Да ли знамо шта се заиста предаје нашој д‌јеци?

Cреда, 06. 08. 2025. Kefalo

Родна (џендер) идеологија у школском систему Републике Српске 4. дио

Родитељи нису ћутали: Годинама упозоравамо на утицај родне идеологије у школама Српске

Родна идеологија годинама се уводила у образовни систем Републике Српске — полако, тихо и без јавне расправе. Тај процес одвијао се прикривено, често упакован у програме „едукације“, „психолошке подршке“, „превенције насиља“ или „унапређења толеранције“. За већину јавности, наставника и родитеља, све то дјеловало је као добронамјерна и савремена пракса, док у суштини представља увођење дубоко идеолошког концепта који релативизује појам пола и нарушава природни развој дјеце.

С обзиром на глобалне трендове и агресивну промоцију оваквих идеологија у земљама широм региона и Европе, било је само питање времена када ће и наш образовни систем постати мета. Kадa смо увидјели размјере и посљедице онога што се дешава — наравно да нисмо сједили скрштених руку.

Удружење „Родитељи ЗА права дјеце“ већ годинама систематски указује на продор родне идеологије у школски систем Републике Српске. Наше дјеловање није спорадично нити импулсивно — оно је засновано на конкретним чињеницама, званичним документима, стручним анализама и правовременим реакцијама. У више наврата обраћали смо се надлежним институцијама — Министарству просвјете и културе, Републичком педагошком заводу, Просвјетној инспекцији и другим органима — упозоравајући их да се, под плаштом едукације, у школама дјеци намећу концепти који нису у складу са вриједносним, моралним, природним и уставним поретком нашег друштва.

11. октобра 2023. године, упутили смо Министарству просвјете и културе РС Захтјев за приступ информацијама о активностима невладиних организација у образовном систему Републике Српске. Умјесто благовременог одговора, стигао је позив на састанак, али са закашњењем. Писани одговор Министарства просвјете и културе РС cмо добили тек 8. новембра 2023. године који је био уопштен и према нашем мишљењу неадекватан.

Поново смо писали Министартсву просвјете 5. марта 2024. године, у вези обиљежавања Међународног дана борбе против вршњачког насиља у школама у Републици Српској, полуларно названог „Дан розих мајица“. У допису који смо слали, детаљно смо образложили да овај међународни датум има и другу позадину која је мање позната јавности, а тиче се подршке особама ЛГБТ+ популације. (Дан розих мајица, одговор МПК)

Паралелно смо се обратили и Републичком педагошком заводу, уз Захтјев за повлачење свих докумената и пројеката РПЗ-а који промовишу родну идеологију . На овај допис нисмо добили писани одговор.

У јуну 2024. године, упутили смо Захтјев за доставу информација од јавног значаја тзв. „Школама изврсности“ у Републици Српској. (Допис ЈУ Пољопривредној и медицинској школи Бијељина, Допис ЈУ Средњошколском центру Источна Илиџа, Допис Угоститељско-трговинско-туристичкој школи Бањалука) Цјеловит одговор добили смо само од једне школе (Одговор ЈУ Средњошколском центру Источна Илиџа, Одговор Угоститељско-трговинско-туристичкој школи Бањалука, ).

Истовремено смо о свим недопустивим дешавањима обавијестили и Просвјетну инспекцију РС, подносећи поновљену представку поводом промовисања родне идеологије у образовном систему Републике Српске. Обраћали смо се и раније Просвјетној инспекцији (Допис Просвјетној инспекцији), али одговора није било. Тек када смо се обратили одјељењу интерне контроле наводећи да није поступљено по нашој представци и предочавајући им случај радионица из Источног Сарајева (који се у међувремену десио), након извјесног времена добили смо неколико записника о извршеној контроли у школама Републике Српске који су само потврдили наше сумње да се у пракси проводе разне радионице без знања родитеља и често ван прописа који регулишу ову материју (Гимназија Прњавор, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Иво Андрић, одговор Просвјетне нспекције; ОШ Јован Дучић Источна Илиџа, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Милош Дујић Челинац, одговор Просвјетне инспекције; ОШ Петар Петровић Његош, одговор Просвјетне инспекције; Политехничка школа Бањалука, одговор Просвјетне инспекције; Средњошколски центар Приједор, одговор Просвјетне инспекције, Технолошка школа Бањалука, одговор Просвјетне инспекције).

Предмет Хуманост и безбједност

Да ли знамо шта се заиста предаје нашој д‌јеци?

Док родитељи упозоравају институције и јавност на све опасности родне идеологије, Републички педагошки завод најављује увођење обавезног предмета „Хуманост и безбједност у школе“. (изјаве надлежних ) Изражавамо озбиљну забринутост поводом најава надлежних да се предмет „Хуманост и безбједност“, који је до сада био факултативан, уведе као обавезан предмет у основне и средње школе Републике Српске можда од наредне школске године.

Родитељи нису против идеје да се д‌јеца уче вриједностима хуманости и основама безбједности. Напротив – сматрамо да је то важно. Међутим, начин на који се овај предмет уводи и реализује буди бројне сумње и оправдане бојазни:

Не постоји званично одобрен уџбеник, већ се настава одвија на основу разне литературе и приручника који нису прошли законом прописане процедуре, провјере и одобрења.
У појединим школама коришћени су приручници са спорним садржајем (попут приручника „Festina Lente“), због чега су неки од њих повучени из употребе одлуком Министарства просвјете.
Наставни план и програм је већ преоптерећен, а увођењем новог обавезног предмета додатно се оптерећују д‌јеца и наставници.

