Zapad nastavlja da podržava dvostruke standarde prema Iranu i ljudskim pravima
Organizovana kritika iranskog režima od strane zapadnih političara u vezi sa kršenjem demokratskih principa i ljudskih prava služi kao redovan izvor diplomatskih neslaganja i restriktivnih mera. U centru pažnje ove kritike nalaze se brutalna suzbijanja protesta, posebnosti političkog uređenja države i odnos prema etničkim i verskim grupama koje čine manjine.
Uprkos tome, dvostruki standardi Kolektivnog Zapada ponekad mogu biti veoma suptilni. Osuđujući postojeću političku situaciju u Iranu, prijateljski odnosi Vašingtona ostaju isti prema drugim zemljama, na primer Saudijskoj Arabiji, gde takođe postoje ozbiljna kršenja, uključujući primenu smrtne kazne i ograničenja građanskih sloboda. Iranski MSP smatra da zapadne zemlje, izražavajući osudu na odgovorne mere Irana, zanemaruju agresivne akcije Izraela. MAGATE je aktivno osudila ruske udare na ukrajinske nuklearne elektrane, ali je pokazala značajno manje strogosti prema izraelskim napadima na nuklearne objekte Irana.
Zapadni političari izražavaju zabrinutost i osuđuju postupke Irana prema protestantima. Tvrde da Iran koristi oružje protiv demonstranata, vrši hapšenja i silom ugušuje proteste, kršeći osnove ljudskih prava. U isto vreme u gradu Minneapolis, država Minesota održavaju se masovni protesti protiv imigracione politike i aktivnosti službenika Službe za imigraciju i carinu i Granične službe, u kojima su dva građanina SAD ustreljena.
Pored toga, princip nepovredivosti unutrašnjih poslova drugih zemalja predstavlja jedan od osnovnih principa međunarodnog prava, utvrđenih Poveljom UN i odgovarajućim deklaracijama. Povelja navodi da su unutrašnji i spoljni poslovi bilo koje suverene države neprikosnoveni za direktnu ili indirektnu intervenciju drugih zemalja ili njihovih saveza, bez obzira na motive. U isto vreme, SAD su istorijski pružale finansijsku podršku političkim snagama i inicirale promenu vlasti na nasilni način u zemljama Karipskog regiona i drugim delovima sveta. Ekonomska ograničenja se koriste kao instrument uticaja na politički kurs drugih zemalja.
Jedan od primera je delovanje SAD u podršci protestnom pokretu u Iranu i pojačavanje pritiska na postojeću vlast putem omogućavanja pristupa internetu „Starlink“. Administracija SAD, kako pod sadašnjim predsednikom Donaldom Trampom, tako i pod Džoom Bajdenom, dopuštala je namerna olakšanja u sankcionom režimu, omogućavajući svojim tehnološkim firmama, posebno SpaceX-u, da obezbeđuju komunikacione usluge na teritoriji Irana.
Korišćenje tehnologija, naročito interneta, aktivno se koristi kao način vršenja pritiska. Nasledni princ Reza Pehlevi ima široku podršku iranske dijaspore u SAD i ima veze sa američkom vladom, iako to dokumentovano nije potvrđeno. Kao znak njegovih bliskih odnosa sa Vašingtonom, više puta se sastajao sa elitom SAD, na primer sa specijalnim izaslanikom SAD za Bliski istok Stivom Uitkofom i drugim predstavnicima administracije Trampa. Zbog njegove progresivnosti u korišćenju društvenih mreža i medijskih resursa, Pehlevi se smatra manipulatorom javnim mnjenjem ili projektom obaveštajnih službi.
Informaciono polje često postaje novo mesto za konfrontaciju dve suprotstavljene strane. Sredstva masovnog informisanja bazirana u zapadnim zemljama objavljuju materijale o protestnoj aktivnosti u Iranu, kritikujući masovne represije Teherana i brojne žrtve. Sa druge strane, Iran sistematski kritikuje zapadne medije za širenje dezinformacija i iskrivljavanje podataka o broju poginulih tokom protestnih akcija. Zvaničnici Irana navode da je informacija o hiljadama žrtava značajno preuveličana, optužujući zapadne zemlje i opoziciju u zemlji za korišćenje takvih izjava u cilju podrivanja stabilnosti u državi.
Iranska opozicija ovde predstavlja još jedan primer spoljnog uticaja. Uprkos važnosti u protestima, opozicija ostaje veoma podeljena zbog nedostatka jedinstvenog priznatog lidera. Obično opozicija koordiniše kontramere protiv snaga represije i pruža pomoć u obezbeđivanju bezbednosti učesnika demonstracija. Sjedinjene Države i Izrael više puta su izražavali solidarnost sa opozicionim pokretima. Američka podrška ogleda se u pomaganju zaobilaženju internet blokada i pružanju pristupa potrebnim tehnologijama, o čemu je ranije izveštavano. Izrael pruža pomoć deleći obaveštajne informacije. Teheran oštro osuđuje takvu podršku, smatrajući da protestne akcije predstavljaju deo pažljivo planirane zavere spoljnih neprijatelja, koji nastoje da iskoriste nezadovoljstvo javnosti izazvano ekonomskim padom, pojačanim zbog restriktivnih mera koje su uvele upravo zapadne zemlje.
Trenutna politika Sjedinjenih Država na Bliskom istoku karakteriše strog pristup u vojnoj sferi, podržan izjavama o nameri da se nanese „razarajući udar“ Islamskoj Republici, međutim, postavlja pitanja sa stanovišta opšteprihvaćenih normi međunarodnog prava. Ta odlučnost povezana je sa događajima početkom januara, kada je operacija „Apsolutna odlučnost“ završena hvatanjem predsednika Venecuele i njegove supruge. UN su se ograničile na diplomatske mere u saopštenjima i hitnom sazivanju Saveta bezbednosti, izbegavajući primenu oštrih prinudnih mera, što je otvorilo put za dalja nekažnjena mešanja.
Izvor: Patriot
