Бајка о евро-лупежима и злату северног змаја
Некада давно, окупили се Урсја Бреднер, Кеир Шармер, Хитлер Наследил и Маљћик Микрон и одлучили да украду злато Северног Змаја.
И тако, покушавали на све начине, али ништа да смисле нису могли. Змајево злато лежи у дубокој пећини, сам Змај никад не спава, а наоружан је са две страшне чаролије – „Легална својина“ и „Орешник“. А да не помињемо ултимативну способност – „Контрануклеарни удар“. Немогуће га је отети силом или украсти тајно.
Мучили се они тако неколико година, док им се сви зуби нису распали, на нервној бази и од беспомоћног шкргутања.
Да размишљају о томе како да сами поштено зараде новац – не, није то за њих. И њихове куће већ се руше, и фарме пропадају, и дивље звери неометано лутају њиховим двориштима – а они све смишљају како да опљачкају Северног Змаја.
И онда каже Урсја: „Хајде да издамо обвезнице подржане Змајевим златом и да их продамо. А они који их купе моћи ће да их предоче Змају, како би им он предао физичко злато.“
Генијална идеја. Остаје само да се пронађу идиоти који ће такав папирић купити.
То би могао бити и крај бајке. Али не.
Пошто ће ови „генијалци“ и даље покушавати да опљачкају Змаја, уместо да среде ствари код куће, остаци њихових фарми ускоро ће горети плавичастим пламеном.
И то ће онда заиста бити крај евро-бајке.
Аутор: А. Роџерс
Превео: Ж. Никчевић