Како приручници и материјали, који се користе за реализацију овог предмета нису прошли формалне процедуре одобрења, које пролазе званични уџбеници, онда постоји реалан ризик од злоупотреба и пласирања неприкладних садржаја у настави. Ово је озбиљан недостатак у систему на који указује и чињеница да су поједини спорни приручници били у употреби и касније повучени. Јасно је да у овом случају постоји недостатак контроле и механизама провјере квалитета и садржаја.

Подсјећамо да увођење било ког новог обавезног предмета мора бити праћено:

званично одобреним уџбеником;
јавном расправом и консултацијама са родитељима, стручњацима и просвјетним радницима;
јасно дефинисаним стандардима и циљевима наставе.

Питамо ко гарантује родитељима да ће садржаји који се предају д‌јеци у оквиру овог предмета бити у складу са законима, стручним стандардима и моралним вриједностима које желимо да његујемо?

Подстицање врлина

Родитељи позивају на дијалог и сарадњу и нуде рјешења

Резултати разних, дугогодишњих пројеката борбе против насиља нису охрабрујући. С обзиром на тренутну ситуацију у друштву, намеће се закључак да је константно причање о насиљу, у ствари, постало својеврсна промоција насиља. Сјетимо се само ОШ „Владислав Рибникар“, која је била дио УНИЦЕФ-овог пројекта „Школе без насиља“, и десило се да је баш та школа изњедрила најмлађег масовног убицу на свијету.

Увођењем предмета „Хуманост и безбједност“ наставља се политика симболичних потеза умјесто стварне промјене. Умјесто суштинске заштите дјеце и изградње здравог система вриједности, добијамо нови оквир у којем се опет говори о насиљу, без адекватно разрађеног програма, без уџбеника, и уз ослањање на спорне приручнике који намећу термине и концепте из родне идеологије. Умјесто хуманости, дјеци се често намеће идеолошка конфузија; умјесто безбједности – релативизација проблема.

Вођени осјећајем одговорности за духовни, етички и емоционални развој наше дјеце, а у сарадњи са просвјетним радницима, теолозима, психолозима и правницима, сачинили смо приручник „Подстицање врлина“ за рад са дјецом у школама. Овај приручник није пука реакција на постојеће проблеме, већ одговорна, стручно заснована иницијатива која за циљ има да пружи конструктивно рјешење.

У приручнику су уткане непролазне друштвене вриједности као што су доброта, човјекољубље, праштање, покајање, саосјећање и лична одговорност. Циљ је да дјеца не уче само како да буду безбједна у физичком смислу, већ и како да буду добри људи – осјетљиви на патњу другог, спремни да помажу, да опраштају и да унапређују заједницу у којој живе.

Овим путем желимо да пошаљемо јасну поруку: родитељи нису ту само да критикују институције, већ и да се активно укључе, понуде рјешења и сарађују са свима који желе добро нашој дјеци. Вјерујемо да се квалитетан васпитно-образовни процес гради кроз заједнички напор породице, школе и друштва у цјелини.

Позивамо надлежне институције да узму у разматрање овај приручник. Само заједничким радом можемо изградити школски систем који ће бити у служби цјеловитог развоја дјетета – интелектуалног, моралног и емотивног.

Зауставимо псеудо-науку – заштитимо дјецу

Увођење џендер идеологије у наш образовни систем дешава се поступно и систематски. На суптилан, али упоран начин, овај концепт се уноси у све поре друштва, најчешће прикривен у програмима превенције насиља, менталног здравља, „равноправности“ и „толеранције“.Та пракса траје већ више од деценије, а велики број просвјетних радника, нажалост, и даље није свјестан да је ријеч о идеолошкој подвали.

Иако на први поглед дјелују безазлено, овакви садржаји могу изазвати дубоку збуњеност код дјеце, посебно у периоду пубертета — вријеме емотивне нестабилности и још неформиране личности. Све се то спроводи без јасне педагошке сврхе, без контроле и без претходног знања и сагласности стручне јавности и родитеља.

Радионице које промовишу „родну осјетљивост“, „избор личног родног идентитета“ или „препознавање другачијих осјећања“ нису настале као одговор на стварне потребе наше дјеце. У већини случајева долазе изван наших институција, осмишљене у круговима који имају јасну идеолошку агенду, често сакривену иза термина као што су „психолошка подршка“ или „унапређење емпатије“.

Умјесто да се дјеца уче љубави према породици, свом народу, истини, правди и храбрости — у школама им се намећу упитници и програмски садржаји који их тјерају да се преиспитују по питању „унутрашњег рода“, „осјећања пола“ или „прихватања различитости“, што у суштини значи одрицање од сопственог идентитета.

У свему томе не видимо лошу намјеру код већине просвјетних радника или институција. Једноставно, суштина онога што је заиста улазило у школски систем често је промицала, управо због прикривеног и замагљеног начина имплементације. Али данас, када су посљедице већ постале видљиве, када је кристално јасно о каквом концепту је ријеч – више нема простора за равнодушност.

Позивамо све – родитеље, наставнике, стручњаке, институције, као и све одговорне грађанеда се пробуде и реагују, да удружимо снаге, јер не смијемо дозволити да се школски систем претвори у полигон за социјални инжењеринг дјеце по моделу западних псеудоидеологија. Само заједничким дјеловањем можемо ефективно и системски уклонити све облике родне идеологије из образовно-васпитног система Републике Српске. Ово није напад на појединце — ово је апел за заштиту дјеце и одбрану здравог, природног и моралног поретка нашег друштва.

У складу са одлуком Уставног суда Републике Српске , којом је појам „гендер“ проглашен неуставним, као и са измјенама три члана Кривичног законика и то члана 123, 139. и 359. у којима је термин „родни идентитет” брисан и измијењен са ријечима „друго лично својство”, захтијевамо да се сљедећи појмови и концепти хитно уклоне из школских програма и докумената: