Црквено певачка дружина хор Бранко из Ниша на поклоњењу папи у Ватикану
Како су нас обавестили електронски медији, а на основу јасних видео снимака, црквени хор Бранко из Ниша био је је у свом комплетном саставу у Ватикану на дан 25. јануара, 2025. године, на челу са својим хоровођом госпођом Саром Цинцаревић, како би отпевали поједине духовне песме, као и химну Светом Сави! Био је ово први пут у историји Српске Цркве, да један црквени хор крочи на ватиканско тло, како би се поклонио папи.
Према прегледу на електронским медијима, хор је добио све саме негативне критике. Њихово присуство се очито није свидело православним верницима јер није било у духу црквености.
Да појаснимо! Диригент црквено певачке дружине хора Бранко, госпођа Сара Цинцаревић, као и њен супруг Бранко Цинцаревић иначе свештеник и духовник овог ансамбла, имају право као слободни људи да иду где хоће и код год хоће. Њих двоје су веома способни људи, долазе из угледних породица, и као успешни бизнисмени који имају широк ланац трговине, од недавно се баве и грађевинарством, апсолутно могу да одлучују о себи. Свакако да имају право да посећују папу, да му се клањају да га уважавају, па чак и да учествују у заједничкој молитви са римокатолицима. Али све ово не могу да чине у име православне вере и у име Цркве.
Ова дружина није отишла у Ватикан као група грађана, који нису православне вере, него су отишли као репрезенти цркве, који су са собом понели и химну Светог Саве, извршивши поклоњење пред папом са дубоким наклоном. Поклонили су се човеку који нема православно вероисповедање, и који тежи да буде врховни поглавар целокупне васељене иако се није покајао и одрекао кривоверних ставова римокатолицизма, које датира још од пре 1054. године. Са овим поклоњењем (својеврсно тражење благослова), изједначили су духовни карактер патријарха и папе, показујући на тај начин да им је свеједно да ли је у питању света Литургија или Миса, да ли је у питању квасни хлеб или бесквасни, да им је веома важно што се поклањају пред човеком, који, како ми се чини, благосиља „истополне бракове,“ исповеда filioкve, има своје амбасадоре политичког карактера, итд.
Морамо да подсетимо јавност ради једне опште чињенице, да је у периоду Ћирила и Методија и Светога Саве, помоћ Ватикана била је итекако потребна! Међутим, ни свети ученици, као ни Свети Сава нису отишли на поклоњење папи. Хоровођа госпођа Сара Цинцаревић овога пута урадила је супротно, оно што није чинио и није желео Свети Сава, урадила је госпођа. Одвела је – однела Светог Саву у Ватикан по својој вољи уз пратњу патријарховог изасланика епископа Петра (сам појам речи изасланик означава велико поштовање код кога се иде у посету, са тајним порукама, које не сме да зна јавност)! Наравно и уз благослов епископа нишког господина Арсенија!
Овде је ситуација више него јасна. Прво нас је патријарх Порфирије обавестио како је он имао своје личне разлоге кад је пољубио руку папи (иако као патријарх мора да заступа учење Српске Православне Цркве), потом је тај исти патријарх проклео народ који исправно исповеда веру, да Дух Свети происходи од Бога Оца, истовремено се залажући за неправославни начин причешћивања, а онда смо доживели и појаву да се једна лаичка групација поклања папи преко свог хоровође госпође Саре Цинцаревић. Госпођа нам је послала јасну поруку: кад могу ја да се поклоним папи, можете и ви. Видите да је то веома једноставно. А о трошењу пара приликом овог туристичког пута и да не говоримо. Зар се овако троше црквене паре, имајући у виду да је овај хор на црквеном буџету, односно народно – верским леђима!
Није тешко расчланити све ове појаве да је на помолу очигледно залагање за екуменизам, имају ћи у виду и врло смишљено мењање богослужбеног садржаја у Цркви Православној. А добро знамо да свако залагање за екуменизам, као и насилна промена богослужбених садржаја, преко неприродног понашања и присвајања односа према светом Причешћу, без припреме и поста, покајања, опраштања и трпљења, заправо је антицрквено деловање. Верници Српске Православне Цркве имају право да чувају своју ортодоксну веру, да буду верни свом учитељу Светом Сави, као и настављачу очувања вере светом Јустину Поповићу. Заправо, није довољно да човек има филозофско образовање, да говори енглески језик, да је успешан бизнисмен, како би могао да заступа цркву и њено учење. За веру какву ми познајемо, треба доследност светих апостола, са укрепљењем у Духу Светом.
Са друге стране, ако се са овим потезом и делом мисли да је урађен неки велики подухват, самим одласком у Ватикан и да им је представљена на овај начин српска духовност, апсолутно ћемо рећи да сви они који тако мисле грдно се варају. Ватикан боље познаје Православље и Светог Саву од Вас самих. Као доказ ових наших тврдњи препоручујемо Вам књигу проф. др Алберта Ривере, под називом „Убице Ватикана,“ како би се упознали са деловањем језуита. Књигу нису написали православци, већ бивши кардинал и вероучитељ римокатолички.
Овом приликом морамо рећи и следећу чињеницу. Ако је црквено певачка дружина хор Бранко из Ниша, отишао у Ватикан да поздрави одлуку папе да је спреман да ове године слави ускрс са свим хришћанима, можемо поручити следеће: поштовани папо! Православни верници немају ништа против са киме ћете Ви славити Ваш ускрс, то је ваша ствар! Православни верници ће ове године славити свој Васкрс, са својом браћом у вери, односно са свим православцима читавог света. А Ви поштовани папо позовите слободно свој хор Бранко, кога сте тако уважили и не саслушавши га, него сте само у мимоходу прошли као сенка, како би сте заједно славили свој ускрс. Православнима оставите свој Васкрс!
И на крају, морам Вам рећи и следећу истину. Нико од православнних нема ништа против римокатолика да као покајници приступе православној вери, да служе Богу а не да заповедају. И друго, нико не сачињава црквену заједницу као одељак или појединац, који може у име неког да заступа тог неког. Напротив, сви верници у црквеној заједници чине једно Тело Христово и свако ко одступи од функције тог тела он разбољева тај исти организам, али истовремено и отпада од тела. Због таквих појава, ми у Јеванђељу можемо да прочитамо, да је Христово стадо мало али одабрано.
Аутор: ипођакон Душан Миљковић
