Zloupotreba jezika u cilju promene svesti Srba
Ispitivanje jezičke upotrebe, čitaj zloupotrebe pojmova: tolerancija, transparentnost, multikulturalnost otkriva nam pozadinsku ideju koja se koristi u pokušaju promene društvenih vrednosti Srba. Analizom jezika vrlo brzo nalazimo da su pomenuti pojmovi praćeni određenim frazama, naprimer: otvoreno društvo ili rodna ravnopravnost. Fraze se koriste kao podupirači navedenih pojmova, pokazujući pravac njihove jezičke upotrebe. Međutim nije problem u pojmovnom podupiranju, pošto svaka fraza može dobro poslužiti kao pomoć u razumevanju nekog pojma. Problem nastaje kada se primena izraza ili fraze nametne sa jednom dominantnom jezičkom upotrebom. Dakle, kada se nametne isključivo značenje jednog pojma u jeziku, što je kod pomenutih izraza slučaj. Danas je ovo nametanje prisutno preko politike i kvazi stručne javnosti, koja jezička spekulisanja koristi za ostvarenje svojih ciljeva. Jezik u tom smislu postaje samo još jedno sredstvo u cilju promovisanja novih životnih vrednosti čijim prihvatanjem može doći i do promena ljudskih reakcija.
Dobar primer za takve manipulacije nalazimo kod NV organizacija koje se finansiraju iz sredstava stranih vlada. Upravo se one ističu pojmovima tolerancije, transparentnosti, multikulturalnosti, tranzicije, demokratije. Prema tome uopšte nije slučajno što su ovi izrazi dospeli u naš društveno politički život, jer ako manipulišete njihovom jezičkom upotrebom, onda istovremeno postoji opasnost manipulisanja i njihovim sadržajem. Drugačije rečeno, ako se prihvati standard jezičke upotrebe pojma kojim se manipuliše, postoji mogućnost da se ujedno standardizuje i prihvati poruka koja je sadržana u njemu.
Slobodnije govoreći, primena pomenutih jezičkih obrazaca ne treba samo da utiče na smisao izgovorenih reči već i da nam sugeriše na poželjne društvene postupke. Stoga pojmovne norme više ne služe samo za standardizaciju jezičkih upotreba i načina govorenja, već i za pokazivanje u kom pravcu treba obrazovati vrednost čitave države. Za potrebe šire manipulacije koriste se pozajmljeni pojmovi iz drugih jezika, a jedan od razloga je što se postojeći pojmovi u srpskom jeziku već upotrebljavaju u određenom značenju. Prema tome, uopšte nećemo ostvariti podjedanke učinke ukoliko istovremeno iskoristimo pojmove „transparentno“ i „providno“ iako su sinonimi. Biće da je njihov jezički smisao i poruka koju nose kada se upotrebe sasvim različita. Zato se i ne otkriva isti smisao kada kažemo „transparentno društvo“ za razliku od fraze „providno društvo“. Izraz „providno“ u našem jeziku se drugačije koristi za razliku od izraza „transparentno“, zato je za zloupotrebu ovaj prvi neupotrebljiv i morao je biti zamenjen drugim i podesnijim sinonimom. Prema tome, pojmu transparentno ne odgovara fraza „providno društvo“, ali zato otkrivamo da se najčešće koristi uz frazu „otvoreno društvo“ kako bi se ukazalo na nova očekivanja javnosti. Vidimo da se u ovoj upotrebi zagovara javnost i dostupnost državnih organa drugim državama, ali i otvorenost pojedinca prema novim idejama. Treba reći da je pojam „transparentno“ povezan i dopunjiv upotrebom i značenjima drugih pojmova iz iste branše, kao naprimer, tolerancija i multikulturalnost. Svi oni čine neraskidivu zajednicu koja podesno službuje različitim oblicima manipulisanja. Tako se recimo pojam „tolerancija“ u svojoj dominantnoj i nametnutoj upotrebi koristi za stvaranje popustljivog društva. To jest da „obrazuje“ ljude u pravcu prihvatanja novih svetskih kretanja ma kakva ona bila. Ovaj pojam ozbiljno treba da utiče na promenu ljudskih reakcija, tako što će svojom upotrebom sugerisati promenu našeg ponašanja, to jest zahtevati od nas da bez pružanja otpora prihvatimo ono što nam dolazi, bez promišljanja o posledicama. Maksima tolerancije bi mogla da glasi: Biti popustljiv prema drugim idejama, bez ispitivanja njihove pozadine, prihvatiti druge ljude bez obzira na njihovo ponašanje i druga mišljenja bez obzira kakve vrednosti sadrže. Smisao tolerancije ispunjen je porukom prihvatanja zla koje nam se čini i to bez borbe i primerene reakcije na takav čin. Cilj je stvaranje tromog i umrtvljenog društva koje gubi svaku potrebu da se odupre neistini. Ovo otkrivamo kao imerativ dužnosti koji je postavljen pred čovekom modernog društva.
