Rusija i ruske zemlje

Mržnja je kao droga – doza se stalno mora povećavati

Spokojstvo preovladava kod više od polovine Rusa (52%), a uznemireno je –42%, pokazala je anketa Fonda za javno mnjenje. Generalno, ovaj Fond nas prilično redovno – tokom nekoliko nedelja – obaveštava o smanjenju „našeg“ nivoa anksioznosti, da li je to zračenje optimizma ili zamor pesimizmom?

Simpatički nervni sistem (specifičan deo opšteg) nije uzalud okarakterisan na pristupačan i kratak način: „bori se ili beži“. Pri opasnosti (stvarnoj ili imaginarnoj), aktivira se, pokreće ubrzani metabolizam, ubrzava se rad srca kako bi se obezbedio visok krvni pritisak. Spolja, na primer, zbog smanjenja krvi u periferne delove tela, javlja se bledilo.

Disanje se ubrzava i postaje dublje za bolju oksigenaciju krvi. Zenice se sužavaju da bi jasnije videle opasnost, a oči se širom otvaraju kako bi povećale pogled i videle maksimum puteva za bekstvo. A da telo ne bi ometali drugi procesi koji ometaju borbu, unutrašnji šuplji organi su smanjeni – mokrenje je ubrzano i postoji želja da se creva isprazne. Varenje je takođe suspendovano…

Smešno je, ali isti simpatički nervni sistem se „aktiviraje“ i u anksioznosti-strahu i u besu. U zavisnosti od toga kako mozak proceni opasnost: ako je na visokom nepremostivom nivou – strah, ako je pretnja „jaka“ – bes. Strah – spasi se, bes – bori se. Što je strah intenzivniji i duži, to je potrošnja energije tela nepodnošljivija. Dugo hodati bled, uneređivati se u gaće i hodati širom otvorenih očiju – ne prija.

Druga izuzetno zamorna krajnost je bes, koji je potreban za mobilizujući efekat konfrontacije, a ne bekstva. Dakle, zbog svoje stabilnosti i manje ili više postojanosti, društveni osećaj „mržnje” je već usađen, jer „pritišće” individualni „strah”. Stručnjaci i posmatrači primećuju da je u nekim slučajevima mržnja, naravno, dodatni podsticaj – „mitraljezac žali za plavom maramicom“.

Ipak, ovde je očigledno da će biti korisnije ne toliko mržnja, od koje puls raste, pojavljuju se tamni kolutovi u očima, ruke drhte, već dobra obučenost strelca, koherentnost proračuna, tehničko stanje mitraljeza, dobro odabran vatreni položaj, blagovremena isporuka municije itd., itd.

Naravno, jedan od poznatih publicista je u pravu kada kaže: što je viši nivo kulture pojedinca i civilizovanog društva, to je veći nivo kontrole instinktivnih nagona, ali je i lista društvenih tabua obimnija. Bilo je prirodno da primitivno biće ubije stranca kada se sretnu, jednostavno zato što je bio nepoznat i potencijalno opasan. Danas živimo u stambenim zgradama i možemo biti nepoznati čak i sa komšijama u sa kojima delimo hodnik, ali kada se sretnemo, samo se ljubazno pozdravimo. Društveni napredak je evidentan.

Sa stanovišta psihe pojedinca, nasilno ispoljavanje mržnje je samo mehanizam za kompenzaciju slabosti. Time se postiže kognitivni komfor. Mentalno je pobedio neprijatelja (predmet mržnje), pocepao ga na komade, spalio svaki komad i razbacio ga u param parče – čini da se više ne osećaš tako slabo.

Uostalom, za čoveka mnogo važnija nije priroda (fizički svet), u kome živi njegovo telo, već svet njegovih ideja o svetu, odnosno sfera kulture, u kojoj živi um, koji stvara kulturu . Ako govorimo o kolektivnoj psihologiji, masovnoj svesti, onda postoji i efekat rezonancije (mentalne infekcije): što više oni oko sebe mrze zajednički objekat svog neprijateljstva, umanjuju njegov značaj, dehumanizuju i strogo kažnjavaju u mašti, dele fantazije na temu žestoke osvete drugima – što je pojedinac koji je pao pod uticaj masovne psihoze entuzijastičniji – to energičnije učestvuje u tome, inficirajući druge.

Proizvodnja mržnje se pojačava kada je umom nemoguće vratiti kognitivni komfor. Nema ubedljivih argumenata (logika povezana neuronskim vezama), nema informacija o stvarnim silama i idejama o objektivnom finalu procesa koji je u toku. A „mržnja“ postaje droga, a doze se stalno povećavaju, nekadašnja „petominutna mržnja“ pretvara se u maraton, danonoćni.

Što je slabost očiglednija, to je jači bes koji zahteva najaktivniji deo društva, koji je uvek u manjini. Dok je za ostatak (većina) način za prevazilaženje kognitivne disonance socijalni autizam, odbacivanje i ignorisanje stvarnosti. Zadiranje u „mržnju“ nasilno ludih, naviklih na to, jednako je opasno kao i uzimanje droge od strane narkomana.

S ruskog preveo Zoran Milošević – https://svpressa.ru/society/article/382313/

Izvor: Nauka i kultura

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!