Ционистички шпијуни стварају вештачку интелигенцију за сексуалну уцену
Кит Кларенберг истражује како технологија вештачке интелигенције за видео, коју су развили ветерани израелске јединице 8200, може омогућити нову еру сексуалне уцене вођене обавештајним службама, без људског учешћа.
Дана 19. јула, Ynet је објавио да је израелски стартап за вештачку интелигенцију Decart „открио револуционарну технологију трансформације видеа у реалном времену, постављајући нови стандард у брзо развијајућој области генеративних медија“, након „месечних ишчекивања и опсежног прикупљања средстава“. Названа Mirage, она „омогућава континуирану трансформацију садржаја уживо или унапред снимљеног видео садржаја без прекида, одржавајући висок квалитет и импресивну стабилност током целог процеса“. Јавља се очигледна сумња да је права сврха ове технологије стварање убедљивих, измишљених компромитујућих материјала о метама, без ризика да ционистичка обавештајна служба буде јавно разоткривена.
Такво тумачење није одмах очигледно из Ynet-овог описа Миража. Медијум наводи да технологија „трансформише саму дефиницију видеа – од статичког, унапред снимљеног формата до живог, флексибилног и интерактивног медија“. Ово наводно отвара „нове пословне моделе за креаторе садржаја, брендове и платформе“. На пример, „емитери и оглашивачи“ би могли „генерисати више верзија једног садржаја током преноса уживо… [прилагођавајући] садржај у реалном времену различитим сегментима публике“.
Међутим, у Ynet-овом извештају је сакривена референца на то како су Decart основали 2023. године Дин Лајтерсдорф и Моше Шалев, док су служили у озлоглашеној Јединици 8200 Ционистичких окупационих снага. Ова тајна шпијунска ћелија спроводи тајне операције, прикупља обавештајне податке, разбија кодове, контраобавештајне активности, сајбер ратовање и надзор. Многи њени ветерани су касније основали велике технолошке компаније, често послујући у Силицијумској долини. Декарт је изазвао огромно рано интересовање међу инвеститорима, прикупивши 53 милиона долара само два месеца након званичног лансирања и обезбедивши процену вредности од 500 милиона долара.
Међу тим инвеститорима је и Зеев Венчерс, који је основао израелско-амерички предузетник Орен Зеев. Његове друге инвестиције укључују израелску компанију Риверсајд, сервис за аудио и видео снимање. Њено особље је пуно ветерана ЗОФ-а. Штавише, Декарт је потпуно импресионирао Технион – Израелски технолошки институт. Њих двојица су најавили заједнички истраживачки центар за вештачку интелигенцију, „како би ојачали академска истраживања, развој знања и технолошке иновације“. Под његовим покровитељством, елитни програм почасти института биће преименован у „Програм почасти Технион-Декарт“.
Технион има богату и жалосну историју директног учешћа у ционистичком брисању палестинског народа. Институт одржава формална партнерства са неколико израелских произвођача оружја и безбедносних и обавештајних компанија, укључујући озлоглашени Елбит Системс. Његови различити факултети су помогли у иновацијама бројних монструозних ресурса, као што су могућности даљинског управљања оклопним булдожером Катерпилар Д-9, који Тел Авив користи за рушење палестинских домова. Погодности попут академских поена и стипендија посебно се додељују студентима Института на основу њихове службе у ЗОФ-у.
Приметно је да је велики број бивших студената Техниона – међу њима и појединци који су раније служили у Јединици 8200 – касније радио за компанију Тока, која је патентирала технологију способну за лоцирање безбедносних камера и веб камера, хаковање истих, а затим мењање њихових преноса уживо без трага. Компанију Тока је основао бивши израелски премијер Ехуд Барак – блиски сарадник Џефрија Епштајна. С обзиром на бројне индикације да је Епштајн прикупљао материјал како би сексуално уцењивао моћне појединце за обавештајне агенције, коментари суоснивача Миража, Дина Лајтерсдорфа, за Ynet добијају језив карактер:
„Мираж означава почетак нове ере у видеу. Садржај више није фиксиран или затворен – он је жив, прилагодљив и креиран у реалном времену у сарадњи са корисником. Свако може постати креатор и дати визуелни облик својој машти. Ово отвара бескрајне могућности за стварање, комуникацију и нови однос између људи и технологије.“
„Видео платформе“
Јануарски извештај Ynet-а баца много више светла на значај Јединице 8200 за оснивање Декарта и обавештајну позадину њених шефова. Лајтерсдорф, описан као „централна фигура“ компаније који је „одрастао уроњен у свет високе технологије и бизниса“, потиче из „израелске аристократије старог новца“. Његови блиски рођаци су сви велики играчи у финансијском и „одбрамбеном“ сектору ентитета. Штавише, Лајтерсдорф је завршио основне, мастер и докторске студије на Техниону за само пет и по година, све док је служио у ZOF-у. Објаснио је:
„Радио бих од 9 до 19 часова у Јединици 8200, а затим бих угурао неколико сати учења пре него што бих отишао на спавање.“
Моше Шалев, ветеран Јединице 8200 са 14 година искуства, рекао је за Ynet да је пред крај своје службе у ZOF-у „желео да истражи свет истраживања“ и да се састао са Лајтерсдорфом. Када су почели да разговарају, Шалев је схватио да је „пронашао некога ко може да му каже шта је могуће, а шта није“ и „ко зна све технологије 8200“. Искуство је описао као „невероватно“ и почели су редовно да се састају, разговарајући о томе како да примене своја искуства рада у Јединици у комерцијалној сфери.
