Čuvar gnjilanske časti
Dok pišem ove redove, vođen željom da se istina o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji nikada ne ugasi, dugujemo veliku zahvalnost svima koji čuvaju plamen sećanja na naše stradalnike. Ovo je priča o čoveku koji je postao simbol otpora jednog grada.
Lovac koji nije hteo da bude lovina
Miroslav Jovanović, u Gnjilanu poznatiji kao Miki Sojka, bio je tipičan predstavnik svoje čaršije. Rođen 1954. godine, zaposlen i poštovan građanin, Miki je svoj mir pronalazio u prirodi kao dugogodišnji član lovačkog udruženja u Gnjilanu. Na starim fotografijama koje se i danas čuvaju, vidimo ga nasmejanog sa drugovima lovcima – slike srećnijih vremena kada su šume oko Gnjilana bile mesta susreta, a ne poprišta tragedije.
Međutim, leto 1999. godine promenilo je sve. Donelo je velika stradanja za srpski narod u celom Kosovskom Pomoravlju. Kada su se oblaci rata nadvili nad Gnjilanom, Miki nije odložio pušku, ali je meta postala drugačija – odbrana sopstvenog kućnog praga.
U knjizi pokojnog Filipa Stojanovića „Šiptarska nasilja i zločini na Srbima Kosovskog Pomoravlja”, Miki Sojka zauzima posebno mesto. On je ostao upamćen kao jedan od retkih koji su stajali uspravno dok se svet oko njih rušio.
Poslednji poziv pod nogama Kneza Lazara
Nakon povlačenja srpske vojske, albanske paravojne formacije su krenule u sistematsko uništavanje srpskih simbola i nasleđa.
Postoji taj dramatičan trenutak koji se u Gnjilanu prepričava kao završna scena jedne epohe. Kada su poslednje srpske porodice kretale u neizvesnost, jedan poznanik mu je doviknuo:
— „Mile, bre, što čekaš toj? Ne vidiš li, sve otide… nema više ni živ stvor u čaršiju!”
Miroslav, ponosni lovac koji je poznavao svaku stopu ove zemlje, pogledao je u spomenik Knezu Lazaru i mirno odgovorio:
— „Pa nek idev more, rođo. Ja kude će idem? Ovaj kaldrma pod noge, toj mi je i kuća i grob. Ne mož’ Lazar sam da čuva trg, neje red. Koj će mu kaže ‘dobro jutro’ kad svane, ako svi pobegnemo?”
Herojska odbrana spomenika Caru Lazaru
Kada je KFOR stupio na tle Kosova i Metohije razularena masa krenula u uništavanje svega što je srpsko. Jedan od njihovih ciljeva bio je i spomenik Caru Lazaru u centru Gnjilana. U trenutku kada je nekoliko stotina Albanaca krenulo da ruši ovaj sveti simbol, Miki Sojka je stao sam pred njih.
Naoružan, zauzeo je položaj, a kada su krenuli ka njemu otvorio je vatru. Njegova odlučnost i hrabrost naterale su ih na povlačenje. Međutim, sukob nije tu završen. Ubrzo je došao američki helikopter, otvarajući vatru na Mikija Sojku. On je uzvratio vatru, gađajući u pravcu helikoptera, koji se potom udaljio. Nažalost, pripadnici KFOR-a iz tog helikoptera su ga na kraju ubili hicem u srce.
Žrtva za Sveto Kosovo
Miroslav Jovanović, Miki Sojka, ubijen je mučki tog leta 1999. godine u rodnom Gnjilanu. Njegova žrtva je svedočanstvo o istrajnosti i hrabrosti Srba koji su branili svoje domove, svoju veru i svoje nasleđe na Kosovu i Metohiji. Mikijevo stradanje označilo je kraj jednog vremena, ali i početak večnog sećanja. Njegova žrtva nije bila samo vojnički čin; bila je to odluka čoveka koji nije mogao da napusti sebe i svoje korene.
I sada, dok gledamo fotografije Mikija sa njegovim drugovima lovcima, vidimo lica Srba koji su položili svoje živote za Sveto Kosovo. Miki Sojka nije otišao u zaborav – on je ostao da „čuva stražu” u svakoj priči o Gnjilanu.
Čuvajmo uspomene na naše hrabre Srbe koji su položili živote za Sveto Kosovo. Istina o njihovim stradanjima mora da živi kroz generacije, kao opomena i kao svedočanstvo o nesalomivom duhu srpskog naroda.
Carstvo mu nebesko i Bog da mu dušu prosti!
Autor: Srećko M. Martinović
DODATAK:
KNEŽEV ČUVAR
[MIKIJU SOJKI,
ČUVARU SPOMENIKA
KNEZU LAZARU]
Kad su Kosovo raspinjali,
i sve srpsko što je,
te uklete godine,
i na Gnjilane je
sotona kamu oštrila.
Kidisale su
aveti probuđene,
iz pakla poslate.
Režale su, dok su
mržnju sejale, po Kosovu
(crne su kapije,
tugom obeležene)
Ubijaju knežev narod.
Pale ga i proteruju,
ognjišta satiru –
budacima pragove razvaljuju,
kamen na kamenu ne ostavljaju
(guše molitve pred oltar)
Bedna se rulja osilila,
i na čestitog cara udarila!
Dok NATO vojska nemi,
dželata u skute drži,
kao čedo svoje.
Knez je davno
na Gazimestanu
svoju krv prolio.
Pored njega je,
terajući rulju,
i Miki Sojka to učinio.
Braneći kneza,
i kaldrmu oko njega,
dušu je svoju ispustio!
Crven beleg ostavio,
da božur cveta,
u Gnjilanu.
Goran Urošević
[Februar 2026]
