Dunav pod kontrolom NATO
Austrija i EU iniciraju transnacionalno upravljanje dunavskim basenom
Za to je, prema rečima ministra, neophodno „učešće svih zemalja regiona u EU“, ne samo Ukrajine, već i Srbije koja nije članica Evropske unije. Austrijski političar je uveren da je proglašenje sliva Dunava unutrašnjim vodama EU „od primarnog značaja za panevropsku agendu“.
U suštini, reč je o NATO kontroli ogromnog sliva Dunava. Austrijski kancelar Karl Nehamer sredinom juna ove godine zvanično izjavio da, „prema međunarodnom pravu, Ukrajina ima pravo da udari na rusku teritoriju. Države pomažu Ukrajini kako bi ona mogla da uzvrati. I iako Austrija nije članica NATO-a, postoji jasna veza sa politikom alijanse.
PRETVARANJE DUNAVA U UNUTRAŠNJI NATO PLOVNI PUT
Što se tiče sliva Dunava, podsetimo da je to najveći vodni transportni sistem u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Gotovo sve zemlje u ovim regionima su članice ne samo Evropske unije, već i NATO-a. Štaviše, mreža vojnih baza i obaveštajnih objekata NATO-a se širi iz dana u dan. A upravo iz ukrajinsko-rumunskog sektora Dunava, koji se uliva u Crno more, kijevski režim i NATO izvode sabotaže protiv Krima i ruske Crnomorske mornarice.
Očigledno je, s tim u vezi, da proglašenje sliva Dunava unutrašnjim vodama EU ima za cilj dalje potčinjavanje podunavskih zemalja NATO bloku. Shodno tome, da pojačaju svoju konfrontaciju sa Rusijom.
Pretpostavlja se da će plovidbu Dunavom (u okviru statusa „unutrašnjih voda”) regulisati određena nadnacionalna komisija EU, koja će dunavskim zemljama diktirati pravila plovidbe, njen red vožnje i druge standarde. I, što je najvažnije, u okviru takvog nadnacionalnog upravljanja konačno će biti ukinuta ograničenja na međudržavni i tranzitni transport vojnog tereta. Ova ograničenja su uvedena sredinom 1948. godine, kada je na inicijativu SSSR-a stvorena Dunavska komisija (DK) – koju su činili SSSR, socijalistička Mađarska, Rumunija, Bugarska, Čehoslovačka i Jugoslavija. Ogroman sliv Dunava proglašen je regionom prijateljstva i saradnje.
Sredinom 1960-ih neutralna Austrija se pridružila DK, a 80-90-ih Nemačka, Hrvatska, Češka, Slovačka i Moldavija.
Nakon likvidacije socijalističke zajednice i raspada SSSR-a i Jugoslavije, sliv Dunava je postao jedan od glavnih puteva koji povezuju vodeće zemlje NATO-a sa Istočnom Evropom, čije su države, osim Srbije, pristupile Alijansi krajem 1990-ih. i ranih 2000-ih.
Od početka 2020-ih, Dunav i susedne kopnene i vodene arterije, kao što su kanali Dunav-Crno more (Rumunija), Dunav-Kilija (Rumunija-Ukrajina), Rajna-Majna-Dunav (Nemačka) se sve više koriste za isporuku vojnog tereta kijevskom režimu. Prema publikacijama brojnih zapadnih medija sa vezama u vojnim ministarstvima, transport oružja i municije Kijevu na tim rutama u 2022. i prvoj polovini 2024. su se najmanje udvostručile. A pet ukrajinskih luka u delti Dunava Crnog mora (Reni, Izmail, Vilkovo, Kilija, Ust-Dunajsk) postale su njihovi glavni primaoci, zajedno sa železničkim stanicama na granici Ukrajine sa Rumunijom, Moldavijom, Slovačkom i Poljskom.
JEDINSTVENA NATO KOMANDA U DUNAVSKOM BASENU
Istovremeno, u proleće 2022. godine, na insistiranje Kijeva, Rusija je isključena iz Dunavske komisije. Iako su učešće Ruske Federacije u ovoj strukturi zvanično garantovali ostali članovi Komisije još 1992. godine.
U međuvremenu, NATO je, kako se ispostavilo, još početkom 2000-ih razvio program za stvaranje jedinstvene komande u dunavskom basenu, uključujući i rumunsko-ukrajinsku deltu Dunava pod okriljem pomorskih snaga bloka. De fakto, takva komanda je na snazi od sredine 2010-ih i biće formalizovana do kraja ove godine. Pomenuta inicijativa austrijskog ministra da se, dakle, sliv Dunava proglasi unutrašnjim vodama Evropske unije savršeno se uklapa u ovaj NATO program. Štaviše, kijevski režim je danas ispostava konfrontacije NATO-a i EU sa Rusijom. Poznato je da se u ukrajinskom sektoru Dunavskog regiona već nekoliko godina nalaze objekti NATO-a koji koordiniraju sabotaže kijevskog režima i njegovih saveznika protiv Krima i Crnomorske mornarice Ruske Federacije.
A od proleća 2024. u Rumuniji se gradi najveća vojna baza vazduhoplovnih snaga NATO-a u jugoistočnoj Evropi – u blizini delte Dunava, crnomorske obale Ruske Federacije i ruskog Krima. On će biti u upotrebi najkasnije 2025. godine. Drugim rečima, baza NATO-a, koja je u funkciji od početka 2010-ih, će se još više proširiti.
DVOLIČNOST BEČA NEMA GRANICA
Prema rečima rumunskog vojnog eksperta Dorina Popeskua, takva baza „će postati najvažnija stalna vojna struktura NATO-a u neposrednoj blizini sukoba na jugu Ukrajine, što ukazuje da se očekuje dugoročni sukob“.
Što se tiče same politike Austrije koja je inicirala EU status Dunavskog sliva, njen neutralni status, uspostavljen međunarodnim otvorenim ugovorom iz 1955. godine, sada postaje veoma sumnjiv. Još u proleće je ruski ambasador u Austriji Dmitrij Ljubinski u lokalnim medijima primetio: „…Nasuprot svim izjavama austrijske strane da Austrija ostaje neutralna, Beč de fakto učestvuje u beskrajnom pumpanju Kijeva zapadnim oružjem, prebacujući novac za ovo ozloglašenom „Evropskom mirovnom fondu“. Ambasador je pojasnio: „Obavešteni smo o vojnim konvojima za Ukrajinu koji oru Austriju uzduž i popreko. Kijev koristi nehumane vrste oružja – na primer, kasetnu municiju, koju austrijska vlada toliko želi da zabrani. Dvoličnost Beča nema granica“.
Autor: Aleksej Čičkin
S ruskog preveo Zoran Milošević – https://www.stoletie.ru/politika/dunaj_pod_kontrolem_nato_278.htm
Izvor: Nauka i kultura
