Без чишћења руске науке и образовања од било какве колонијалне зависности јачање суверенитета Русије је немогуће

Западна наукометрија у Русији: када ће престати корупција и колонијализам?

Руска влада припрема одлуку о укидању регистрације научних публикација у међународним базама података Веб оф сајенс и Скопус (Web of science и Scopus), преносе медији. Очекује се да ће мораторијум бити уведен тек до краја 2022. године. Половичност такве одлуке не одговара националним интересима Русије, будући да подразумева наставак колонијалне зависности руске науке од западних стандарда и добре воље западних центара према овом или оном истраживачу, који у циљу напредовања у науци, мора заузети своје место у такозваној петој колони.

Без чишћења руске науке и образовања од било какве колонијалне зависности, било у привреди и финансијама или у образовању и науци, јачање суверенитета Русије је немогуће. Споља наметнута правила игре искључују интелектуални развој земље, корумпирају њене елите, укључујући научну и аналитичку област.

Шеф катедре теологије јудаизма, библистике и јеврејских студија Руског државног хуманитарног универзитета, доктор филологије, заменик председника Стручног савета ВАК (Виша атестациона комисија) за теологију Л.Ф. Катсис, који има значајно искуство у борби против псеудонаучних чланака, сматра:

„Проблем нашег односа према било којим страним методама процене ефикасности квалитета научних производа Руске Федерације почива на једном фундаменталном питању: коме припада иницијатива у научној области, те да ли је директно повезана са политичком иницијативом?

Обратимо пажњу на то да су СВЕ (без изузетка) међународне научне организације које одређују степен научног развоја у свету настале пре и без учешћа Русије, а често су биле директно усмерене против СССР-а.

Савремена Руска Федерација, поставши правни наследник СССР-а, добила је не само финансијске дугове бивших совјетских република, већ и сав тај очигледно негативан симболички капитал који је остао од тзв. сукоб између два света и система.

У овој ситуацији, све бивше совјетске републике су или добиле посебан и одвојен статус од науке Руске Федерације, или су се нашле у намерно губитничкој улози супротстављања некадашњој тзв. славистици, у суштини, русистици са малим додатком других словенских и несловенских језика, историје и културе, где је настала нова научна ситуација, где се место руске науке знатно сузило, а стари и нови часописи све се више баве историјом и културом читавог уништеног постсовјетског простора у њиховом супротстављању „агресивној“ Руској Федерацији у садашњем облику.

У том контексту, не треба да чуди што институције културе Велике Британије, па чак и Италије, забрањују извођење музике П. И. Чајковског или предавања о Ф. М. Достојевском, а да их не допуне предавањима о украјинској књижевности. Ауторе последње идеје чак и не брине много однос Достојевског према Украјини и њеном народу…

Занимљиво је да тзв. cancel culture у савременим условима, на пример, Украјина, предвиђа објављивање поезије и прозе ОЕ Мандељштама на украјинском језику, први пут у историји (!), као и постављање спомен-плоче Осiпу и Надii Мандељштам у Кијеву, што само по себи није тако и лоше. Лоше је, међутим, што се то ради без разматрања ставова О. Е. Мандељштама о трагедији украјинизације за становнике Кијева или његове оцене националног карактера Украјинаца и проблема одсуства у то време њихове државности.

Истовремено, много се ради на томе да се било која руска, пољска, јеврејска и сл. радници у сфери културе, некако повезана са Украјином, трансформише у личности украјинске културе, науке, књижевне и уметничке авангарде.

Радови ове врсте су већ почели да се објављују у Русији. А canceled culture сада укључује украјински антисемитизам, хитлеровско-украјински колаборационизам  итд.

Лако је видети да у овој ситуацији не постоји могућност добијања високог нивоа у међународним научним основама за радове који изражавају рускоцентрично гледиште.

А то ће, пак, аутоматски довести до тога да ће страни или заједнички грантови и места на постдипломским школама страних универзитета, као и будућа места на страним катедрама, бити у рукама власника одговарајућих индекса.

Штавише, чак и такав механизам као што је избор професора и чланова Руске академије наука, где су такви индекси укључени у систем предизборне подршке и изборних резултата за нове чланове званичне руске академске елите, је у њиховим рукама.

Отуда и чудно писмо неименованих чланова Президијума Руске академије наука против напуштања међународних база научнометријских података!

