ЦИА о нејугословенском пореклу диктатора Тита
Тајна анализа америчке обавештајне агенције ЦИА о нејугословенском пореклу хрватског комунистичког диктатора Јосипа Броза Тита.
Пре неколико година, у Вашингтону је отпечаћен тајни извештај ЦИА који покушава да објасни, ко је диктатор Јосип Броз Тито и, како је могуће да човек, који једва наглаба српски језик са тешким акцентом, буде прихваћен као „највећи син наших народа и народности“?
Фонологија српског штокавског језика је јединствана, што омогућава онима којима је тај језик матерњи, да лако препознају странце који су тај језик научили касније.
Занимљиво је да скоро нико од Срба у време Тита није смео да примети да је „цар го“ тј. да јавно покрене питање Титовог страног акцента.
Али ЦИА је годинама изучавала Титово порекло, дошавши до закључка да његов начин изговора српских речи, недвосмислено указује да он није пореклом са југословенског поднебља и да српски језик (тадашњи српско-хрватски) он изговара са акцентом неког коме су пољски или руски језик матерњи језици.
А ко је био уопште Тито?
Знамо да је био аустроугарски војник који се борио у саставу по злу и покољима чувеној 42. домобранској „вражијој“ дивизији из Загреба тј. у њеном 25. домобранском пуку.
Тај непријатељски војник Тито је од августа 1914. године прокрстарио сва главна попришта ратних окршаја у централној Србији—од Љубовије, Малог Зворника и Лознице до Крупња, Беле Цркве, Столица, Текериша, Ваљева, Мионице, Љига и Лајковца итд.
И учествовао је у борбама против наше војске на Церу, Дрини, Гучеву и Мачковом камену и на Колубари и за то добио аустријски сребрни орден за храброст итд.
Али опет ми не знамо ни да ли је то прави Јосип Броз који је по сведочењима изгубио прст за стругом као машинбраварски помоћник.
Неки су говорили да је Броз по рођењу био Јеврејин, неки да је Мађар, а било је и верзија у којима је представљен као Немац, па Пољак, Рус итд.
За Тита је везано петнаест датума рођења и шеснаест верзија о избору за генералног секретара ЦК КПЈ.
Ни до данас није поуздано утврђено ни када је постао члан Комунистичке партије (КПЈ), ни ко га је у чланство примио, нити ко га је препоручио.
Не знамо ни како је од заробљеника на руском фронту постао учесник комунистичке револуције.
Не знамо ни коју је праву улогу одиграо у Шпанском грађанском рату (1936-1939), нити шта је радио за време стаљинистичких чистки у московском хотелу Лукс.
У партијским документима КПЈ, Броз је изгледа био тај који је био завођен под именима „Георгијевић“ и „Загорац“.
Постоји и прича о томе како је давао директиве својим подрђенима по принципу: „Ти-то, ти-то, а ти-то…“, па је то радио толико често да су га и пријатељи почели звати „Тито“.
Српски народ је сматрао да његов надимак потиче то акронима (Т)ајна (И)нтернационална (Т)ерористичка (О)рганизација, пошто су комунисти били очеви оснивачи модерног тероризма.
Изгледа да се током скривања у Словенији појављивао под надимком „Руди“…
У Стаљиновој Москви док је био денунцијатор чије су оптужбе водиле у смрт и у општој преписци са Коминтерном за време Шпанског грађанског рата био је „Валтер“, у Паризу је био „Ото“, а такође је по свему судећи путовао са пасошима под именом „инг. Славко Бабић“, „инж. Иван Костањшек“ и „инж. Томанек“, путовао је и са страним пасошима као Енглез „Карлсон“, Швеђанин „Карлсон“ и Грк „Спиридон Мекас“, а постоје и сведочења да су га конспиративно звали „Тимо“, „Виктор“, „Ивица“, „Новак“, „Стари“.
Изгледа да се он потписивао под псеудонимима „А. Тито“, „Драгомир“, „Клањчанин“, „Ф. Валтер“, „Спиридон“, „В. Валтер“, „Викторов“, „Титерман“, „В. Тито“, „В. Виек“ и „В. Вик“ или иницијалима „Т.“, „Т.Т.“
Претпоставља се да је неко време пре уласка у партију провео у Смедеревској Паланци, као машинбраварски помоћник у фабрици вагона „Јасеница“.
О њему постоје верзије које говоре да је погинуо неколико пута.
Владимир Дедијер, бележи да је Броз био рањен јуна 1943. године, усред немачког напада да га је од сигурне смрти спасао на романтизован начин немачки овчар Лукс, Брозов нераздвојни ратни друг.
Не знамо ни колико је Броз бракова имао (претпоставља се да се у Москви 1920. године први пут оженио 13-огодишњом Пелагијом Белоусовом), ни колико тачно деце, ни где је све живео и шта је радио.
Не знамо ни откуд један необразовани машинбраварски помоћник из сиромашне породице свира клавир, ни ко су му браћа и сестре и откуд његов брат Мартин који живи у околини Беча, па Будимпеште, ни како се као једини комуниста тајно састаје са папом у сред рата у Ватикану итд.
Не знамо небројено многе друге појединости везане за његов прави идентитет.
Једино што поуздано знамо о човеку, који се нама представљао као Јосип Броз из Кумровца у хрватском Загорју, јесте његов ратни пут из докумената аустроугарске војске и то да је био ђак понављач.
Извор: Историја Срба