Тако је крајем 2024. године, Декарт објавио „слатку демо верзију“ под називом Оаза, демонстрирајући могућности вештачке интелигенције компаније. Апликација омогућава корисницима да истражују стално променљиво окружење на које утичу њихови притисци на тастатури и покрети миша у реалном времену, а све то захваљујући вештачкој интелигенцији. Лајтерсдорф каже: „Мислили смо да ће се неколико људи играти са њим… [али] били смо запањени колико се брзо проширио.“ Оаза је постала вирална на више платформи, премашивши милион корисника за само три дана.
Иако Мираж није поменут у јануарском извештају Ynet-а, Лајтерсдорф је говорио о великим амбицијама Декарт-а да створи пакет производа који би се допали чак милијарду корисника, „не решавајући само један проблем, већ решавајући хиљаде проблема“. Међутим, „способност претварања маште у видео“ играла је главну улогу у изреченој визији компаније и „у том циљу“ компанија „оснива једну од најнапреднијих лабораторија за вештачку интелигенцију на свету, регрутујући најбоље умове које израелска технологија нуди“:
„Декарт има смео и амбициозан циљ: да поново осмисли вештачку интелигенцију и постане технолошка окосница за свакога у свету ко жели да је користи.“
У јулу, Ynet је сугерисао да би Декартов софтвер за монтажу видеа у реалном времену био од велике користи на „друштвеним платформама“, омогућавајући корисницима да користе Мираж „за промену изгледа у реалном времену, креирање клипова или пренос уживо са прилагођеним визуелним ефектима – све без ослањања на професионалне алате за монтажу“. Наводи се да технологија подржава генерисање слика „при 20 кадрова у секунди са резолуцијом квалитета преноса уживо“, а „очекује се да ће будућа ажурирања подржавати Фул ХД, па чак и 4К, стандард за већину видео платформи и телевизора“.
Очигледно интересовање обавештајних агенција за такву технологију се не помиње. То је упркос чињеници да је Мираж очигледно директно настао из искустава оснивача који су радили у Јединици 8200. Огромна мејнстрим хајпа коју је генерисао овај алат, који су покренули раније непознати појединци, и огромне суме новца које су одмах уложене у нову компанију такође могу бити веома значајне. За сваки долар који мало позната подружница ЦИА-е, Ин-Кју-Тел, уложи у стартап, приватни сектор убризгава 18 долара.
„Трговина сексом“
Обавештајне агенције широм света су познате по коришћењу сексуалних уцена како би приморале мете да извршавају њихове наређења. Штавише, агенције, укључујући ЦИА, имају дугу историју фабриковања секс снимака и компромитовања фотографија „непријатељских“ вођа како би их дискредитовале. Сведоци и жртве тврде да су бројне луксузне резиденције Џефрија Епштајна – купљене неизвесним богатством – биле опремљене скривеним камерама и микрофонима, који су коришћени за снимање сексуалних напада и силовања бројних политичара и истакнутих личности које је сматрао блиским пријатељима.
Након Епштајновог хапшења у јулу 2019. године под оптужбом за трговину малолетницама у сврху секса, дугогодишњи обавештајни репортер Ерик Марголис иступио је да исприча о свом присуству великој вечери организованој у мистериозној вили у Њујорку крајем 1990-их, где су сви присутни „певали хвалоспеве Израелу“. По доласку, батлер га је позвао да ужива у „интимној масажи“ коју је пружила „прелепа млада девојка“. Понуда „ми се чинила толико неприкладном и чудном да сам брзо одбио“, известио је Марголис:
„Више од непристојности, као ветеран обавештајни посматрач, мени је ова понуда личила на добру стару замку, тактику хватања и уцењивања људи… Дискретна соба са столом за масажу, лубрикантима и, несумњиво, камерама била је спремна одмах поред главног хола.“
Марголис је касније рекао мејнстрим медијима да „ни на тренутак не верује“ да је Епштајн извршио самоубиство и да је „вероватније да је убијен“ јер је „био човек који је превише знао“ – „стара пиратска изрека ‘мртви не причају приче’ свакако се односила на Епштајна.“ Данас се контроверза око Епштајнове смрти наставља. Анкете показују да само 16% Американаца верује да се он убио у затвору, док скоро 90% подржава објављивање свих информација везаних за Епштајново кривично гоњење.
Доналд Трампово повлачење из обећања да ће декласификовати документа везана за Епштајнове злочине изазвало је масовне реакције јавности, чак и међу најватренијим присталицама председника. У међувремену, амерички законодавци воде двостраначки притисак да приморају Вашингтон да објави све федерално прикупљене доказе који идентификују оне „умешане у Епштајнову трговину људима у сврху сексуалне експлоатације“. Упркос томе што је деценијама радио некажњено и био заштићен од правних последица јер је „припадао обавештајној служби“, Епштајн је на крају ухваћен, што повећава ризик да ће његови циљеви и организовање бити јавно разоткривени.
Технологија за креирање и монтажу видеа у реалном времену, коју су усавршили Тока и Декарт, уклања проблематичне људске елементе својствене старомодним „меденим замкама“ обавештајних агенција. Стога нам преостаје да се питамо да ли се ове компаније ентузијастично промовишу као „решавање проблема“ сексуалне уцене, која захтева стварне појединце да надгледају такве операције и мете да наседну на мамац. „Могућности“ таквих технологија за трансформацију „маште“ корисника у реалистичан видео садржај су, на крају крајева, наводно „бескрајне“.
Аутор: Мирсад Ш.
Извор: Логично