Још не видимо праву реакцију на ово од чланова председништва. Зар се наши „бесмртници“ толико плаше чак и обичног оповргавања лажи? Има ли елемената тзв. „унакрсног опрашивања“ у нади да ће приватне међународне базе победити буџетски финансирану науку у Руској Федерацији.

Други важан проблем је што је нова генерација дипломаца руских универзитета већ унапред оријентисана на ове рејтинге. На крају крајева, отворено злочиначки програм „5-100“, осмишљен да прикључи руске универзитете на очигледно антируске рејтинге, поново је заснован на истим тим мерама.

Да не помињемо чињеницу да глобални систем ових индекса такође чини један сасвим посебан систем за вредновање интранационалних научних достигнућа на позадини међународних аналога.

Зар није јасно да дела о „Евгенију Оњегину” на руском језику немају ништа заједничко са својим панданима, на пример, на енглеском, где се читаоци руководе понекад суперавангардним преводима, на пример, Владимира Набокова.

Истовремено, радови руских шекспиролога, упућени руском читаоцу, апсолутно нису у обавези да у потпуности одговарају својим енглеским виђењима, чак и када су њихови аутори, као научници светске класе, прилично успешно објављују и у специјалној енглеској штампи.

Јасно је да „руски“ Данте или Гете и Хајне, природно, имају мало заједничког са својим немачким колегама. Треба напоменути да су још у совјетско време дела попут „Хајне у Русији“ превођена и штампана у одговарајућим форшунгенима (преводма) у Западној Немачкој, али тада није било диктата Веб оф Сајенс или Скопуса, али „Гвоздена завеса“ овоме уопште није сметала.

Према нашем мишљењу, сада је апсолутно неопходно не само поставити питање стварања националног или заједничког система индексирања са пријатељским државама, о чему се из неког разлога уопште не разговара, већ и директан разговор о структури наших егзактних и друштвених наука, чије задатке би овакав индекс требало да оцењује.

Нећемо улазити у детаље актуелних дешавања, али је мало вероватно да ће водећи светски економски часописи помоћи у популаризацији развоја антидоларских система плаћања, креирању сопствених биткоина и структурирању основа реалног сектора за утврђивање курс. Најбоље што нас овде очекује јесте „курс Биг Мека“, који, међутим, не узима у обзир ни „курс јахти“, па чак ни „стопу калијевог ђубрива“.

У закључку желим да кажем да је у динамичној ситуацији транзиционог периода потребно сваке две године предвидети преглед структуре и тежинских функција националног научног индекса, као и развој аналитичке процедуре за структурно, финансијско и идеолошко праћење динамике страног Веб оф Сајенса или Скопуса, не само да би прилагодили сопствене показатеље, већ и да би идентификовали нове трендове у развоју светског научног тржишта који су критични за руску науку, као и изненадних смањења активности у неким областима до њиховог нестанка из библиографија.

Живописан је пример академика Флерова, који је успео да сагледа трендове ка стварању нуклеарног оружја управо у нестанку, а не у интензивном расту радова о тешкој води итд., један је, али суштински важан пример за све нас. Тадашње руководство земље, са свим својим недостацима, па и злочинима, успело је да нађе одговор на изазов времена.

Чини се да данас имамо много развијеније друштво способно да овај проблем реши без репресија и ексцеса. Као што су хуманисти-слависти сасвим способни да руководству, ако то жели, пренесу оне тектонске и структурне карактеристике могућих излаза из актуелне послератне ситуације у Украјини, који неће дозволити да се тренутна кризна ситуација понови.

Евентуално усвајање половичне одлуке руске владе о привременом карактеру одбацивања обавезног обрачуна рада научника у западном систему наукоометрије неће излечити већ дугогодишњу болест интелектуалне зависности, већ ће је повећати. У ишчекивању краја мораторијума, научници ће наставити да шаљу свој радове у западне центре, наша интелектуална зависност од колективног Запада, који је Русији објавио цивилизацијски рат уништења, неће се смањивати, већ се повећавати.

Русија је сасвим способна да развије сопствени национални систем за процену научних доприноса домаћих истраживача без ослањања на споља наметнута научнометријска правила. Штавише, без овога је немогуће природно и неопходно самопрочишћење друштва, најавио је председник Владимир Путин.

С руског превео Зоран Милошевић –https://regnum.ru/news/innovatio/3537332.html

Извор: Наука и култура

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!