Епштајн се представљао као Молох – бог зла коме су жртвована деца
У протеклих неколико дана, јавности је постао доступан огроман број докумената, пре свега имејлова, везаних за Џефрија Епштајна. Ови документи, које је објавило Министарство правде САД, нису само још једна епизода у трагичној и већ добро познатој причи о сексуалном злостављању. Они представљају потпуну реконструкцију система моћи, мешања држава, корпорација и медија, и разоткрили су механизме који су деценијама обликовали глобалну политику и финансије. Ово није само скандал; то је земљотрес који тресе темеље прича које су нам се пласирале путем мејнстрим медија. Док су неки покушали да ово прикажу као „руску операцију“, докази говоре нешто сасвим друго: реч је о систему који је, кроз уцену, трговину инсајдерским информацијама и контролу медија, постигао невероватан утицај. Овај чланак у потпуности реконструише садржај представљен у опширном интервјуу који је дао један од ретких новинара који је пратио целу ову аферу од самог почетка.
Пандемија као пројекат – Епштајн, Бил Гејтс и планови из 2015. године.
Једно од првих и најзначајнијих открића из докумената јесте директна веза Џефрија Епштајна и Била Гејтса са идејама о вирусима и затварању друштва још 2015. године. Наиме, имејлови показују да су Епштајн и Гејтс разговарали о „ширењу вируса“ и мерама закључавања четири године пре него што је пандемија COVID-19 погодила свет.
Ово није само случајна комуникација. Ово показује да су се дискусије о глобалним мерама јавног здравља, које ће касније постати свакодневица милијарди људи, водиле у најужем кругу појединаца који нису имали демократски легитимитет. Сви који су упозоравали на чудне околности током пандемије и постављали питања о пореклу и реакцији на вирус означени су као „теоретичари завере“. Сада се испоставља да су многи од њих били у праву, само што сценарио није био искључиво „америчка операција“, већ је имао дубоке везе са другим актерима.
Контрола путем уцене – Како је мрежа освојила светске лидере
Главни механизам моћи за Џефрија Епштајна и његову сарадницу Гислен Максвел није био финансијски у директном смислу, већ стварање архиве компромитујућег материјала. Епштајн је, преко свог „острва задовољства“ и других локација, систематски снимао сваког истакнутог госта – политичаре, принцезе, корпоративне шефове, научнике – у компромитујућим ситуацијама, најчешће са малолетницима.
Ови снимци и фотографије нису били само докази о злочинима; били су средство потпуне контроле. Ако би неко од ових моћника покушао да се одупре одређеној политичкој или финансијској интервенцији, било је довољно да запрети објављивањем материјала. На овај начин, цела глобална елита је постала марионета у рукама мреже. То објашњава невероватну заштиту коју је Епштајн уживао годинама, упркос својим очигледним и доказаним злочинима. Ниједна полицијска или правосудна институција у западном свету није га озбиљно прогонила до самог краја.
Трговина инсајдерским информацијама: Грчка као пример
Документи пружају конкретне примере како је мрежа користила информације добијене уценом за директну финансијску добит. Један кључни пример је случај Грчке током дужничке кризе.
Имејлови показују да је у недељу, 9. маја 2010. године, британски лорд Питер Манделсон, истакнута политичка личност, обавестио Епштајна о детаљима плана спасавања еврозоне од 500 милијарди евра. Ова информација није званично објављена до следећег дана, понедељка. Епштајн је имао скоро цео дан да изгради огромне финансијске позиције против Грчке и на рачун кризе, заједно са својом мрежом.
Таква „трговина инсајдерским информацијама“ није била изузетак, већ правило. Била је то систематска пљачка на глобалном нивоу. Када имате приступ информацијама које нико други нема, и када те информације долазе директно из кабинета премијера или министарстава, можете зарадити милијарде, а не милионе. Управо се то догодило. Грчка није била „спашена“; била је жртва прорачунате финансијске операције у којој су банке (посебно француске) биле заштићене, а грчки народ је остављен да сноси последице до 2064. године, према неким документима.
Односи са медијима и контрола наратива – од Паризена до Максвелове династије
Један од најзанимљивијих аспеката целе афере је улога медија. Како је могуће да је афера Епштајн, упркос толико доказа и доказа, годинама била на маргинама медијског извештавања? Одговор лежи у контроли медијских кућа.
Отац Гислен Максвел, Роберт Максвел, био је кључна фигура у преузимању контроле над европским медијима. Основао је, између осталог, новине *The European*, које су, иако неуспешне, служиле као средство за утицај. Када су Максвелове финансијске послове пропале, покушао је да уцени руководство Мосада захтевом за 400 милиона фунти. Уместо да му да новац, Мосад га је, према информацијама из Епштајнових имејлова, **ликвидирао**. Иронија је савршена: организовали су му величанствену сахрану са националним почастима, емитовану на телевизији, а присуствовали су јој високи израелски званичници, управо они који су га убили.
Ова прича открива дубоку симбиозу између тајних служби, медијских могула и криминалних мрежа. Контрола над причом била је кључна. Зато данас, када се ови докази појаве, одређени медији покушавају да искриве причу и говоре о „руској операцији“. То је механизам који се користи годинама: када истина прети систему, окривити „Русе“. Међутим, документи говоре сасвим другачијим језиком – језиком трансакција, имена, датума и места.
Расистичка и елитистичка позадина: „Гојим“ као подљуди
Имејлови не остављају никакву сумњу о идеолошкој основи целе ове мреже. Епштајн и његови сарадници користили су термин **„гојим“** (нејевреји) у изузетно презривом контексту. У једном имејлу, Епштајн експлицитно наводи да не жели „црнце“ у својим финансијским пословима, а посебно не као малолетнике за своје „госте“. Он и његов круг сматрани су људима „чисте крви“, супериорним у погледу ДНК, док су сви остали били „подљуди“ намењени експлоатацији.