Spekulacijom pojmovima „tolerancija“ i „transparentna“ otvara se prostor za uticaj i prodor novih društvenih zajednica, pa makar one bile i homoseksualne, pa makar i to prihvatanje urušilo čitav sistem dosadašnjih porodičnih vrednosti. „Moralnost“ i „vrlina“ prema ovim nametnutim značenjima ogledala bi se u prihvatanju novih organizacija čak iako su one sektaške, magijske i okultne. Kada se ovim pojmovima još pridoda „multikulturalnost“ i „demokratičnost“, onda dobijamo oružje kojim možemo razoriti ne samo jedan jezik već i čitave države. Naime, standarizacije naglašenih pojmovnih upotreba uče nas prihvatanju novih životnih načela, sve zarad odobravanja i uticaja pogubnih morala.
Samo jedna od posledica može biti zaborav sopstvene kulture u kojoj smo ponikli, unižavanje svog naroda, do prihvatanja da je on zločinački i to bez dokaza. Pojmovni pritisak još treba da ostvari polako i postepeno pomeranje granica u odobravanju iskonstruisanih laži. Da čovek postane neosećajan kada mu se podmetnu lažne ideje ili istorijska krivotvorstva. Danas NV organizacije vele da budemo tolerantni u službu zaborava zločina koji su počinjeni nad našim narodom. Sa druge strane izmišljaju se ratni zločini koji se stavljaju na teret čitavom narodu. Znači, Srbine, očekuje se od tebe da na servirane istorijske falsifikate ostaneš ravnodušan, miran i pitom. Da prilagodiš svoje karakterne osobine kada su u pitanju napadi na lično dostojanstvo, kulturu, istoriju i da ćutiš bez borbe! Prema tome kada se pojedine organizacije, političari ili pojedinci služe ovde navedenom zloupotrebom pojmova tolerancije, multikulturalnosti, demokratičnosti i transparentnosti, onda je cilj podešavanje i štimanje moralnosti države i društva. Zapravo sugerisanje i otkrivanje šta je ono poželjno što od „učenog“ i „prosvećenog“ čoveka očekuje javnost. A očekuje da menja sve normalne reakcije kada su u pitanju napadi na jedan narod, prihvatajući nove ideje, čak iako su iskrivljene, kao što je naprimer ideja transseksualnog društva, koja pokušava da izbriše sve prirodne i Bogom ustanovljene razlike između polova. Fraza „rodna ravnopravnost“ postavljena je kao paravan koji najčešće jezički podupire ovu sramotnu zamisao.
U praktičnom delovanju navedeni izrazi pokušavaju da uspostave sistem vrednosti za buduće generacije koje treba da postanu idiotske, lobotomizovane i neosetne za vrlinsko i versko nasleđe koje su dobile u amanet da čuvaju. Uticaj jezika dodatno treba da razlabavi našu čvrstu vezu sa tim nasleđenim i proglasi ga zaostalim. Prvenstveno da postavi multikulturalno društvo koje će biti dobar servis za dalje manipulisanje. Lek je da nikada ne prihvatimo nametnute obrasce uobličene ovakvim jezičkim zloupotrebama i da ih proglasimo pogubnim, poročnim. Dalje, da svaku priliku iskoristimo kako bi pomenuli vrline koje su krasile i sačuvale naš narod vekovima. Da jasno kažemo kako tu nije bila vredna ideja demokratije, već žrtve koja se daju za odbranu naroda. Da istaknemo kako nije bilo mesta toleranciji niti drugim izrazima kojima smo danas hranjeni. Ipak, bilo je dugotrpeljivosti koja nas uči da na zlo zlim ne uzvraćamo ali da se borimo za svoje lično dostojanstvo i bližnje kada smo ugroženi. Zato, narode srpski, uvek istakni one žrtvenike za otačastvo koji su pokoljenju ostavili trag slobode i dobra, trag dostojan da se pomene uvek i u svakoj prilici.
Na kraju pomenimo da navedene zloupotrebe pojmova skrnave čovekov dar smislenog govorenja unižavajući ga u potpunosti. I konačno, da ne polemišemo sa onima koji nam već godinama prosipaju laži, već se okrenemo istinskoj vrlini.
Autor: Dušan Rančić
Izvor: Vizionarski – Ćirilica – Beograd