Четири услова за владавину зборова грађана
Четири услова за владавину зборова грађана: Седмо анонимно писмо једног професора студентима у блокади
Драги студенти,
Мобилизација зборова грађана као механизма директне демократије је још један велики успех који сте постигли, али сада је време да створимо услове како би се ту доносиле неке важне одлуке.
Ноам Чомски је једном рекао да је прави непријатељ демократије неинформисаност грађана. Превише пута сам чуо фразу: „Политика ме не интересује, сви су они исти“. Управо је у томе поента, они који владају биће исти онолико колико им дозволимо да буду исти, а да не би били исти, политика треба сваког да интересује. Сваки грађанин треба да прати шта каже власт и шта кажу њени критичари како би могао да формира политичке ставове и одлучује у демократским процесима.
Грађани морају учествовати у политичком животу и будно надзирати власт. Платон је човека називао „политичким бићем“ и то је управо оно што нас разликује од животиња које живе у чопору и слепо следе доминантног мужјака, макар их водио у погибију. Ви сте то све схватили када сте ушли у блокаде и организовали се у пленуме. Сада је само питање како оснажити започето политичко ангажовање грађана кроз систем зборова грађана, који сте иницирали по моделу студентског пленумског одлучивања.
Сетићете се када сам вам писао о снази пленумске демократије, да је негативна страна зборова грађана да су они замишљени да одлучују о локалним питањима и да се на њима не доносе обавезујуће одлуке. Ипак, у актуелним условима противуставног деловања власти и режимског тероризма, грађани могу директно да примене принципе грађанске демократије из члана 1. Устава, на који се веже одредба о грађанима као носиоцима суверености из члана 2. Устава, који сте и сами често цитирали. Да поновим тамо пише да „Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана“. То је и сврха Устава, још од Магне карте, да гарантује грађанима да могу непосредно да одлучују о својој судбини у моменту када се власт претвори у тиранију, попут ове напредњачке.
Међутим, након мобилизације грађана у зборове, потребно је изаћи из ове тест фазе у фазу одлучивања о суштинским питањима за будућност Србије. Да би зборови грађана превазишли своју локалну улогу односно да би могли да одлучују о питањима која се тичу државне власти, потребно је да испуне четири услова.
Први услов је да је велика већина грађана едукована о зборовима грађана. Овде важну улогу имају приручници који се шире друштвеним мрежама попут „Пленум за почетнике“, „Прозбори“, „Приручник за зборове“, „Приручник за директну демократију и зборско организовање“ и др, као и иницијатива „Студент у сваком селу“. Да би стекли легитимитет да одлучују о ширим друштвеним питањима, а не само локалним, грађански зборови треба да допру до сваког села.
Друго, потребно је да се зборови грађана међусобно повежу ради доношења заједничких одлука. Локални грађански зборови који су почели да се састају се углавном баве техничким питањима организације својих акција, протеста, блокада: дефинисање времена и места, подела улога (ко ће да обезбеди смештај и храну, ко ће да води програм и сл). Како се грађански зборови не би погубили и свели на техничка питања, уместо да се баве суштински важним питањима од интереса за све грађане, требало би да заједнички делују, односно потребна је међусобна координација. То знате и сами, ваши пленуми понекад доносе одлуке само у име студената одређеног факултета, а понекад у име свих студената у блокади. Зато је потребно да се изабере тело за координацију, односно радну групу за координацију зборова и да зборови онда међусобно сарађују у планирању активности.
Трећи услов је да се зборови грађана одржавају истовремено и периодички. Више је разлога за то да зборови грађана треба да се одржавају истовремено у свим местима. Пре свега, треба да се одржавају на дан када су грађани најдоступнији, а то је недеља (зато се и избори одржавају недељом). Истовременост која се периодички понавља обезбедиће већу партиципацију грађана јер ће сви знати да се збор одржава увек у исто време на истом месту. Осим тога, то ће онемогућити да напредњаци доводе исте људе на различите зборове и тако манипулишу процесом зборског одлучивања.
Док нема координативног тела које би сазвало све зборове у исто време, неко треба да сазове први такав „мегазбор грађана“, а да би успело, то треба да учини неко ко има политички легитимитет за то, а то сте ви. Дакле, предлажем да ви сазовете грађанске зборове на исти дан у целој Србији, у свим местима и општинама, у исто време, и да предложите иницијални дневни ред. На пример, он би могао да има ове четири тачке: 1. да се именује модераторски тим (модератори и записничари који се ротирају); 2. да се донесе одлука да ће се грађански збор одржавати сваке недеље у исто време на истом месту (нпр. у 11.52 испред зграде општине), 3. да се изабере радна група за координацију са другим зборовима (такође ће се ротирати сваке недеље); 4. да се донесе одлука да ће се једном месечно одржавати зборови грађана на нивоу државе са истим дневним редом који ће координисати локална координативна тела (нпр. сваке последње недеље у месецу). Тако би зборови три пута месечно расправљали о локалним активностима збора, а четврти пут о питањима на нивоу државе. Међутим, ако има неко хитно државно питање о којем треба да се одлучује на збору, та тачка може да се уведе у било коју недељу ако се зборови редовно одржавају у исто време.
Четврто је дефинисање начина гласања о питањима која спадају у домен државне власти. Већина питања се може решити јавним гласањем, дизањем руку по вашим упутствима пленумског одлучивања. Међутим, ако се жели донети одлука о неком важном државном питању, које има референдумски или изборни карактер, као што је гласање о прелазној влади, тада би гласање морало да буде тајно. Овај изузетак треба да се дефинише унапред. Наиме, једно од основних права грађана је право на тајно гласање. Оно је загарантовано Уставом и међународним конвенцијама које је Србија ратификовала.
Након што се испуне ова четири услова и донесу одређене одлуке, следи питање њиховог извршења. Зборови грађана треба да позову институције да извршавају њихове одлуке. Ако то не учине, решење су ултиматуми, попут оног о којем сам писао у петом писму. Њих такође треба да изгласају зборови и да, ако се не испуне до одређеног рока, по уставним принципима грађанске демократије и суверенитета, грађани имају право да преузму институције и уреде их онако како су замислили и демократски одлучили. Понављам, то неће моћи сами, ви ћете морати да их подржавате онако као што су они подржавали вас.
Након што сам вам послао своје прошло писмо, умро је Вукашин Црнчевић, 16. жртва новосадске трагедије. Због тога сам одлучио да ово писмо посветим њему, 18-годишњем Вукашину који је тог кобног 1. новембра чекао је воз на Железничкој станици како би се вратио кући у Змајево. У овој стравичној несрећи изгубио је оба стопала и задобио друге тешке повреде.
Његов живот, који је у пуном смислу тек недавно почео пунолетством, угашен је у великој боли и патњи за њега и његову породицу. Четири месеца и 21 дан се мучио у болници с тешким повредама. На комеморативном скупу испред новосадске Економске школе „Светозар Милетић“ коју је завршавао, његови пријатељи ученици су пустили 19 белих балона за рођендан који није доживео и написали: „Вукашине, заувек ћеш бити део наших прича, сећања и срца!“.
Аутор је универзитетски професор и стручњак за транзициону правду
Извор: Данас
