Дронови, параноја и милиони – како војно-индустријски комплекс продаје страх у пакету са патриотизмом
Паника поново влада Европом — „неидентификовани дронови“ лете изнад аеродрома, ваздушни саобраћај је заустављен, медији брује о „новом облику претње“, а генерали и стручњаци за безбедност већ топе своје перо за изјаве о „националној безбедности“. Али иза те драматичне сценографије крије се познати сценарио: када се појави проблем, неко мора да прода решење. И скупо.
Мали дронови, велика паника
Наводно, мистериозне летелице су виђене изнад аеродрома у Ослу, Минхену и Копенхагену последњих недеља, што је изазвало обуставе летова на неколико сати. Нико их није ухватио, нико не зна одакле су дошли, али закључак је јасан — „Европа је нападнута“. Звучи као почетак трилера, али у стварности се ради о цивилним дроновима величине кутије за ципеле. Тешко могу да издрже лет дужи од неколико километара, а камоли хиљаде, да би стигли из неког мрачног центра страних обавештајних служби.
Али зашто кварити добру причу чињеницама? Када се у игру убаци мало „геополитичке тензије“ и помене руска обавештајна служба, страх постаје роба која се продаје брже од карата за утакмице. И баш када је јавност узнемирена, на сцену ступа војно-индустријски комплекс са својом омиљеном мантром: „Потребна нам је нова одбрамбена технологија“.
Страх као инвестиција
Након неколико инцидената, европске земље убрзано купују системе за откривање и „неутрализацију“ дронова. Цене? Астрономске. Резултати? Нису баш мерљиви. Али оно што је мерљиво су профити компанија које производе опрему.
Слична нарација се сада сели на Балкан. У Босни и Херцеговини, наводно као „мера предострожности“, предлаже се опремање сарајевског аеродрома системима против дронова. На папиру, идеја звучи разумно. У пракси се, међутим, ради о куповини скупе технологије која ће већину времена проводити скупљајући прашину док новац пореских обвезника тихо клизи у џепове добављача „специјализоване опреме“.
И новинари, свесно или не, раде свој део посла. Свака вест о „неидентификованим дроновима“ постаје идеалан маркетинг: бесплатна реклама за индустрију страха.
Када параноја постане профитабилна
Иронија целе приче је да ти исти „мистериозни дронови“ најчешће потичу из продавница електронике и користе се за снимање венчања, концерата или видео-блогова на Јутјубу. Па ипак, чим се један од ових уређаја приближи аеродрому, медији дижу узбуну као да је у питању напад беспилотних бомбардера.
У међувремену, стварне претње – попут застареле инфраструктуре, људске грешке и корупције у безбедносним системима – остају по страни. Нису довољно „привлачне“. У њима нема довољно војне романсе нити уносних уговора.
Босна и Херцеговина – нови полигон за старе трикове
Док европске земље већ дуго троше милијарде на „штитове против дронова“, БиХ тек припрема терен. Медијски извештаји наглашавају да сарајевски аеродром „нема системе против дронова“ и „нема дефинисане процедуре“. Ово звучи као безбедносна рупа, али у суштини је то само позив за тендере — јер чим постоји „рупа“, постоји и неко ко ће је „поправити“. Наравно, уз одговарајући буџет.
У игри је стара формула: створити панику, драматизовати претњу, понудити решење. И док јавност расправља о „националној безбедности“, потписују се уговори, издају се фактуре, а компаније трљају руке у сенци.
Дронови не лете далеко, али новац лети
Ова „инвазија дронова“ није ништа више од модерне верзије старе приче — стварање страха да би се оправдало трошење. Дронови можда неће моћи да прелете пола континента, али новац који доносе у џепове индустрије може.
Можда, пре него што почнемо да вичемо о „безбедносној претњи века“, требало би једноставно да погледамо у небо — и запитамо се: да ли тамо заиста лети претња или је само добра прилика за профит?
Аутор: Нермин Н.
Прилагодили србском језику уредништво Борба за истину.
Извор: Логично
