Злочин Аустроугара у Прњавору
Наш циљ за овај дан био је Прњавор, место где дивљаштво ордија Франца Јосифа није више познавало граница. Наша кола, купана лепим јесенским сунцем које продужава да сија, поред свега тог што се човечанство гуши у покољу, доводе нас за кратко време у ово велико богато село које је бројало 2400 становника. Биланс онога што су учинили Аустро-Мађари у овом селу, више је него страшан. Судите по овоме: 109 особа је одведено у Лешницу и убијено у овом месту. 199 становника је искасапљено или спаљено, 37 одведено у Босну и од тада нико од њих није дао гласа о себи. 179 породица остале су без имања која су изгорела.
Аустријанци су дошли 30 јула и одмах окупили све људе у селу. Ако би нашли војну објаву код неког становника или да неко има један пушчани метак, одмах би га стрељали. Они који су били у пољима и нису дошли на позив Шваба, били су пушкарани. 26 људи погинуло је на овај начин. Инвалиди из два прошла рата који су показали своја уверења, исто тако су побијени. Четвртог августа, на повратку са Цера, Аустро-Мађари су били нападнути од српске коњице која им је отела три топа. После повлачења наших, непријатељ је онда све масакрирао. Имао је списак чланова Народне Одбране и све их је стрељао.
У школи је било затворено 17 старих особа и оне су биле живе спаљене. Влада Праисавић има кућу поред цркве где је Црквена Мала. Он је примо у своју кућу једног тешко рањеног српског коњаника. Кад су дошле Швабе, Праисовић је побегао мислећи да ће они поштедети његовог рањеника. Кад се вратио, нашао је овог сиромашка везаног и карбонизованог у кревету, испод кога су дивљаци наложили ватру. У кући Мирка Жикића било је 8 рањеника. Од њих су зверови спалили четворицу, а остале побили. Старци, жене и деца, њих око 100, били су изведени пред кућу Милана Милутиновића, побијени најпре на разне начине и онда бачени у кућу у пламену. У овом злосрећном Прњавору, не види се ништа друго сем изгорелих кућа и заједничких гробова где почивају изобличени остаци свих ових људи, стараца, жена и деце, жртава бестијалног беса „културтрегера“.
Аутор: Др Слободан Ристановић, „Церска битка“, Музеј Јадра, Лозница, 1989.г
