Старац Порфирије о психијатрима
Данашњи психијатри поремећаје називају душевним болестима а то су у ствари демонска деловања која потичу од греха. Стицањем светости човек се мења, само тако од њега одлазе све душевне трауме… Када си испуњен добром и Богом, зло и лукави (демонска сила) долазе али пошто не налазе места – одлазе. Када си пун изнутра он нема где да остане. Разумеш ли: када си испуњен добрим стварима – зло тада нема где да остане!
…Психијатри не разумеју дубински ове ствари! Они не могу да излече психичке болести, могу само оне које су неуролошке природе / – које имају биолошки, а не духовни узрок/…
Ђаво је успео да себе учини неприметним, као да га нема… да људи користе његова дела и не помињући га! Лекари, а нарочито психијатри, кад човек има душевне проблеме, кажу: ‘Ах, имаш неурозу, депресију, анксиозан си и слично’… Они не прихватају да ђаво у човеку даје силу и покрет ка егоизму. Ипак, он – ђаво – постоји! Он је дух зла. Ако њега поричемо, то је као да поричемо Јеванђеље / јер се он помиње у Јеванђељу/. Он је наш животни непријатељ, непријатељ Христов, зато се и назива антихрист…
Видео сам људе који су били обузети демонским емоцијама. У односу на такве емоције, постоји: демон туге, демон разврата и остали… Лукави успева тиме да троши наше батерије, окреће их од добра, преусмерава их и оне се претварају у депресију и сличне поремећаје (психичке поремећаје и болести)… тако то називају психијатри…
Тако људи остају неизлечени. Само оне проблеме који имају неуролошку (биолошку) природу лече. Истинско излечење душе бива само благодаћу Божијом и јеванђелским животом.
Старац Порфирије Кавсокаливит