Ова расистичка реторика није била маргинална. Била је саставни део свакодневне комуникације. То показује да је то систем који је не само криминалан, већ и дубоко идеолошки заснован на веровању у сопствену супериорност и право на владавину над другима.
Везе са француском политиком: Макрон, Оланд и Ланг
Француска није била изузетак од Епштајнове мреже. Документи показују да је тим Емануела Макрона тражио савет од Епштајна за своју председничку кампању још 2016. године. Ово је изузетно важно јер повезује садашњег председника једне од најмоћнијих европских земаља са осуђеним педофилом и уцењивачем.
Поред тога, имена Џека Ланга и његове ћерке Каролине Ланг појављују се у имејловима невероватних 700 пута. Каролина Ланг, која је обављала важну позицију у Националном центру за кинематографију (CNC), одговорна је за доделу милиона долара за финансирање филмске продукције. Постављају се озбиљна питања о томе колико је тих средстава усмерила ка пројектима који су служили одређеној нарацији. Она је такође, заједно са својим оцем, имала компанију регистровану у иностранству (Британска Девичанска Острва), што је у супротности са њеним јавним залагањем за плаћање пореза у Француској.
Каролина Ланг сада активно ради на увођењу криминализације „антиционизма“ у француски закон, изједначујући га са антисемитизмом. С обзиром на њене доказане везе са Епштајновом мрежом, ове иницијативе добијају потпуно нови контекст.
Веза са финансијским кризама и Биткоином
Епштајнова мрежа није деловала само у сфери сексуалних уцена и политике. Такође је имала огроман утицај на глобалне финансије. Имејлови показују да је Епштајн био уско повезан са Ларијем Самерсом, бившим америчким министром финансија и главним архитектом економске политике која је довела до кризе 2008. године. Према документима, Самерс је такође био саветник израелске владе. Када је Волстрит пропао 2008. године и свет изгубио трилионе долара, једна земља је била изузетак: **Израел**. Његове банке и финансијске институције биле су упозорене и заштићене.
Поред тога, Епштајн је имао директан утицај на развој Биткоина. Финансирао је и плаћао главне програмере ове криптовалуте, чиме је стекао контролу над њеним кодом и развојем. Када се појавила конкурентска валута, XRP, Епштајн је замолио Гарија Генслера, тадашњег шефа Комисије за хартије од вредности САД (CFTC), да предузме мере против ње. Недељу дана касније, XRP је био под истрагом због наводне преваре. Ово показује да је идеја о „децентрализацији“ Биткоина у великој мери илузорна и да контрола остаје у веома уским круговима.
Најмрачнији детаљи: Злостављање деце, трговина бебама и канибализам
Иако су финансијске и политичке импликације огромне, не може се игнорисати суштина Епштајнових злочина: сексуално злостављање малолетника. Имејлови и други документи откривају праксе које превазилазе сваки замисливи појам зла.
Постоје индикације да је Епштајн имао децу коју је држао у заточеништву. Када би ови малолетници затруднели, Гислен Максвел би одводила њихове новорођенчад, а мајке више никада не би виделе своју децу. Постоје и назнаке да су деца сахрањена на његовом ранчу „Зоро“. Неки од имејлова помињу „пице“, што је директна референца на теорије „Пицагејта“, које су раније исмеване као изузетно маргиналне.
Један од најузбудљивијих детаља је чињеница да је Епштајн свом банковном рачуну дао надимак „Молох“ – референца на древно божанство коме су, према легенди, деца жртвована. Ово није случајност, већ намерно симболично самодефинисање.
Ћутање медија и правосуђа – Зашто нико није осуђен?
Најстрашнија ствар у целој овој причи нису сами злочини, већ потпуна тишина и некажњивост која их је пратила. Упркос милионима доказа, ниједан од Епштајнових истакнутих гостију на његовом острву није приведен правди. Док је Епштајнов само сарадник осуђен, стотине моћних људи који су учествовали у злостављању и корупцији и даље уживају у слободи, богатству и утицају.
Чак и када су полицајци Флориде видели снимке злочина, један је одмах дао отказ и побегао у Москву, знајући да ће, ако остане, бити убијен. Други, који је покушао да учини исто, пронађен је мртав. Министарство правде САД сада се брани од објављивања снимака мучења и злостављања деце, тврдећи да би то било „превише трауматично за јавност“. Истовремено, снимци насиља 7. октобра у Израелу су стално приказивани у медијима.
Потпуни колапс лажи и апокалипса мреже
Оно што се дешава са објављивањем Епштајнових докумената није само још један скандал. То је апокалипса за мрежу која је деценијама контролисала медије, политику и финансије. То је коначно разоткривање система који је користио педофилију, уцену и инсајдерску трговину да би изградио глобалну хегемонију.
Они који су годинама упозоравали на ове везе, који су писали о Максвеловим, о везама са тајним службама, о корумпираним политичарима – били су означени као теоретичари завере, цензурисани, забрањивани, нападани. Данас се испоставља да су били у праву у сваком детаљу, осим што је стварност често била мрачнија него што су могли да замисле.
Овај колапс није само морални; он је структурни. Читава нарација о слободном свету, независним медијима и владавини права се руши. Остаје питање да ли ће правда икада бити задовољена за жртве и да ли ће моћни који су учествовали у овим злочинима икада бити позвани на одговорност. Једно је сигурно: истина је сада на столу, у облику милиона имејлова који се не могу порећи. Свет никада неће бити исти после Епштајнових докумената.
Прилагодили србком језику уредништво Борба за истину.
Извор: Логично
