подлегне притиску Војно-безбедносне агенције”.
ТРИ ГОДИНЕ ТРИ ХАПШЕЊА
Монтирани процеси
Три године заредом, 2024, 2025. и 2026, Новица Антић је хапшен и притваран, писане су неке оптужнице, али ни у једном случају нема судског епилога, нити је покренут судски поступак. Дакле, све је остало на полицијским акцијама и тужилачким одлукама о одређивању притвора, а да ли ће надлежни судови прихватити оптужне предлоге, али су већ оценили да нема елемената да се Антићу суди за нека кривична дела – нема информација.
Пола године у новосадском затвору
Први пут Антић се нашао иза затворских решетака 27. фебруара 2024. године, на свој рођендан, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду. Пре тога полиција је извршила претрес његове куће у Крагујевцу и одузела одређене предмете. У то време Новица Антић био је председник Војног синдиката који је бројао преко 7.000 чланова.
Хапшење је уследило пошто је Антић дуже времена указивао на разне неправилности у Војсци Србије. Војни синдикат залагао се за поштовање закона и прописа, указујући на низ злоупотреба у безбедносним службама војске. Због таквог деловања Новица Антић два пута је добијао отказ у Војсци Србије, први пут 2018. године , а потом 2023, када је упутио отворено писмо Александру Вучићу указујући на прљаве радње у Војсци, али оба пута судови су га враћали у службу. Отказ „за стално” добио је после хапшења 2024. године.
А хапшење и потом притвор Новици Антићу одређен је због наводних сумњи о вишемилионскиј проневери синдикалног новца, да је неким члановима давао позајмице, да је учествовао у препродаји неких телефона итд.
После задржавања од 48 сати, одређен му је притвор од 30 дана, и тако више пута, тако да је у новосадском затвору провео 163 дана. Ступио је и у вишедневни птрајк глађу, а преко својих адвоката поручио је „да ће бити истрајан у борби за правду и истину и да ће га, ако му се нешто деси, инспиратори његовог политичког прогона носити на души”.
Током шест месеци притворског живота тужилаштво није могло да прикупи валидне доказе за кривично гоњење Новице Антића, па је 20. августа 2024. пуштен на слободу јер у законском року није подигнута оптужница против њега. То није учињено ни до данас.
По изласку из притвора Антић је новинарима рекао: „И приликом хапшења 27. фебруара судија за претходни поступак није хтео да ми одреди притвор, једноставно није видео елементе кривичног дела. Касније су неки други то видели. Волео бих да оптужница буде подигнута и да суђење буде јавно – да сви чују све што имам да кажем.”
А Иван Нинић, адвокат Новице Антића, био је још конкретнији:
„Сачувао је образ, достојанство и војничку част. Нису га психички сломили, а свима који стоје иза његовог прогона судиће историја, али и редовни судови”.
Током полугодишњег тамновања 2024. Антић је изгубио 35 килограма.
Прислушкивано кафанско ћаскање
Следеће хапшење Новице Антића десило се 25. јуна 2025. године, три дана уочи великог Видовданског скупа у Београду који су организовали студенти. И тада је полиција дошла у његову кућу у Крагујевцу, извршила је претрес и заплену неких предмета, а њему је одређен полицијски притвор.
Уствари, тада је ухапшено неколико особа , углавном војних ветерана, а међу њима је био и Иван Матовић из Удружења староседелаца Краљева. Њима се на терет стављало да су од 21. до 25. јуна припремали насилно преузимање власти. А шта се догодило?
Антић је са групом ветерана у пролазу кроз Краљево на путу ка манастиру свратио на кафу у Хотел „Турист” и ту су ћаскали о претходном протесту 15. марта и организацији за предстојећи Видовдански скуп.
Тај кафански разговор тајно је снимљен, сигурно од стране неке безбедносне службе, а потом је објављен на неким режимским телевизијама. Потом је ускедило хапшење, а у саопштењу полиције саопштено је да су се они „договарали о нападима на представнике државних институција, физичким нападима на припаднике полиције у циљу њиховог разоружавања, о насилном упаду у зграду Владе Србије и друге институције, као и медијске куче РТС, Хепи и Информер, уз најаву да ће употребити ватрено оружје”.
Новици Антићу тада је одређен притвор од 48 сати, па на тридесет дана и тако све до 5. септембра. Укупно је 2024. и 2025. године у притвору провео 244 дана.
После тога Антић је за ове новине рекао:
– ВБА је месецима прислушкивала цивиле и синдикалце, вршила притиске и уцене чланства Војног синдиката, чак и њихових породица. Видовданска пријава је савремена верзија Нушићевог „Сумњивог лица”. Изнете су измишљотине да смо у Хотелу „Турист”, као код Нушића у кафани „Европа”, планирали насилно рушење уставног поретка. Уз оптужницу нема ни једног доказа, осим монтираног разговора који је прислушкиван и пуштен у медије, а то је било обично кафанско ћаскање.
Треће хапшење је ово које се десило претходних дана.
Аутор: Мирослав Јовановић
Извор: Крагуевачке
