Molitva za oboženje i spasenje Srba
Smirenjem se slabost savlađuje, saglasjem se spokoj sagrađuje, razumom i verom svesnost nadgrađuje; svesno srce slogu sagledava, nema dvojbe,
jasno mu je: Samo sloga Srbina spasava.
Podajte nam,
Gospode i Bože,
Srbi da se među sobom slože;
Da budemo u jednome duhu,
Pomažite razumu,
Pomozite sluhu.
Da Božije reči čujemo,
Kad čujemo, da ih razumemo,
Da ne bude nikakve zablude,
Ne delamo kao djeve lude;*
Već ko mudre,
Da bismo od reda bili,
Delima se ponosili,
Na bolje menjali,
U slozi živeli,
Bićem Roda delovali,
I ovako govorili, osećali
i mislili:
„Ko je srce,
Nek za sve kuca jednako,
Pravedno i toplo,
I uz ljubav jako.
Ko je zdenac,
Kroz koga nam izvor lije,
Mudrost Božju u srcima sije,
Nek je uvek čist ko kristal,
Živa voda da se pije.
Ko je oko, daleko da gleda,
Pojačanom molitvom,
Zlu i Nečastivom,
U blizinu da se ne da.
Ko je zakon, pravedan da bude,
Da nam stranci više
ne mogu da sude.
Ko je tumač, sve prošlo da znade,
Da zlotvori lažući ne zadaju jade,
Vera, nada, ljubav, budućnost da grade.
Ko je vođa, pravo da govori,
Uvek hrabro istinu
da zbori.
Ko je savest, mudro neka čini,
Da se savet dragom
voljom primi,
Da se razjedinjen s Bogom ujedini,
Zavađeni, sa braćom izmiri,
Mirotvorstvo, da se,
Neprestano širi.
Ko se moli, Bogu nek se preda,
Zlo da prođe, mimoiđe beda,
Da u narodu bude
više reda.
Slab, da se na jačeg osloni,
Svaka zloba međ’ nama ukloni,
Da zavisti u ljudima nema,
Da se svako, za sve,
Sa molitvom sprema.
Bogougodno da radi,
Bez temelja da ne gradi;
Da pomaže sestri, bratu svome,
Složni, da se odupiru Zlome,
Da nas muke ne mogu da slome.
Nesebično, gde treba,
U pomoć da dolazimo,
Nejač da štitimo,
Patnju da smanjimo.
I stalno da pazimo
Da među nama nema laži,
Da čisto srce budno straži,
Duša da se seća svojih sagrešenja,
Ispoveda ih, na bolje
da se menja.
Da ne grešimo više,
Da bi oboženih ljudi,
Sa novim viđenjima,
I čistim srcem,
Bilo u narodu više,
Što više;
Da se svako ime,
U knjigu života,
Za večnost upiše!
Da zadobijene
vrline dostojno nosimo,
Da ih uvećavamo, nove primamo,
Svetim Duhom uzrastamo,
Bogu uznosimo!“
Amin, amin, amin.
*Priča o deset devojaka, Jevanđelje po Mateju (25, 1-13)
Autori: Lucija Brković i Slobodan Bojković
Prvu verziju pesme namenjenu bogomoljcima ispevala je sestra Lucija (u Hristu Julija). Brat u Hristu Slobodan je pesmu prilagodio da se odnosi na slogu Srba.
