Istorija

Marko Pejković: Ustaške Kovid propusnice – Kratki istorijski ekskurs

Istorija srpskog naroda iz NDH (1941) se ponavlja na naše oči. Doslovno i svuda. I tada je bilo onih koji su na prve znake ustaških nasrtaja na slobodu govorili (mahom potonji komunistički rukovodioci) da “vlast mora da se sluša po svaku cenu, da ona neće sve da potamani, već samo neke, da treba predati oružje ustašama kako bi se umilostivile, to što su odvele ponekog predratnog radikala ili sveštenika da se nikad više ne vrate, ćuti, proći će i to (njih je možda i trebalo likvidirati mnogo su talasali i unosili smutnju u harmoniju), mi ni po koju cenu ne smemo da pisnemo, nisu sve ustaše loše, ima tu i naših komšija, pa i rođaka, kumova sa kojima smo jeli puru, majka naša ih dojila“. Tako su pod ovaj narativ potpali seljaci iz Divosela (Prebilovaca, cele Banije, Slavonije i slično) koji su skoro sasvim potamanjeni u 1941. – posle sveštenika i grlatih Srba, odveli su trgovce, pa onda muškarce, na kraju ženu i decu i stare.

Sela poput Velike Popine i Pađena na primer (čije četničke slike dole vidite) su drugačije videla prve nasrtaje na slobodu. To im je bio signal da ne pristanu na kuvanje žabe i da se odmah do zuba naoružaju i sačekaju naredne ustaške korake. Po svedočenju meštanina i potom dinarskog četnika Ljubomira J. Novakovića, kada su ustaše došle sa prvim narednim kamionom u selo da vode „nepoćudne“ na put bez povratka, seljaci su već zaposeli busije sa oružjem koje su imali i izašao je jedan Srbin iz Popine pred pun kamion pobesnelih ustaša sa pitanjem – „Šta vi hoćete? Ako ste naumili da nas nešto lepo zamolite može, a ako ste mislili da ćemo vam dati i jednog jedinog čoveka iz sela da ga vodite na klanje ili gde već to ne može. Ako ja dignem prst, moji seljani će vas sve poubijati iz zasede u kojoj se već nalazite!“. U kamionu je bila jedna Hrvatica koja je radila u tom selu kao učiteljica i koja je došla sa ustašama da potkazuje Srbe i daje potrebne informacije i lokacije. Međutim, iznenađena srpskom busijom ona je počela da vrišti u plaču i da jeca ustašama – „Molim vas bežimo odavde, ovaj Novaković se ne šali, sve će vas pobiti!“. Zbrisali su glavom bez obzira i tako u Popini nije bilo genocida.

I danas ako kovidustaše na čelu sa Brnabom, Konom, Šeklerom, Radetom Panićem, Radovanovićem i pomisle da krenu da nasrću na naša Bogom data tela sa svojim odvratnim bocketinama preko kovid propusnica, moramo postupiti identično Srbima iz Velike Popine i Pađena. Ako im u korenu ne sasečemo tu ustašku ideju, ne ginu nam Jasenovac 2, jame Prebilovaca, Kozara i slično. Udar na kafedžije i restorane je udar na sve nas, tj. biće na sve nas. Zato je Brnaba i rekao da za male prodavnice neće trebati propusnica, jer se tu uzima hrana potrebna za život, a za kafić će morati, jer navodno naši životi ne zavise od kafića pa će tu da se iživljavaju.

E pa neće! Kao što su u NDH odvodili sveštenike i Srbende u prvom talasu, tako će i sada kafedžije i gazde restorana, a onda je samo pitanje vremena kada će sa svojim kovidustašlukom da se pojave u našem stanu, maloj prodavnici hrane, crkvi, bašti…

Nažalost, mi nemamo oružje kao što su Srbi Velike Popine i Pađena imali (što od starog hajdukovanja što od italijanskih trupa). Ali, imamo svoju krv da damo ako je kovid psihopate žele! Naša krv na njihova lica! Pa neka tako umazani idu u svoje tržne centre, kafiće i restorane, doveka će im lica smrdeti na našu usirenu krv. Ali, neka znaju – više nema nikakve rasprave sa njima, mi po cenu života nećemo sedeti mirno dok oni uvode kovid propusnice za kafiće i restorane, to neka znaju, ima da u najmanju ruku napravimo potpune blokade autoputeva, mostova i važnih raskrnica. Dan i noć, svaki dan, dok ne podviju rep, baš kao i Pavelićeve ustaše 1941. iz Velike Popine. Ili mi ili kovidustaše, sredine nema, neka znaju!

Uvodi propusnice kao njeni ustaški preci!

I krucijalno je da ovaj stav do kraja izložimo ne samo Brnabi, Konu, Kisićki, Radetu Paniću i ostalim psihopatama sa vrha, već i svim njihovim zombiranim pijunima iz našeg sokaka – bilo da se radi o rođaku, komšiji, članu porodice, bilo kom. Ako su se oni vakcinisali to je njihova stvar, mi ćemo prema njima biti isti kao i ranije, ali ako i za sekund pomisle da su kovid propusnice dobra stvar, e onda takvi ma koliko da su nam bliski postaju neprijatelji poput ustaša i neka znaju unapred da ćemo tako postupati prema njima. Bez trunke patetike i milosti!

Kako radili tako nam Bog pomogao, samo hrabro i bez Boga ni preko praga, braćo Srbi!

Smrt kovid-ustašluku!

Autor: prof. dr Marko Pejković

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!